Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA– advokat Slobodan Stojanović, zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijana rešenja i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog suda, osnovano branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, navodeći da je sud primenio odredbu člana 263. ZKP, ali nije doneo posebno rešenje o skrivljenim troškovima, kao i da nije priznao troškove predviđene odredbom člana 261. stav 2. tačka 7) ZKP odnosno troškove na ime nagrade stručnom savetniku koga je okrivljeni angažovao nakon što je sud odredio veštačenje a pre okončanja glavnog pretresa.

Članom 263. stav 1. ZKP propisano je da će okrivljeni snositi troškove odlaganja glavnog pretresa i druge troškove postupka koje prouzrokovao svojom krivicom, kao i odgovarajući deo paušalnog iznosa, a stavom 2. istog člana propisano je da se o troškovima iz stava 1. ovog člana donosi posebno rešenje osim ako se o troškovima koje snosi okrivljeni rešava u odluci o glavnoj stvari.

Po nalaženju Vrhovnog suda u slučaju odlaganja glavnog pretresa okrivljeni će sam snositi troškove krivičnog postupka bez obzira na ishod krivičnog postupka ukoliko je pretres odložen njegovom krivicom, ali uz neophodan uslov da se o skrivljenim troškovima u smislu člana 263. stav 2. ZKP donese posebno rešenje, koje je u ovom krivičnom postupku izostalo. Odbijajući da nadoknadi troškove krivičnog postupka za navedene neodržane glavne pretrese, u situaciji kada nije doneto posebno rešenje da je okrivljeni skrivio te troškove, sud je učinio povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, kako se to osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje.

Odredbom člana 125. stav 2. ZKP je propisano da stranka može izabrati i punomoćjem ovlastiti stručnog savetnika kada organ postupka odredi veštačenje.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP je propisano da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, a stavom 2. tačka 7) istog člana propisano je da troškovi krivičnog postupka između ostalog obuhvataju i nagradu stručnom savetniku.

Odredbom člana 265. stav 1. ZKP je propisano da kad se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, izreći će se u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) ovog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika (član 103. stav 3.), kao i nagrada veštaka i stručnog savetnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Odredbom člana 265. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku je propisano da je privatni tužilac dužan da naknadi troškove krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tač. 1) do 6) i tačka 9) ovog zakonika, nužne izdatke okrivljenog, nužne izdatke i nagradu njegovog branioca i punomoćnika (član 103. stav 3.), kao i nagradu veštaka i stručnog savetnika, ako je postupak obustavljen ili je optužba odbijena ili je okrivljeni oslobođen od optužbe, osim ako je postupak obustavljen, odnosno ako je optužba odbijena zbog smrti okrivljenog ili zbog toga što je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja usled odugovlačenja postupka koje se ne može pripisati u krivicu privatnog tužioca. Ako je postupak obustavljen usled odustanka od tužbe, okrivljeni i privatni tužilac mogu se poravnati u pogledu njihovih međusobnih troškova. Ako ima više privatnih tužilaca, svi će snositi troškove solidarno.

Imajući u vidu napred navedeno, Vrhovni sud nalazi da su pobijanim pravnosnažnim rešenjima Osnovnog suda u Prokuplju, na štetu okrivljenog, učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, jer su navedenim odlukama o troškovima krivičnog postupka povređene odredbe člana 261. stav 2. tačka 7) i člana 265. stav 3. ZKP. Ovo iz razloga jer okrivljeni, suprotno zaključcima datim u obrazloženjima pobijanih rešenja, ima pravo na naknadu troškova krivičnog postupka koje je imao na ime nagrade stručnom savetniku. Naime, nagrada podrazumeva novčanu naknadu određenom licu za njegov rad, a okrivljeni je tokom postupka angažovao stručnog savetnika, shodno članu 125. stav 2.ZKP, koji je sačinio primedbe na nalaz i mišeljenje veštaka. Kako je okrivljeni presudom Višeg suda u Prokuplju Kž1 137/23 od 28.12.2023. godine oslobođen od optužbe da je izvršio jedno krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ i jedno produženo krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. u vezi člana 61. KZ, samim tim troškovi krivičnog postupka, koji podrazumevaju i nagradu stručnom savetniku, treba da padnu na teret privatnih tužilaca koji su pravnosnažnom presudom obavezani da okrivljenom solidarno naknade troškove krivičnog postupka. Iz navedenih razloga je nepravilan zaključak Osnovnog suda u Prokuplju da okrivljenom ne pripadaju troškovi na ime nagrade za angažovanje stručnog savetnika, jer se angažovanje stručnog lica radi sačinjavanja primedbi samog okrivljenog na nalaz i mišljenje koje je primio dve godine ranije ne može smatrati nužnim troškovima krivičnog postupka.

Kako je, dakle, pobijanim pravnosnažnim rešenjima učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, a na šta se osnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Slobodana Stojanovića, to je Vrhovni sud usvojio kao osnovan zahtev i, na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukinuo pravnosnažna rešenja Osnovnog suda u Prokuplju K.br.156/20 od 05.06.2024. godine i Kv.br.126/24 od 30.07.2024. godine, te spise predmeta vratio tom sudu na ponovno odlučivanje, u smislu razloga iznetih u ovoj presudi, pri čemu će sud u ponovnom postupku otkloniti povredu zakona na koju mu je ukazano ovom presudom, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku, za koju će dati jasne i argumentovane razloge.

Vrhovni sud se nije upuštao u ocenu navoda branioca okrivljenog u odnosu na deo navoda kojim se suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje i ocena suda koja se tiče obrazloženih podnesaka, budući da ova povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković