Istom presudom, na osnovu člana 355. tačka 2. ZKP, okrivljeni M.J. oslobođen je od optužbe da je izvršio jedno krivično delo obljuba sa detetom iz člana 180. stav 1. KZ.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.305/14 od 12.11.2014. godine, usvajanjem žalbe okrivljenog M.J. i njegovih branilaca – advokata A.C. i I.K., presuda Višeg suda u Beogradu K br.823/13 od 20.12.2013. godine preinačena je u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je okrivljenom M.J. za krivično delo iz člana 180. stav 1. KZ utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri godine, za krivično delo iz člana 185. stav 3. u vezi stava 1. KZ kazna zatvora u trajanju od šest meseci, dok je za krivično delo iz člana 185. stav 1. KZ zadržana kao pravilno utvrđena kazna zatvora u trajanju od četiri meseca, nakon čega je okrivljeni osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od tri godine i šest meseci, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 19.01.2011. do 22.03.2012. godine, dok su u prestalom delu žalbe okrivljenog i njegovih branilaca, kao i žalba Višeg javnog tužioca u Beogradu, odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačnom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog M.J., advokat I.K., na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. i iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, te zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno povrede člana 440. ZKP, sa predlogom da se pobijane presude ukinu i predmet vrati Apelacionom sudu u Beogradu, izmenjenom veću, na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta, sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao:

Zahtev je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno pre svega taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i apelacionim sudom.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 4. ZKP može, preko branioca, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4. ZKP-a, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

Kako branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. i iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, te pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno povrede člana 440. ZKP, kao i zbog, kako to proizilazi iz obrazloženja zahteva, povrede člana 17. stav 2. ZKP, koje povrede shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP nisu predviđene kao dozvoljen zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                           Predsednik veća – sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                      Nevenka Važić, s.r.