Istom presudom obavezana je okrivljena AA da sudu na ime paušala plati iznos od 10.000,00 dinara kao i troškove krivičnog postupka Osnovnom javnom tužilaštvu u Nišu u iznosu od 14.196,00 dinara sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, i okrivljenoj izrečena mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od jedne godine shodno članu 297. stav 5. KZ u vezi člana 86. KZ, dok je oštećeni BB radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućen na građansku parnicu.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.1316/17 od 25.12.2017. godine usvojena je žalba Osnovnog javnog tužioca u Nišu i preinačena presuda Osnovnog suda u Nišu K br.233/16 od 05.05.2017. godine i to samo u delu načina izvršenja kazne, tako što je Apelacioni sud u Nišu odredio da će se kazna zatvora u trajanju od jedne godine na koju je okrivljena AA osuđena prvostepenom presudom, za učinjeno krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, izvršiti u zavodu za izvršenje krivičnih sankcija, dok je žalba branioca okrivljene AA odbijena kao neosnovana, a prvostepena presuda u ostalom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA, advokat Aleksandar Busarac, „zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 9) ZKP, i povreda zakona iz člana 439. stav 1. do 3. ZKP“, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu ili da preinači drugostepenu presudu u celini i potvrdi prvostepenu presudu.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, na taj način što su prvostepeni i drugostepeni sud utvrdili i cenili kao otežavajuće okolnosti bitne elemente krivičnog dela za koje je okrivljena oglašena krivom.

Iz obrazloženja prvostepene presude protiv koje je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti proizilazi da je prilikom odmeravanja kazne okrivljenoj AA kao otežavajuća okolnost utvrđena i cenjena jačina ugrožavanja zaštićenog dobra, a naime da je u ovoj saobraćajnoj nezgodi u pogledu posledica jedno lice izgubilo život.

Iz obrazloženja drugostepene presude proizilazi da je drugostepeni sud kao otežavajuće okolnosti cenio one pod kojima je okrivljena izvršila krivično delo, te da je oštećeni zadobio kritičnom prilikom brojne prelome usled kojih je umro, a da oštećeni svojom vožnjom nije doprineo nastanku saobraćajne nezgode, kao i činjenicu koju je drugostepeni sud utvrdio bez otvaranja pretresa, a koja se odnosi na promenjen oblik vinosti.

Odredbom člana 289. stav 1. KZ propisano je da učesnik u saobraćaju na putevima koji se ne pridržava saobraćajnih propisa i time tako ugrozi javni saobraćaj da dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima, pa usled toga kod drugog nastupi laka telesna povreda ili prouzrokuje imovinsku štetu koja prelazi iznos od 200.000,00 dinara, kazniće se zatvorom do tri godine, a stavom 3. istog člana propisano je da ako je delo iz stava 1. i 2. ovog člana učinjeno iz nehata učinilac će kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

Odredbom člana 297. stav 4. KZ propisano je da ako usled dela iz člana 289. stav 3, 290. stav 2, 291. stav 2. i 295. stav 3. ovog Zakonika, nastupi smrt jednog ili više lica, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

Odredbom člana 54. stav 3. KZ, propisano je da okolnost koje je obeležje krivičnog dela ne može se uzeti u obzir i kao otežavajuća, odnosno olakšavajaća okolnost, izuzev ako prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela ili određenog oblika krivičnog dela ili ako postoje dve ili više ovakvih okolnosti, a samo je jedna dovoljna za postojanje težeg, odnosno lakšeg oblika krivičnog dela.

Članom 56. KZ propisano je da sud može učiniocu krivičnog dela izreći kaznu ispod granice propisane zakonom ili blažu kaznu kad zakon predviđa da se kazna može ublažiti, kad zakon predviđa da se učinilac može osloboditi od kazne, a sud ga ne oslobodi od kazne, kad utvrdi da postoje naročito olakšavajuće okolnosti da se sa ublaženom kaznom može postići svrha kažnjavanja.

Odredbom člana 57. KZ stavom 1. tačka 5) KZ propisano je da kada postoje uslovi za ublažavanje kazne iz člana 56. ovog Zakonika, sud će ublažiti kaznu ako je za krivično delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor od jedne godine, kazna se može ublažiti do tri meseca zatvora.

Odredbom člana 45. stav 5. KZ propisano je da ako se učiniocu krivičnog dela izrekne kazna zatvora do jedne godine, sud može istovremeno odrediti da će se ona izvršiti tako što će je osuđeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje ukoliko se s obzirom na ličnost učinioca, njegov raniji život, njegovo držanje posle učinjenog dela, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo učinio, može očekivati da će se na taj način ostvariti svrha kažnjavanja.

Imajući u vidu da je pobijanim presudama kao otežavajuća okolnost okrivljenoj AA utvrđena i cenjena okolnost koja se tiče posledice krivičnog dela i povreda oštećenog koje je kritičnom prilikom zadobio i od čega je nastupila smrt, a što predstavlja opet bitan elemenat krivičnog dela za koje je okrivljena oglašena krivom – teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene ukazuje da je povređen zakon na štetu okrivljene, obzirom da se po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda shodno članu 54. stav 3. KZ, elementi krivičnog dela ne mogu utvrđivati i ceniti kao otežavajuće okolnosti na strani okrivljenog. Imajući u vidu da su prvostepeni i drugostepeni sud bitne elemente krivičnog dela za koje je okrivljena AA oglašena krivom utvrdili i cenili kao otežavajuće okolnosti prilikom odmravanja kazne, učinjena je povreda zakona iz člana 439. tačka 3) u vezi člana 54. stav 3. KZ, kako se to osnovano u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA ukazuje.

Zbog učinjene povrede zakona, na koju se osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA ukazuje, Vrhovni kasacioni sud je uzimajući kao pravilno utvrđene olakšavajuće okolnosti na strani ove okrivljene od strane prvostepenog i drugostepenog suda – da se radi o mladoj, neosuđivanoj osobi, da je okrivljena izrazila kajanje i spremnost da porodici oštećenog pomogne u svakom smislu i istima dajući adekvatan značaj, a okolnost da je okrivljena izrazila spremnost da pomogne porodici oštećenog ceneći kao naročito olakšavajuću okolnost u smislu člana 56. i 57. stav 3. KZ, kao i da otežavajućih okolnosti na strani okrivljene nema, preinačio prvostepenu i drugostepenu presudu u pogledu odluke o kazni i okrivljenu AA zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašena krivom i osudio na kaznu zatvora u trajanju od 11 meseci, koju će okrivljena obzirom da su ispunjeni uslovi iz člana 45. stav 5. KZ izdržavati na taj način što ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, bez elektronskog nadzora i odredio da ukoliko okrivljena jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdržava u zavodu za izvršenje kazni. Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda ovako odmerena kazna okrivljenoj AA je srazmerna težini izvršenog krivičnog dela, stepenu krivice i društvene opasnosti okrivljene, i kao takva nužna i dovoljna za ostvarivanje svrhe kažnjavanja iz člana 42. KZ, zbog čega je doneta odluka kao u izreci ove presude.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, navodima da je optužnim predlogom okrivljenoj AA stavljeno na teret da se nije pridržavala saobraćajnih propisa i ugrozila javni saobraćaj, dovela u opasnost život i telo ljudi, tako što suprotno odredbi člana 35. stav 1. i 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima vozilo u kretanju nije držala što bliže desnoj ivici kolovoza, na tolikoj udaljenosti od nje, da s obzirom na uslove saobraćaja ne ugrožava druge učesnike u saobraćaju, pa je svojim vozilom zašla na kolovoznu traku namenjenu za vozila iz suprotnog smera, dok je prvostepenom presudom okrivljena oglašena krivom da se nije kretala desnom stranom kolovoza, niti se kretala na tolikoj udaljenosti od desne ivice kolovoza, pa je prešla na levu kolovoznu traku i tom prilikom je došlo do udesa. U zahtevu se dalje navodi da je na navedeni način jasno da je optužba prekoračena, jer je sud vezan činjeničnim opisom krivičnog dela, a u činjeničnom opisu koji se navodi u optužnom predlogu ne stoji da se okrivljena svojim vozilom nije kretala bliže desnoj ivici kolovoza, pa je sud morao da donese oslobađajuću presudu.

Iz optužnog predloga Osnovnog javnog tužilaštva u Nišu Kt 3427/15 od 25.02.2016. godine proizilazi da je okrivljenoj AA stavljeno na teret da je izvršila krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vreme i na mestu bliže opisanom u činjeničnom opisu optužnog akta, tako što suprotno odredbi člana 35. stav 1. i 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima vozilo u kretanju nije držala što bliže desnoj ivici kolovoza i na tolikoj udaljenosti od nje, da s obzirom na uslove saobraćaja ne ugrožava druge učesnike u saobraćaju, te je u krivini na levo neposredno iza mosta na Kutinskoj reci, pre mimoilaženja sa mopedom koji se kretao iz suprotnog smera kojim je upravljao sada pokojni VV zašla na kolovoznu traku namenjenu za saobraćaj vozila iz suprotnog smera, usled čega je došlo do kontakta prednjeg levog dela vozila kojim je upravljala okrivljena sa mopedom kojim je upravljao oštećeni. Iz izreke prvostepene presude kojom je okrivljena AA oglašena krivom proizilazi da je okrivljena kritičnom prilikom u krivini ulevo prešla u levu kolovoznu traku i tom prilikom je došlo do kontakta sa vozilom oštećenog koji se kretao iz suprotnog pravca.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda u konkretnom slučaju povrede objektivnog identiteta između optužbe i presude nema ako sud zasniva presudu na činjeničnom stanju utvrđenom na glavnom pretresu koje se kreće u granicama činjeničnog stanja opisanog u optužnici, a u konkretnom slučaju prvostepeni sud je prilagodio izreku prvostepene presude činjeničnom stanju koje proizilazi iz izvedenih dokaza, pri čemu nije izmenjena suština činjeničnog opisa radnje iz optuženja, tako da nije povređen objektivni identitet između optužbe i presude, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA ocenjeni kao neosnovani.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu drugih navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA obzirom da se istima ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a koja povreda u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog zbog koga je okrivljenoj i njenom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Iz napred navedenih razloga, doneta je odluka kao u izreci, na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                              Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                         Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić