U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Milene Rašić i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr, zbog produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u podstrekavanju iz člana 359. stav 1. u vezi člana 61. i 34. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog okrivljenih AA, BB, VV, GG i DD – advokata Nikole Jovića i branilaca okrivljenog AA – advokata Miroslava Perkovića i advokata Apro Ljubomira, podnetim protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K PO4 33/18 od 17.04.2024. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 523/24 od 12.07.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 22.10.2024. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

I ODBIJAJU SE kao neosnovani zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K PO4 33/18 od 17.04.2024. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 523/24 od 12.07.2024. godine i to branioca okrivljenih AA, BB, VV, GG i DD - advokata Nikole Jovića, u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postuku i zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Miroslava Perkovića u celosti, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA, BB, VV, GG i DD – advokata Nikole Jovića ODBACUJE.

II ODBACUJE SE kao neblagovremen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA advokata Apro Ljubomira, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K PO4 33/18 od 17.04.2024. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 523/24 od 12.07.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K PO4 33/18 od 17.04.2024. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u podstrekavanju iz člana 359. stav 1. u vezi člana 61. i 34. KZ, dok su okrivljeni BB, VV, GG i DD oglašeni krivim zbog izvršenja po jednog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ i izrečene su im uslovne osude i to: okrivljenom AA tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 10 meseci i istovremeno određeno da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 3 godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo, a na osnovu člana 63. KZ uračunato mu je i vreme provedeno na zadržavanju od 12.02.2018. godine do 14.02.2018. godine, dok je prema okrivljenom BB, VV, GG i DD izrečena uslovna osuda i to tako što su im utvrđene kazne zatvora u trajanju od po 6 meseci i istovremeno određeno da se navedene kazne neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 2 godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrše novo krivično delo. Prema okrivljenom AA, BB i VV izrečena je i mera bezbednosti zabrana obavljanja službene dužnosti policajca u MUP-u Republike Srbije u trajanju od 3 godine od dana pravnosnažnosti presude, s tim da se u vreme trajanja mere ne uračunava vreme koje budu proveli na izdržavanju kazne. Odlučeno je i o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 523/24 od 12.07.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Sadu – Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije i branilaca okrivljenih AA, BB, VV, GG i DD i presuda Višeg suda u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K PO4 33/18 od 17.04.2024. godine, potvrđena.

Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti, podneli su u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP:

- zajednički branilac okrivljenih AA, BB, VV, GG i DD - advokat Nikola Jović, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovni postupak pred izmenjenim većem ili iste preinači u oslobađajuće;

- branilac okrivljenog AA – advokat Miroslav Perković, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe;

- branilac okrivljenog AA – advokat Apro Ljubomir, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi krivične odgovornosti za delo koje mu se stavlja na teret ili iste ukine i predmet vrati nadležnom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti zajedničkog branioca okrivljenih AA, BB, VV, GG i DD - advokata Nikole Jovića i branioca okrivljenog AA – advokata Miroslava Perkovića Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (čl. 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti zajedničkog branioca okrivljenih - advokata Nikole Jovića je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Miroslava Perkovića je u celosti neosnovan, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Apro Ljubomira neblagovremen.

Zajednički branilac okrivljenih - advokat Nikola Jović u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti označava povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koju obrazlaže navodima da je opis radnje podstrekavanje potpuno izostao iz izreke presude i da se ne vidi na koji način i kojim radnjama su od strane okrivljenog AA podstrekivani okrivljeni drugog do petog reda i na koje to određeno krivično delo, kao i da je u pogledu okrivljenih drugog do petog reda potpuno izostao opis njihovog psihičkog odnosa prema radnji izvršenja krivičnog dela, pogotovo vinost, kao i da je potpuno pogrešno opredeljena korist koja se pribavlja nekom licu, a koja korist je bitan element krivičnog dela zloupotreba službenog položaja.

Na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i branilac okrivljenog AA – advokat Miroslav Perković navodima slične sadržine. Naime i po stavu ovog branioca u izreci pravnosnažne presude nije opisana radnja podstrekavanja za koju je okrivljeni AA oglašen krivim.

Izložene navode zahtev za zaštitu zakonitosti zajedničkog branioca okrivljenih - advokata Nikole Jovića i branioca okrivljenog AA – advokata Miroslava Perkovića, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 359. stav 1. KZ propisano je da delo čini službeno lice koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakvu korist, drugom nanese kakvu štetu ili teže povredi prava drugog.

Odredbom člana 34. KZ propisano je u stavu 1. da ko drugog sa umišljajem podstrekne da izvrši krivično delo kazniće se kaznom propisanom za to krivično delo.

Podstrekavanje kao oblik saučesništva u krivičnom delu podrazumeva radnju kojom se kod drugog stvara odluka da izvrši određeno krivično delo ili učvršćuje ideja o izvršenju krivično dela, a u konkretnom slučaju utvrđeno je da je okrivljeni AA tvorac ideje o delu i da je izričito i određeno manifestovao volju da izvrši krivično delo u pitanju obavljajući telefonske razgovore sa ostalim okrivljenima, a kako je to bliže opredeljeno u izreci prvostepene presude u tačkama od 1 do 4.

Naime, iz izreke pravnosnažne presude proizlazi da je AA službeno lice raspoređeno na radnom mestu vođe saobraćajnog sektora, dok su ostali okrivljeni službena lica policijski službenici Policijske uprave u ..., Policijska stanica ..., da su u kritičnim prilikama bili raspoređeni na radno mesto saobraćajni policajac, da su umišljajem podstreknuti od strane okrivljenog AA, da su nevršenjem svoje službene dužnosti pribavili kakvu korist drugom licu i to: okrivljeni DD ĐĐ; okrivljeni GG EE; okrivljeni VV ŽŽ; okrivljeni BB ZZ; i to na taj način što su vršili kontrolu saobraćaja i što nakon uočenog saobraćajnog prekršaja navedena lica (ĐĐ, EE, ŽŽ i ZZ) nisu evidentirali u izveštaj na poleđini navedenog naloga za izvršenje službenog zadatka niti su protiv istih preduzete mere predviđene odredbama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, već su navedena lica telefonom zvala okrivljenog AA, nakon čega je AA obavljao razgovore sa ostalim okrivljenima i to sa svakim u različitim prilikama, odnosno okrivljeni AA je sa umišljajem podstrekao ostale okrivljene da nevršenjem službene dužnosti pribave drugima korist u vidu nepokretanja prekršajnog postupka nakon čega okrivljeni nisu preduzeli službenu radnju koju su bili dužni da izvrše, te da protiv odgovornog izvršioca saobraćajnog prekršaja preduzmu mere shodno odredbama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i shodno članu 5. stav 2. Pravilnika o načinu vršenja kontrole i neposrednog regulisanja saobraćajna na putevima i vođenju obaveznih evidencija o primeni posebnih mera i ovlašćenja, a potom u izveštaju o postupanju po nalogu za izvršenje službenog zadataka nisu evidentirali primenu policijskih ovlašćenja prema učesniku u saobraćaju kojeg su zaustavili i kontrolisali, a što je bili u obavezi da učine, niti su protiv učesnika u saobraćaju koji su učinili saobraćajne prekršaje preduzeli mere u vidu pokretanja prekršajnog postupka. Pri tome iz izreke presude proizlazi da su svi okrivljeni bili sposobni da shvate značaj svog dela i da upravljaju svojim postupcima, svesni svog dela i da je ono zabranjeno i hteli njegovo izvršenje,

Imajući u vidu sve navedeno, po stavu Vrhovnog suda, u izreci pravnosnažne presude stoje svi bitni elementi krivičnih dela za koje su okrivljeni oglašeni krivim, opisana je i radnja podstrekavanja – okrivljeni AA sa umišljajem podstrekao ostale okrivljene, na način bliže opisan u izreci presude.Takođe opisani su i svi subjektivni elementi krivičnog dela, pa tako i vinost okrivljenih, odnosno direktni umišljaj sa kojim su postupali.

Prema tome, činjenični opis krivičnih dela za koje su okrivljeni oglašeni krivm sadrži sva zakonska obeležja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, odnosno produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u podstrekavanju iz člana 359. stav 1. u vezi člana 61. i 34. KZ, kako su to pravilno našli nižestepeni sudovi, pa Vrhovni sud, suprotne navode zahteva zajedničkog branioca okrivljenih - advokata Nikole Jovića i branioca okrivljenog AA - advokata Miroslava Perkovića kojim se ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ocenjuje kao neosnovane.

Vrhovni sud se nije upuštao u ocenu navoda zahteva zajedničkog branioca okrivljenih – advokata Nikole Jovića u kojem branilac obrazlaže zbog čega smatra da je pogrešno utvrđena korist koju su okrivljeni pribavili trećim licima, obzirom da na taj način branilac suštinski ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, koja ne predstavlja zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti zajedničkog branioca okrivljenih - advokata Nikole Jovića je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i postupku pred apelacionim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Zajednički branilac okrivljenih - advokat Nikola Jović u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, obrazlažući napred navedenu povredu zakona branilac u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, osporavajući dokaznu snagu transkripata, odnosno snimljenih razgovora pribavljenih primenom mera iz člana 161. ZKP. Pored iznetog, obrazlažući povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac ukazuje i da su svi dokazi nezakoniti, jer su izvedeni nakon što je došlo do „nezakonitog“ isključenja javnosti. Na opisani način , po stavu ovog suda, branilac ne ukazuje na koji način su dokazi nezakoniti po svom načinu pribavljanja ili po formi, već ne ukazuje povredu zakona iz člana 363. ZKP.

Takođe, ovaj branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše i obrazlaže povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 6), člana 14., člana 451. stav 1. i člana 460. stav 1. ZKP.

Kako se, u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti ne može podneti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja (povreda zakona iz člana 440. ZKP), kao ni zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 6), člana 14, člana 451. stav 1. i člana 460. stav 1. i 363. ZKP, to je Vrhovni sud, zahtev zajedničkog branioca okrivljenih - advokata Nikole Jovića, u napred navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Zahtev za zaštitu zakonitosti zajedničkog branioca okrivljenih – advokata Nikole Jovića u preostalom delu nema zakonom propisan sadržaj.

Naime, ovaj branilac u zahtevu ističe i da je pobijanim presudama učinjena povreda člana 32. Ustava Republike Srbije.

Međutim, kako uz zahtev branilac okrivljenih nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, kojom je utvrđeno da je okrivljenima ili drugom učesniku u postupku povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo ili sloboda koje su zajemčena Ustavom ili Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, to zahtev za zaštitu zakonitosti, i u ovom delu, nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, kojom je propisano da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Apro Ljubomira je neblagovremen.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek. Ovaj rok važi i računa se isto i za branioca okrivljenog, s obzirom na odredbu člana 71. tačka 5) ZKP, kojom su prava branioca određena i ograničena sadržinom prava okrivljenog.

Iz spisa predmeta se utvrđuje da je okrivljeni AA presudu Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 523/24 od 12.07.2024. godine, primio dana 19.08.2024. godine, a da je branilac okrivljenog, advokat Apro Ljubomir, podneo zahtev za zaštitu zakonitosti neposredno Višem sudu u Novom Sadu dana 26.09.2024. godine.

Prema navedenom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Apro Ljubomira, protiv označenih pravnosnažnih presuda podnet je po proteku zakonom propisanog roka za podnošenje istog, iz člana 485. stav 4. ZKP, te je isti neblagovremen.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, odlučio kao u stavu prvom izreke ove presude, dok je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP odlučio kao u stavu drugom izreke ove presude.

Zapisničar – savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća - sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković