.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Kzz 1362/2023
31.01.2024. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dubravke Damjanović, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Miroljuba Tomića i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Vesnom Zarić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Stefana Jakovljevića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Valjevu K 383/22 od 14.03.2023. godine i Višeg suda u Valjevu Kž1 102/23 od 13.10.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 31.01.2024. godine, većinom glasova, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Stefana Jakovljevića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Valjevu K 383/22 od 14.03.2023. godine i Višeg suda u Valjevu Kž1 102/23 od 13.10.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Valjevu K 383/22 od 14.03.2023. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ i izrečena mu je sudska opomena. Okrivljeni je obavezan na plaćanje paušala sudu i troškova postupka privatnom tužiocu.
Presudom Višeg suda u Valjevu Kž1 102/23 od 13.10.2023. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog i punomoćnika privatnog tužioca izjavljene protiv presude Osnovnog suda u Valjevu K 383/22 od 14.03.2023. godine, pa je pobijana presuda potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Stefan Jakovljević, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i 11) i član 438. stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe.
Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.
Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da je sud pobijanom pravnosnažnom presudom prekoračio optužbu. Naime, prvostepeni sud je u izreci pravnosnažne presude u delu činjeničnog opisa krivičnog dela samoinicijativno dodao: „ čime je uvredio privatnog tužioca BB iz ... tako što se...“, kojeg opisa nema u podnetoj krivičnoj tužbi.
Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:
Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP postoji ukoliko je presudom optužba prekoračena, dakle sud istu čini time što, protivno odredbi člana 420. stav 1. ZKP, presudom prekoračuje optužbu privatnog tužioca u smislu povrede subjektivnog ili(i) objektivnog identiteta optužbe i presude na štetu okrivljenog.
Prema sadržini privatne krivične tužbe, okrivljeni AA je „...protiveći se da privatni tužilac bude kandidat, obratio svim prisutnima:“ Ne može on da bude predsednik stambene zajednice, on je lopov, pokrao je pola Dive“, dok je u činjeničnom opisu radnje izvršenja datom u izreci prvostepene presude okrivljeni „...uvredio privatnog tužioca ..., tako što se, protiveći se da privatni tužilac bude kandidat za predsednika stambene zajednice, obratio svim prisutnim rečima:“ Ne može on da bude predsednik Stambene zajednice, on je lopov, pokrao je pola Dive“.
Po nalaženju Vrhovnog suda u konkretnom slučaju sud nije povredio ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog AA, obzirom da se pravnosnažna presuda odnosi na isto lice - okrivljenog AA i na krivično delo koje mu je stavljeno na teret privatnom krivičnom tužbom privatnog tužioca - krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, kao i imajući pri tome u vidu da su bitna obeležja bića krivičnog dela ista i u privatnoj tužbi privatnog tužioca i u izreci pobijane pravnosnažne presude. Ovo imajući u vidu da iz spisa predmeta proizilazi da je u privatnoj tužbi privatnog tužioca jasno opredeljeno da se radnja izvršenja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika, sastoji u vređanju privatnog tužioca na opisani način, te po nalaženju ovoga suda, navedenom formulacijom radnje izvršenja odnosno unošenjem reči „uvredio privatnog tužioca BB iz ... tako što se...“ u izreci pravnosnažne presude, sud nije prekoračio optužbu, odnosno nije povredio objektivni identitet između optužbe i presude kada je u pitanju objektivno zakonsko obeležje predmetnog krivičnog dela, jer je, na taj način izmenjen činjenični opis krivičnog dela iz izreke presude ostao u granicama činjeničnog osnova privatne tužbe, tj. u granicama činjenica i okolnosti na kojima se privatna tužba zasniva, a iz kojih proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika.
Stoga Vrhovni sud neosnovanim ocenjuje navode iz zahteva branioca okrivljenog AA - da su pobijane pravnosnažne presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.
Pored navedenog u podnetom zahtevu se ističu i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, navodima da je izreka presude nerazumljiva, kao i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, iz razloga što pobijana presuda nema dovoljno razloga o bitnim činjenicama, a dati razlozi su nejasni i u znatnoj meri protivrečni. U preostalom delu zahteva branilac okrivljenog osporava utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza datu od strane suda navodima da je sud činjenično stanje utvrdio na osnovu iskaza samo jednog saslušanog svedoka, iako je tokom postupka saslušano šest svedoka koji su očevici događaja, ali je krivica okrivljenog utvrđena samo na osnovu iskaza VV, što je neprihvatljivo. Pored navedenog, branilac zaključuje da sadržina reči, navedenih u pravnosnažnoj presudi, predstavljaju nešto što je okrivljeni čuo od trećih lica i preneo dalje i kao takvo se ne bi moglo podvesti pod krivično delo uvrede.
Kako bitna povreda odredaba krivičnog postuka iz člana 438. stav 1. tačka 11), stav 2. tačka 2) ZKP i pogrešno i nepotupno utvrđeno činjeničnog stanja ne predstavljaju zakonom dozvoljen razlog, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, Vrhovni sud se nije upuštao u ocenu istih.
Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Stefana Jakovljevića, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. ZKP, navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Vesna Zarić,s.r. Dubravka Damjanović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
