Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu KŽ-kre- 10/22 od 19.08.2022. godine delimično je usvojena žalba branioca okrivljenog Dalibora Milojevića i presuda Višeg suda u Kruševcu Kv 257/21 od 21.01.2022. godine preinačena tako što je Apelacioni sud usvojio zamolnicu Saveznog ministarstva pravde Republike Austrije od 18.11.2021. godine, za izvršenje strane krivične presude – pravnosnažne i izvršne presude Pokrajinskog suda za krivične stvari Beč 044Hv93-20x od 17.09.2020. godine, u vezi sa odlukom Višeg pokrajinskog suda Beč 22Bs300/20h od 19.01.2021. godine i transfer – premeštaj osuđenog Dalibora Milojevića rođenog ...1989. godine u ..., sa prebivalištem u ..., selo ..., državljanina Republike Srbije, iz Republike Austrije u Republiku Srbiju, te je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i 6 meseci u koju mu je uračunato do sada provedeno vreme na izdržavanju kazne zatvora i vreme provedeno u pritvoru u periodu od 08.05.2020. godine u 07:10 časova do 17.09.2020. godine u 10:54 časova u istražnom zatvoru u Republici Austriji. Od okrivljenog Dalibora Milojevića je na osnovu člana 87 stav 1. KZ i člana 246. stav 8. KZ zaplenjena opojna droga trajno oduzeta, a na osnovu člana 91. i 92. KZ oduzeta je i imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela i to novac u iznosu od 6.175 evra. Odobren je premešaj osuđenog Dalibora Milojevića, državljanina Republike Srbije, koji će se izvršiti iz zemlje izricanja kazne, odnosno Republike Austrije, u zemlju izdržavanja kazne, Republiku Srbiju. Izvršenje ove presude, kao i donošenje odluke o uslovnom otpustu sprovodi se po pravu Republike Srbije. U preostalom delu žalba branioca okrivljenog Dalibora Milojevića je odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Dalibora Milojevića - advokat Milivoje Simić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi člana 439. tačka 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, delimično preinači pobijane presude i okrivljenom izrekne kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci, u koju da mu se uračunava i vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora i vreme provedeno u pritvoru u Republici Austriji.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Naime, ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu ističe da je Apelacioni sud svojom presudom povredio zakon na štetu osuđenog jer je prihvatio žalbene razloge branioca u pogledu pravne kvalifikacije, ali je osuđenom izrekao istu kaznu koju mu je izrekao i inostrani sud za krivična dela u sticaju. Po stavu odbrane, nelogično je da presudom inostranog suda okrivljeni odgovara za sticaj krivičnih dela i prekršaja, a da presudama naših sudova kojima je potvrđena presuda inostranog suda osuđeni odgovara za jedno krivično delo, a da kazna pri tome ostane ista. Naime, odbrana smatra da u ovoj pravnoj situaciji izrečena kazna mora biti smanjena.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, a ovo iz sledećih razloga:

U postupku izvršenja strane krivične presude, prilikom donošenja presude o priznanju strane krivične presude i izricanja krivične sankcije okrivljenom, odredbom člana 62. stav 1. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, jasno je predviđeno da će ako usvoji zamolnicu, a što se u konkretnom slučaju i desilo, sud presudom o priznanju strane krivične presude izreći krivičnu sankciju prema krivičnom zakonodavstvu Republike Srbije, pri čemu izrečena krivična sankcija ne može biti stroža od sankcije izrečene u stranoj krivičnoj presudi.

U krivičnom zakonodavstvu Republike Srbije odredbom člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS br. 35/19“) propisano je da ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniće se zatvorom od 3 do 12 godina.

Dakle, kako je u postupku izvršenja strane krivične presude odredba člana 62. stav 1. Zakona o međunarodnoj pomoći u krivičnopravnim stvarima imperativne prirode i kako su, u konkretnom slučaju, nižestepeni sudovi nakon usvajanja zamolnice Ministarstva Republike Austrije od 18.11.2021. godine za preuzimanje izvršenja strane krivične presude, pobijanom presudom o priznanju strane krivične presude Austrijskog suda okrivljenom Daliboru Milojeviću za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ utvrdili kaznu zatvora, u svemu u skladu sa odredbom člana 62. stav 1. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, koja jasno i izričito propisuje da izrečena krivična sankcija samo ne može biti stroža od sankcije izrečene u stranoj krivičnoj presudi, a što i nije, jer je okrivljeni osuđen pobijanim presudama na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i 6 meseci, a kako je osuđen i Austrijskom odlukom, te kako je navedena kazna u skladu sa domaćim zakonodavstvom, to se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP.

Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan i odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić