Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 638/22 od 26.09.2022. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Vranju, branioca okrivljenog Nurana Redžepi i branioca okrivljenog AA, a prvostepena presuda je potvrđena.

Branilac okrivljenog Nurana Redžepi, advokat Aleksandar Kačenkov, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog Nurana Redžepi u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati. U tom smislu, kao nezakonit dokaz, najpre, označava potvrdu o privremeno oduzetim predmetima PU Vranje, PS Preševo KU broj PU 75/19 od 07.03.2019. godine, jer njena sadržina nije prevedena od strane ovlašćenog prevodioca sa srpskog na maternji (albanski) jezik okrivljenog, tako da on nije razumeo šta potpisuje. Pored iznetog, navedena potvrda je, prema stavu odbrane, nezakonita i iz razloga što su policijski službenici pretukli i zastrašili okrivljenog da istu potpiše u vezi sa čim je priložen izveštaj lekara specijaliste o zadobijenim povredama. Pri tome, branilac u zahtevu ističe da u potvrdi nije navedeno mesto gde su pronađeni oduzeti predmeti, što je imalo za posledicu da ova činjenica (mesto pronalaska predmetne opojne droge), u toku postupka nije utvrđena. Branilac, prema navodima zahteva, nezakonitim dokazima smatra i zapisnike o ispitivanju policijskih službenika u svojstvu svedoka – Kti 25/19 od 24.06.2019. godine, koji su sačinjeni od strane Višeg javnog tužioca u Vranju bez prethodnog obaveštenja i prisustva branioca navedenoj dokaznoj radnji, imajući u vidu da na zapisniku Višeg javnog tužioca u Vranju Kti 25/19 od 14.06.2019. godine, kada je ispitivanje navedenih svedoka odloženo za 24.06.2019. godine, suprotno odredbi člana 235. stav 1. ZKP, nema potpisa branioca, iako je bio prisutan. Posledica nepozivanja branioca ispitivanju svedoka je, prema stavu odbrane, povreda prava na obaveznu odbranu iz člana 74. ZKP, jer je u pitanju krivično delo za koje je propisana obavezna odbrana, odnosno prisustvo branioca izvođenju svake dokazne radnje.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Prema odredbi člana 286. stav 1. ZKP, kojom su određena ovlašćenja policije u predistražnom postupku, propisano je da ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, policija je dužna da preduzme potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, da se učinilac ili saučesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, kao i da prikupi sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka, dok su stavom 2. istog člana određene mere i radnje koje policija može da preduzme u cilju ispunjenja dužnosti iz stava 1. tog člana, te je propisano da će se o činjenicama i okolnostima koje su utvrđene prilikom preduzimanja pojedinih radnji, a mogu biti od interesa za krivični postupak, sastaviti zapisnik ili službena beleška.

Odredbom člana 147. stav 1. ZKP propisano je da će predmete koji se po Krivičnom zakoniku moraju oduzeti ili koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku, organ postupka privremeno oduzeti i obezbediti njihovo čuvanje.

Odredbom člana 150. stav 1. ZKP propisano je da se licu od koga su predmeti oduzeti, izdaje potvrda u kojoj će se oni opisati, navesti gde su pronađeni, podaci o licu od koga se predmeti oduzimaju, kao i svojstvo i potpis lica koje radnju sprovodi.

Iz spisa predmeta proizlazi da su ovlašćena službena lica PS Preševo kritičnom prilikom – dana 07.03.2019. godine uočili okrivljenog i da je isti u trenutku kada ih je ugledao počeo da beži i iz desnog džepa pantalona odbacio od sebe kesice sa biljnom materijom, za koju je veštačenjem utvrđeno da predstavlja osušene delove biljke „Cannabis“, koji sadrže psihoaktivnu supstancu THC u masenom udelu većem od 0,3%. Navedene kesice i to 8 komada su od okrivljenog oduzete uz potvrdu o privremeno oduzetim predmetima PS Preševo Ku Pu 75/19 od 07.03.2019. godine, koju je okrivljeni bez primedbi potpisao kao i ovlašćeno službeno lice policije. Takođe, iz navedene potvrde se utvrđuje da u istoj nije navedeno gde su pronađeni oduzeti predmeti.

Polazeći od navedenog, ovlašćena službena lica policije su u skladu sa svojim ovlašćenjima prilikom preduzimanja potrebnih mera iz člana 286. stav 1. i 2. ZKP na osnovu člana 147. ZKP sačinili potvrdu o privremeno oduzetim predmetima KU br. PU 75/19 od 07.03.2019. godine, povodom pronalaska predmeta koji se po Krivičnom zakoniku moraju oduzeti, odnosno predmeta koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku.

Sledstveno iznetom predmetna potvrda o privremeno oduzetim predmetima, po oceni ovoga suda, ni sama po sebi niti po načinu pribavljanja nije u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, tako da ista, nasuprot navodima zahteva, ne predstavlja nezakonit dokaz koji nije mogao biti korišćen u krivičnom postupku.

Stoji činjenica da u navedenoj potvrdi nije navedeno mesto pronalaska oduzetih predmeta, ali ovaj nedostatak, po nalaženju ovog suda, nije od uticaja na zakonitost ovog dokaza, s obzirom na to da je upravo ta činjenica bila predmet dokazivanja u postupku, te je i utvrđena ocenom izvedenih dokaza – iskaza policijskih službenika BB i VV, saslušanih u svojstvu svedoka.

Pored iznetog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac u zahtevu neosnovano ukazuje i da su zapisnici Kti 25/19 od 24.06.2019. godine o ispitivanju svedoka BB i VV od strane Višeg javnog tužioca u Vranju, nezakoniti dokazi.

Odredbom člana 300. stav 1. ZKP propisano je da je javni tužilac dužan da braniocu osumnjičenog uputi poziv da prisustvuje saslušanju osumnjičenog, odnosno da osumnjičenom i njegovom braniocu uputi poziv, a da oštećenog obavesti o vremenu i mestu ispitivanja svedoka ili veštaka, dok je stav 7. istog člana propisano da se, ako lice kome je upućen poziv, odnosno obaveštenje o dokaznoj radnji nije prisutno, radnja može preduzeti i u njegovom odsustvu.

Iz spisa predmeta – zapisnika Višeg javnog tužioca u Vranju Kti 25/19 od 14.06.2019. godine, proizlazi da dokazna radnja ispitivanja svedoka BB i VV, zakazana za taj dan, nije preduzeta, jer se svedoci, iako uredno obavešteni, nisu odazvali pozivu javnog tužioca i da je ispitivanje navedenih svedoka odloženo za 24.06.2019. godine u 9,30 časova, što je i saopšteno prisutnom braniocu. Navedeni zapisnik je potpisan od strane javnog tužioca i zapisničara.

Imajući u vidu navedeno, neosnovani su navodi zahteva da branilac nije bio pozvan da prisustvuje ispitivanju navedenih svedoka budući da je isti o danu i času preduzimanja te dokazne radnje uredno obavešten, što je i konstatovano na zapisniku Višeg javnog tužioca od 14.06.2019. godine, na koji način je uredno i pozvan na izvođenje te dokazne radnje. To što branilac zapisnik od 14.06.2019. godine nije potpisao, iako je bio prisutan, ne znači da nije bio uredno pozvan da prisustvuje ispitivanju svedoka zakazanog za 24.06.2019. godine, budući da branilac u smislu odredaba ZKP nema obavezu da potpisuje zapisnik. Naime, u smislu člana 235. stav 10. ZKP zapisnik na kraju potpisuje lice koje je preduzelo radnju i zapisničar, što je u konkretnom slučaju i učinjeno.

Sledstveno iznetom, kako je branilac okrivljenog bio uredno pozvan da prisustvuje ispitivanju navedenih svedoka, to je ova dokazna radnja dana 24.06.2019. godine mogla biti preduzeta i u njegovom odsustvu u smislu člana 300. stav 7. ZKP, zbog čega zapisnici Višeg javnog tužioca u Vranju Kti 25/19 od 24.06.2019. godine o ispitivanju policijskih službenika, BB i VV, nasuprot navodima zahteva, ne predstavljaju nezakonite dokaze.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovane navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca kojima se ukazuje da je pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Sledstveno iznetom, ocenjeni su kao neosnovani i navodi zahteva branioca okrivljenog da je ispitivanjem svedoka dana 24.06.2019. godine u odsustvu branioca, povređeno pravo okrivljenog na obaveznu odbranu, odnosno da je učinjena povreda zakona iz člana 74. ZKP.

Po oceni ovoga suda, branilac okrivljenog, navodima zahteva da sadržina potvrde o privremeno oduzetim predmetima nije prevedena na maternji – albanski jezik okrivljenog, u suštini ukazuje da je okrivljenom u postupku uskraćeno pravo na upotrebu svog jezika, odnosno na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 5) ZKP, dok navodima zahteva, kojima ističe da je okrivljeni bio pretučen i zastrašen od strane policijskih službenika da potpiše potvrdu o privremeno oduzetim predmetima, branilac osporava okolnosti pod kojima je potvrda potpisana, odnosno ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 5) i člana 440. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je zahtev branioca okrivljenog Nurana Redžepi, u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić