Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Sandra Rajković, zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, pobijane presude ukine ili samo odluku donetu po žalbi i spise predmeta vrati na ponovni postupak prvostepenom ili drugostepenom sudu, s tim da odredi da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim sastavom veća ili „da pobijane presude preinači ili eventualno drugostepenu presudu preinači“.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Sandre Rajković je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen, odnosno nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac je u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti naveo da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP jer je okrivljeni oglašen krivim za delo koje nije krivično delo, a ovo stoga što, po navodima branioca, iz same izreke pobijane presude proizilazi da okrivljeni izgovorenim rečima ni na koji način nije napao na život i telo oštećene te nije ni izvršio delo za koje je oglašen krivim.

Ovi navodi su od strane branioca okrivljenog već isticani u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani 3 pasus 1 i 2 obrazloženja presude dao jasne i dovoljne razloge koje u svemu prihvata Vrhovni kasacioni sud i na iste upućuje shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac je naveo da nije utvrđen način na koji su reči izgovorene te da li su izgovorene sa dozom ozbiljne pretnje, niti je utvrđeno tačno vreme izvršenja krivičnog dela i mesto izvršenja krivičnog dela, a takođe sud je, po navodima branioca, zanemario činjenicu da okrivljeni nikada nije fizički povredio oštećenu, niti pretio da će je ubiti, da se oštećenoj nije ni obratio, jer ista kritičnom prilikom nije bila prisutna prilikom izgovaranja predmetnih reči, na koji način branilac činjenično obrazlaže pretnju i osporava utvrđeno činjenično stanje, te ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Osim toga, branilac je u podnetom zahtevu ukazao da je pobijanim presudama učinjena i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje povrede zakona je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno. Međutim, u obrazloženju podnetog zahteva branilac ne ukazuje u čemu se navedena povreda ogleda i na kom nezakonitom dokazu se pravnosnažne presude zasnivaju.

Shodno tome, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni kasacioni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) u vezi člana 484. i 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić