Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.789/18 od 30.08.2018. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Somboru i branioca okrivljenih AA i BB, pa je presuda Višeg suda u Somboru K br.54/17 od 03.05.2018. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih AA i BB, advokat Zoran Koprivica, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1. KZ i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači tako što će okrivljene osloboditi odgovornosti za delo za koje su osuđeni.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti, na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenja odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA i okrivljenog BB je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA i okrivljenog BB u zahtevu navodi da se u radnjama okrivljenih ne stiču svi bitni elementi krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje su prvostepenom presudom oglašeni krivim, jer je radnja izvršenja ovog krivičnog dela alternativno određena i isto se može izvršiti iskorišćavanjem svog položaja ovlašćenja, prekoračenjem granica svog ovlašćenja ili nevršenjem svoje dužnosti, a što nije navedeno u izreci pobijanih presuda. Branilac okrivljenih navodi i da se u radnjama okrivljenih AA i BB ne stiču elementi krivičnog dela iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ, već njihove radnje predstavljaju privredni prestup, na koji način je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenih AA i BB je isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge da se u radnjama okrivljenih stiču svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ (strana 6 stav 2 drugostepene presude) koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB ukazuje se i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodima da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kome se prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati presuda, jer u krivičnom postupku izveden dokaz čitanjem Ugovora o skladištenju, čuvanju i obnavljanju merkantilnog kukuruza od 18.10.2012. godine iako je ovaj ugovor imao oznaku strogo poverljivo, a na osnovu tog dokaza, koji je posebno cenjen utvrđene su sve relevantne činjenice i na osnovu njega donete pobijane presude.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda navedeni Ugovor od 18.10.2012. godine je dostavljen uz krivičnu prijavu koju je podnela oštećena Republička direkcija za robne rezerve, a u toku postupka predstavnik oštećene nije istakao prigovor u pogledu načina postupanja sa ovim dokumentom te tako se saglasio sa tim da predmetni ugovor može biti i predmet veštačenja radi utvrđivanja određenih činjenica. Pitanje skidanja oznake „strogo poverljivo“ je inače ovlašćenje nadležnog tužioca prilikom postupanja u krivičnom postupku, kada se to pitanje postavi, tako da se u konkretnom slučaju uopšte ne radi o dokazu na kom se presuda ne može zasnivati. Dakle, navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP od strane ovoga suda ocenjeni kao neosnovani.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                            Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                      Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić