Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Todor Krstić, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pravnosnažne presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Todora Krstića je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozovljen.

Branilac u podnetom za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, uz obrazloženje da se pobijane presude zasnivaju na nezakonitom dokazu. Kao nezakonit dokaz najpre označava zapisnik o pretresu stana i drugih prostorija, kao i potvrdu o privremeno oduzetim predmetima, ukazujući na činjenicu da je zapisnik o pretresu sačinjen u prisustvu dva svedoka koja su zaposlena u PU Pirot, PS Bela Palanka, pa je usled ovako obavljenog pretresa stana nezakonita i potvrda o privremeno oduzetim predmetima, pri čemu nije obavljeno krim. tehničko fotografisanje lica mesta gde su predmetne pokretne stvari pronađene, niti je mesto njihovog pronalaska opisano u zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija od 14.05.2019. godine. Osim toga, branilac u podnetom zahtevu ukazuje da je ista povreda zakona učinjena i na taj način što se pobijane presude zasnivaju na zapisnicima o prepoznavanju koje je prvostepeni sud cenio i prihvatio kao valjan dokaz, iako isti nisu sačinjeni u svemu prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

Ovakve navode iznete u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud je ocenio neosnovanim.

Iz spisa predmeta proizilazi da je naredbom sudije za prethodni postupak Osnovnog suda u Pirotu 2Kpp. Pov. br. 68/19 od 13.05.2019. godine, koja je sačinjena u svemu shodno članu 155. ZKP, naređeno pretresanje stana i drugih prostorija u selu ..., opština ..., čiji je držalac AA. Postupajući po predmetnoj naredbi pristupljeno je pretresanju stana i na zapisniku o pretresanju stana konstatovano je da su pretresanju prisustvovali advokat Todor Krstić, držalac stana BB i punoletni građani kao svedoci-VV i GG.

Odredbom člana 93. i 94. ZKP, propisano je koja su lica isključena od dužnosti svedočenja i oslobođena od dužnosti svedočenja, a odredbom člana 156. stav 7. ZKP propisano je da pretresanju prisustvuju dva punoletna građanina kao svedoci koji će se pre početka pretresanja upozoriti da paze na tok pretresanja, kao i da imaju pravo da pre potpisivanja zapisnika o pretresanju stave svoje prigovore na verodostojnost sadržine zapisnika.

Imajući u vidu navedene odredbe, lica koja su bila prisutna ovom pretresanju ne mogu se podvesti ni pod jednu od propisanih kategorija, te činjenica da su svedoci pretresanja zaposleni u Policijskoj upravi, ne utiče na zakontiost preduzete dokazne radnje suprotno navodima u zahtevu. Imajući u vidu da zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija 2Kpp. Pov. br. 68/19 od 14.05.2019. godine ne predstavlja nezakonit dokaz na kome se presuda ne može zasnivati, to ni dokaz – potvrda o oduzetim predmetima od istog datuma koja je proistekla iz istog, ne predstavlja nezakonit dokaz.

Osim toga, odredbom člana 157. stav 5. ZKP, propisano je da se tok pretresanja može tonski i optički snimiti, a predmeti pronađeni tokom pretresanja mogu se posebno fotografisati, a ako se pretresanje vrši bez prisustva svedoka ili bez predstavnika Advokatske komore, snimanje i fotografisanje je obavezno. Samim tim, u konkretnom slučaju, kada je pretresanje izvršeno u prisutvu dva punoletna svedoka i u prisustvu branioca – advokata Todora Krstića, to se tok pretresanja nije morao fotografisati, pa su i u ovom delu navodi zahteva ocenjeni kao neosnovani.

Dalje, u podnetom zahtevu navodi se da se pravnosnažne presude zasnivaju na nezakonitom dokazu – zapisniku o prepoznavanju predmeta PS Bela Palanka, KU- 197/19-1 od 20.05.2019. godine, KU 197/19-2 od 20.05.2019. godine i KU-197/19-3 od 20.05.2019. godine, a koji navodi su takođe od strane Vrhovnog suda ocenjeni kao neosnovani.

Odredbom člana 100. ZKP, propisano je da, ako je potrebno da se utvrdi da li svedok prepoznaje određeno lice ili predmet, odnosno njihove osobine koje je opisao, prepoznavanje će se obaviti u skladu sa članom 90. ovog zakonika.

Član 90. stav 1. ZKP propisuje da ako je potrebno da se utvrdi da li okrivljeni prepoznaje određeno lice ili predmet, odnosno njegove osobine koje je opisao, pokazaće mu se to lice ili predmet zajedno sa drugim njemu nepoznatim licima ili predmetima čije su osnovne osobine slične onima kakve je opisao.

Iz samih zapisnika o prepoznavanju predmeta koje branilac osporava proizilazi da je oštećenoj dana 20.05.2019. godine pokazan predmet – pet kofa sličnih karakteristika, pet makaza (klešta) za sečenje armature sličnih karakteristika i četiri elektroprovodnika (produžnih kablova) sličnih karakteristika, nakon čega je ista sa sigurnošću potvrdila da kofa pod rednim brojem 3, makaze pod rednim brojem 2 i 4 i produžni kabl pod rednim brojem 3 potiču iz njenog pomoćnog objekta,. Pri tom, istog dana 20.05.2019. godine sačinjena je službena beleška broj 1306/2019 u Policijskoj upravi u Pirotu, Policijska stanica Bela Palanka u kojoj se navodi da je oštećena DD dala detaljan opis otuđenih predmeta, te nakon što je ista opisala predmete koji su joj oduzeti, pristupljeno je radnji prepoznavanja predmeta, pa su suprotni navodi branioca okrivljenog da su zapisnici o prepoznavanju nezakoniti, ocenjeni kao neosnovani.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koja predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim, prilikom obrazlagnja istaknute povrede branilac navodi da je nejasno na osnovu čega je nižestepeni sud zaključio da je nesporna vrednost oduzetih pokretnih stvari i da na veštačenje stranke nisu prigovorile kada je branilac ukazivao da isto veštačenje nije dostavljeno okrivljenom i njegovom braniocu i da ne postoje dokazi da je okrivljeni izvršio predmetno krivično delo, kojim navodima branilac suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje i ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Pored toga, branilac u podnetom zahtevu navodi da prvostepeni sud nije dao razloge da li je okrivljeni predmetno krivično delo učinio sa direktnim ili eventualnim umišljajem, niti je oštećena dokazala da je vlasnik oduzetih stvari, na koji način suštinski branilac ukazuje na učinjenu povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovim delovima ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je doneo odluku kao u izreci presude u smislu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP.

Zapisničar – savetnik                                                                                                      Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                           Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković