Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Miroslava Manasijevića je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. ZKP propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane ovlašćenih lica za podnošenje zahteva (član 483. stav 1. ZKP), pa je između ostalih, u članu 485. stav 1. tačka 1. ZKP kao razlog predviđena povreda zakona.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog taksativno nabrojanih povreda tog zakonika, učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.

Shodno navedenoj odredbi člana 485. stav 4. ZKP pravo okrivljenog na podnošenje zahteva, preko svog branioca, zbog povrede zakona je, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, ograničeno na povrede koje su taksativno navedene u stavu 4. člana 485. ZKP. Dakle, okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tač. 1) do 3) i članu 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

Branilac okrivljenog AA pravnosnažna rešenja pobija zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. u vezi člana 211. stav 1. tačka 3) i člana 213. stav 2. ZKP, navodima da su sudovi izveli pogrešan zaključak o tome da stoje razlozi iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP za trajanje pritvora prema okrivljenom, obzirom da nije utvrđena konkretna već samo apstraktna opasnost da će okrivljeni u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, pri čemu okolnost da je okrivljeni ranije osuđivan ne može predstavljati okolnost, koja kao osobita ukazuje da će okrivljeni u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, već se ista može ceniti isključivo prilikom odmeravanja kazne.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda izloženim navodima zahteva osporava se pravilnost ocene sudova o postojanju zakonskih razloga vezanih za produženje pritvora prema okrivljenom iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, što predstavlja činjenično pitanje.

Pored toga, branilac okrivljenog pravnosnažna rešenja pobija i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP navodima da su razlozi dati u obrazloženjima pobijanih rešenja o tome da i dalje stoje razlozi iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP za trajanje pritvora prema okrivljenom nejasni i protivrečni, obzirom da je pritvor najstroža mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka zbog čega je sud trebalo da primeni neku od blažih mera propisnih odredbom člana 188. ZKP.

Međutim, kako citiranom odredbom člana 485. stav 4. ZKP koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni preko svog branioca shodno ograničenju njegovih prava pravima koja u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka po osnovu bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao ni po osnovu pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnim rešenjima, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Miroslava Manasijevića, ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                             Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić