U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Dragana Aćimovića, Miroljuba Tomića, Jasmine Vasović i Radmile Dragičević-Dičić, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Saše Ivanovića, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Saše Ivanovića, advokata Vladete Stankovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Nišu Kž1 81/2019 od 17.05.2019.godine i 12Kž.3.br.17/19 od 22.10.2019.godine, u sednici veća održanoj dana 06.02.2020. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Saše Ivanovića, advokata Vladete Stankovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Nišu Kž1 81/2019 od 17.05.2019.godine i 12Kž.3.br.17/19 od 22.10.2019.godine, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok se zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u preostalom delu, odbacuje kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Prokuplju K.32/18 od 27.12.2018.godine, okrivljeni Saša Ivanović oslobođen je optužbe da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ. Odlučeno je da troškovi krivičnog postupka, padnu na teret budžetskih sredstava suda.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 81/2019 od 17.05.2019.godine usvojena je žalba Višeg javnog tužioca u Prokuplju, preinačena presuda Višeg suda u Prokuplju K.32/18 od 27.12.2018.godine, okrivljeni Saša Ivanović iz Prokuplja oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 8 meseci. Odlučeno je o troškovima krivičnog postupka, kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Nišu 12Kž.3.br.17/19 od 22.10.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Saše Ivanovića i presuda Apelacionog suda u Nišu Kž1 81/2019 od 17.05.2019.godine, potvrđena.

Protiv pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Nišu Kž1 81/2019 od 17.05.2019.godine i 12Kž.3.br.17/19 od 22.10.2019. godine, branilac okrivljenog advokat Vladeta Stanković podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenog Sašu Ivanovića oslobodi od optužbe.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer se presude zasnivaju na dokazima na kojima se sudska odluka ne može zasnivati, a kao nezakonit dokaz označava potvrdu o privremeno oduzetim predmetima KU br.133/16 od 25.02.2016.godine, kao i dokaze koji su zasnovani na nezakonitoj potvrdi o oduzetim predmetima i to: kriminalističko-tehničku dokumentaciju KT br.122/2016 od 25.02.2016.godine, toksikološko-tehnički nalaz Zavoda za sudsku medicinu br. 251252/16 od 04.03.2016.godine, zapisnik o veštačenju NKTC br.03/2/11/8 br.34-381/16 od 16.03.2016.godine i zapisnik o DNK veštačenju BIA od 04.05.2016.godine. Po stavu odbrane potvrda o privremeno oduzetim predmetima KU br.133/16 od 25.02.2016.godine, je pribavljena suprotno odredbama člana 287 i 286 ZKP. Takođe, branilac okrivljenog ukazuje da se zapisnik o DNK veštačenju BIA od 04.05.2016.godine ne može koristiti kao dokaz i iz razloga što je veštačenje uradio drugi organ, u odnosu na onaj kome je veštačenje povereno.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 286. stav 1. ZKP propisano je ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, policija je dužna da preduzme potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela... da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz... a u stavu 2. istog člana propisano je da u cilju ispunjenja dužnosti iz stava 1. policija može: da traži potrebno obaveštenje od građana, da izvrši potreban pregled prevoznih sredstava, putnika i prtljaga, da za neophodno potrebno vreme najduže do osam časova ograniči kretanje na određenom prostoru... da preduzme druge potrebne mere i radnje, te da o činjenicama i okolnostima koje su utvrđene prilikom preduzimanja pojedinih radnji i predmetima koji su pronađeni ili oduzeti, a mogu biti od interesa za krivični postupak, sastave zapisnik ili službenu belešku. Osim toga, odredbom člana 147. ZKP propisano je da će organ postupka predmete koji se moraju oduzeti po krivičnom zakoniku ili mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku privremeno oduzeti i obezbediti njihovo čuvanje, dok je odredbama člana 150. ZKP propisano da se licu od koga su predmeti oduzeti izdaje potvrda u kojoj će se ti predmeti opisati, navesti gde su pronađeni, od koga se oduzimaju kao i svojstvo i potpis lica koje radnju sprovodi.

Iz spisa predmeta proizilazi da je potvrda o privremeno oduzetim predmetima izdata od PU Prokuplje dana 25.02.2016.godine sačinjena povodom pronalaska predmeta koji se po KZ moraju oduzeti ili predmeta koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku dana 25.02.2016.godine u 23,50 časova od Saše Ivanovića, a prilikom preduzimanja potrebnih mera iz člana 286. stav 1. i 2. ZKP od stane ovlašćenih službeni lica PU. Potvrda o privremeno oduzetim predmetim koja je tom prilikom sačinjena sadrži sve zakonom propisane podatke, jer su u istoj navedeni podaci lica od koga su oduzeti predmeti, vreme oduzimanja, a potvrda sadrži i potpis i svojstvo lica koje je predmet oduzelo, pri čemu je okrivljeni potvrdu potpisao bez primedbi. Prema tome, potvrda o privremeno oduzetim predmetima od 25.02.2016.godine sačinjena je u svemu u skladu sa odredbama člana 147, 150. i 286. ZKP.

Takođe, iz spisa predmeta proizilazi da je MUP, Direkcija policije – Policijska uprava u Prokuplju podnela krivičnu prijavu Višem javnom tužiocu KU br. 133/16 od 26.02.2016.godine, odnosno ovlašćena službena lica Ministarstva unutrašnjih poslova sastavili su zapisnik o podnošenju krivične prijave, na koji način su i obavili radnju u smislu člana 286. stav 2. ZKP, obzirom da službena beleška i okolnosti vezane za pronalazak droge i s tim u vezi sačinjene potvrde o privremeno oduzetim predmetima dana 25.02.2016. godine, predstavljaju sastavni deo krivične prijave.

Shodno iznetom, ovlašćena službena lica Ministarstva policije obavestila su javnog tužioca u roku, podnošenjem krivične prijave, u okviru koje se nalazi službena beleška u smislu člana 286. stav 2. ZKP, iz kojih razloga, potvrda o privremeno oduzetim predmetima izdata od PU Prokuplje dana 25.02.2016.godine, ne predstavlja nezakonit dokaz, u smislu navoda zahteva, te s tim u vezi ni ostali dokazi zasnovani na potvrdi o privremeno oduzetim predmetima ne predstavljaju nezakonite dokaze na kojima se sudska odluka ne može zasnivati.

Na navedenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv drugostepene presude, a apelacioni sud, kao sud trećeg stepena, je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome u obrazloženju presude, na strani dva, stav šest obrazloženja dao valjane razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Obzirom na sve navedeno, potvrda o privremeno oduzetim predmetima od 25.02.2016.godine, ne predstavlja nezakonit dokaz u smislu navoda zahteva, te s tim u vezi ni ostali dokazi zasnovani na potvrdi o privremeno oduzetim predmetima ne predstavljaju nezakonite dokaze na kojima se sudska odluka ne može zasnivati.

Kada je u pitanju zapisnik o DNK veštačenju BIA od 04.06.2016.godine, koji branilac okrivljenog pobija iz razloga što smatra da je navedeni zapisnik nedozvoljen dokaz, jer je veštačenje uradio drugi organ u odnosu na onaj kome je povereno veštačenje, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su i ovi navodi neosnovani. Na navedenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv drugostepene presude, a apelacioni sud, kao sud trećeg stepena, našao je da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome u obrazloženju presude na strani tri stav jedan dao valjane razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na te razloge upućuje.

Pored navedenog, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako član 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima, u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u napred navedenom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude u odnosu na odbijajući deo, na osnovu člana 491. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je zahtev branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen.

 

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Irina Ristić,s.r.                                                                                                                                             Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić