Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je osnovan.

Vrhovni sud nalazi da se osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim rešenjima povređen zakon iz člana 441. stav 4. u vezi člana 261. stav 1. i 2. ZKP, na štetu okrivljenog.

Iz spisa predmeta proizlazi da je između Osnovnog javnog tužioca u Bečeju i okrivljenog AA, zaključen sporazum o priznanju krivičnog dela, kojim je, između ostalog, postignuta saglasnost i o tome da sud okrivljenog obaveže da u celosti nadoknadi troškove krivičnog postupka. Osnovni sud u Bečeju je navedeni sporazum prihvatio presudom Spk 1/2022 od 21.01.2022. godine, kojom je okrivljeni AA, oglašen krivim zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 1. u vezi člana 289. stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci, koja će se izvršiti tako, što će je okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, uz primenu mere elektronskog nadzora, te je na osnovu člana 264. stav 1. i člana 266. u vezi člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) i 9) ZKP, okrivljeni obavezan da na ime paušalnog iznosa plati u korist budžetskih sredstava suda 5.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnsti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Odlučujući o zahtevu Osnovnog javnog tužioca u Bečeju za naknadu troškova krivičnog postupka, Osnovni sud u Bečeju je rešenjem Spk 1/2022 od 11.10.2023. godine obavezao okrivljenog da na ime troškova krivičnog postupka plati Osnovnom javnom tužilaštvu u Bečeju iznos od 7.000,00 dinara (na ime troškova za analizu krvi na alkohol), u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti rešenja, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Krivično veće prvostepenog suda je odlučujući o žalbi branioca okrivljenog izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja istu odbilo kao neosnovanu.

Odredbom člana 262. stav 1. ZKP, propisano je da će se u svakoj presudi ili rešenju koje odgovara presudi odlučiti ko će snositi troškove postupka i koliko oni iznose, dok je stavom 2. istog člana određeno da će predsednik veća ili sudija pojedinac, ako nedostaju podaci o visini troškova, doneti posebno rešenje kada se ti podaci pribave.

Prema odredbi člana 314. stav 1. tačka 4) ZKP, obavezni deo sporazuma o priznanju krivičnog dela predstavlja i sporazum javnog tužioca i okrivljenog o troškovima krivičnog postupka.

U konkretnom slučaju javni tužilac i okrivljeni su se sporazumeli da sud okrivljenog obaveže da u celosti nadoknadi troškove krivičnog postupka, te je okrivljeni pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Bečeju Spk 1/2022 od 21.02.2012. godine, na osnovu člana 264. stav 1. ZKP, obavezan da plati sudu na ime paušala iznos od 5.000,00 dinara.

Iz iznetog proizlazi da je sud navedenom pravnosnažnom presudom odlučio i o osnovu i o visini troškova krivičnog postupka, budući da paušalni iznos spada u troškove krivičnog postupka, u smislu člana 261. stav 2. tačka 9) ZKP.

Prema tome, kako sud, u konkretnom slučaju, navedenom pravnosnažnom presudom nije obavezao okrivljenog na naknadu ostalih troškova krivičnog postupka, osim troškova paušala, pa ni troškova na ime naknade za analizu krvi na alkohol, iako je prema odredbi člana 262. stav 1. ZKP, bio u obavezi da odluči ko snosi ostale troškove krivičnog postupka, već je samo naveo da je okrivljeni obavezan da snosi troškove paušala, sud nije mogao naknadno, posebnim rešenjem da odluči da je okrivljeni obavezan da snosi ostale troškove postupka. Dakle, u takvoj situaciji, sud posebnim rešenjem nije mogao odlučivati ni u pogledu osnova, niti u pogledu visine troškova, jer je to u suprotnosti sa odredbom člana 262. stav 1. ZKP.

Samim tim što pravnosnažnom presudom nije odlučeno da okrivljeni snosi troškove krivičnog postupka, osim paušala na čije plaćanje je obavezan, pobijanim pravnosnažnim rešenjima je učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, jer po nalaženju Vrhovnog suda, pobijanim rešenjima okrivljeni AA, nije mogao biti naknadno obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka, kako se to osnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Sledstveno iznetom, osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje, da je, s obzirom na to da je o troškovima krivičnog postupka već odlučeno pravnosnažnom presudom, Osnovni sud u Bečeju, donošenjem posebnog rešenja kojim je obavezao okrivljenog da naknadi troškove krivičnog postupka na ime troškova za analizu krvi na alkohol, povredio zakon iz člana 441. stav 4. u vezi člana 262. stav 1. i 2. ZKP.

Imajući u vidu ovakvu procesnu situaciju, zbog učinjene povrede zakona, Vrhovni sud je pobijana pravnosnažna rešenja ukinuo i iste uklonio iz pravnog saobraćaja, ali spise predmeta nije vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, s obzirom da prvostepeni sud nakon što osuđujućom presudom nije obavezao okrivljenog da snosi ostale troškove krivičnog postupka, nije u mogućnosti da o tome odlučuje naknadnim rešenjem.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                               Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić