.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 136/2016
02.03.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković i Dragana Aćimovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Milom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog E.N., zbog krivičnog dela samovlašće iz člana 330. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog E.N., adv. Z.J., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru 3K 703/14 od 20.10.2015. godine i Višeg suda u Novom Pazaru Kž 10/16 od 19.01.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 02.03.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog E.N., adv. Z.J., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru 3K 703/14 od 20.10.2015. godine i Višeg suda u Novom Pazaru Kž 10/16 od 19.01.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru 3K 703/14 od 20.10.2015. godine, okrivljeni E.N., oglašen je krivim zbog krivičnog dela samovlašće iz člana 330. stav 1. Krivičnog zakonika za koje mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca i istovremeno određeno da se ista neće izvršiti ukoliko u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.
Okrivljeni je obavezan da shodno članu 261. stav 2. tačka 9) ZKP plati paušal u iznosu od 3.000,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude.
Presudom Višeg suda u Novom Pazaru Kž 10/16 od 19.01.2016. godine, odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog E.N., a presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru 3K 703/14 od 20.10.2015. godine, potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog E.N., adv. Z.J., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog E.N., adv. Z.J., je nedozvoljen.
Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).
Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.
Odredbom člana 485. stav 4. ZKP ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP može preko branioca, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.
Zahtevom za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog E.N., adv. Z.J., ističe da je prvostepeni i drugostepeni sud donošenjem pravnosnažnih presuda učinio povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana 20. KZ, jer nije primenio institut krajnje nužde, a da „radi dokazivanja primene tog instituta priloženi su odgovarajući dokazi koji su pročitani na pretresu i u dokaznom postupku, ali to nižestepenim sudovima nije bilo dovoljno“.
Nadalje, u zahtevu se takođe navodi da je donošenjem pravnosnažnih presuda pogrešno primenjen krivični zakon, i to odredba člana 439. tačka 2) ZKP, ali u podnetom zahtevu nije konkretizovana povreda iste, odnosno osporava se činjenično stanje utvrđeno pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza.
Dakle, u podnetom zahtevu samo su formalno označene povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, zbog kojih povreda je podnošenje zahteva dozvoljeno, dok se u suštini ukazuje na pogrešno utvrđeno činjeničnog stanje i ocenu dokaza od strane prvostepenog i drugostepenog suda, iz kojih razloga shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.
Ostalim navodima u zahtevu za zaštitu zakonitosti se ukazuje da je izreka prvostepene nerazumljiva, a tako i drugostepena presuda, to jest da je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, kao i da su protivrečne same sebi i razlozima presuda, to jest da je učinjena bitna povreda krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a koje povrede ne predstavljaju u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.
Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev branioca okrivljenog E.N., adv. Z.J., na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci rešenja.
Zapisničar-savetnik Za Predsednika veća-sudija
Mila Ristić,s.r. Vesko Krstajić,s.r.
