Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 646/22 od 19.10.2022. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih AA, BB i VV i presuda Višeg suda u Zaječaru K 5/22 od 20.05.2022. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

- branilac okrivljenog AA, advokat Milan Mile Petković, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, bez označavanja konkretne povrede zakona u smislu člana 485. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine u celini pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu,

- branilac okrivljenog BB, advokat Goran Sajević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i povrede zakona iz člana 68. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači u celini pobijane presude tako što će okrivljenog BB osloboditi od optužbe, ili da ukine u celini pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu,

- branilac okrivljenog VV, advokat Dragan Rajković, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači u celini pobijane presude tako što će okrivljenog VV osloboditi od optužbe, ili da ukine u celini pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu.

Vrhovni kasacioni sud je primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ, i smislu člana 490. ZKP održao sednicu veća, o kojoj, shodno članu 488. stav 2. ZKP, nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioce okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti nisu osnovani.

Branilac okrivljenog BB, advokat Goran Sajević i branilac okrivljenog VV, advokat Dragan Rajković, zahteve za zaštitu zakonitosti podnose zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP ističući da je pobijanim presudama prekoračena optužba. Prema navodima zahteva, oglašavajući okrivljene krivim za krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246a. stav 2. KZ u vezi člana 33. KZ, sud je prekoračio objektivni identitet optužbe obzirom da je okrivljenima optužnicom stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ. Po mišljenju odbrane, sud je vezan činjeničnim opisom krivičnog dela iz optužnice, pa je, u konkretnom slučaju, oglašavajući okrivljene krivim za drugo krivično delo u odnosu na krivično delo koje im je optužnicom stavljeno na teret, sud prekoračio optužbu na štetu okrivljenih.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. U stavu 2. istog člana, propisano je da sud nije vezan za predlog tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela.

Iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela, koji je dat u optužnom aktu dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne volje a samim tim, veće krim. delatnosti okrivljenog, na koji način se pogoršava njegov položaj u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

Prema stanju u spisima predmeta, optužnicom Višeg javnog tužioca u Zaječaru Kto 46/20 od 21.12.2020. godine, okrivljenima AA, BB i VV stavljeno je na teret izvršenje krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ, a pobijanim presudama okrivljeni su oglašeni krivim za krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246a. stav 2. KZ u vezi člana 33. KZ.

Odredbom člana 246. stav 1. KZ („Službeni glasnik RS“ broj 35/19) propisano je da krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga čini ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge.

Odredbom člana 246a. stav 2. KZ („Službeni glasnik RS“ broj 72/09) propisano je da krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga čini onaj ko neovlašćeno drži u velikoj količini supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge.

Iz citiranih zakonskih odredbi proizilazi da kada je reč o radnji izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje supstanci ili preparata koji su proglašeni za opojne droge, kriterijum za razlikovanje krivičnog dela iz člana 246a. stav 2. KZ u odnosu na krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ, je svrha držanja supstanci ili preparata koji su proglašeni za opojne droge, pa u tom smislu držanje zbog prodaje predstavlja obeležje krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ. S druge strane, za krivično delo iz člana 246a. stav 2. KZ, nije, kao obeležje krivičnog dela, propisano držanje radi prodaje, odnosno nije relevantna svrha držanja navedenih supstanci ili preparata, već njihova količina, a prema zaprećenoj kazni ovo krivično delo predstavlja blaže krivično delo u odnosu na ono inkriminisano u odredbi člana 246. stav 1. KZ s obzirom na to da je za krivično delo iz člana 246a. stav 2. KZ propisana kazna zatvora u trajanju od tri do deset godina, a za krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ kazna zatvora u trajanju od tri do dvanaest godina.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da, u konkretnom slučaju, pobijanom presudom nije prekoračena optužba obzirom da je sud, na osnovu rezultata dokaznog postupka, uskladio činjenični opis dela sa činjeničnim stanjem utvrđenim na glavnom pretresu, pa je okrivljene, shodno ovlašćenjima iz člana 420. stav 2. ZKP, oglasio krivim za krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246a. stav 2. KZ u vezi člana 33. KZ. Navedena izmena optužnog akta u izreci pobijane presude nije izvršena na štetu okrivljenih jer nisu oglašeni krivim za veću kriminalnu aktivnost i volju niti je pobijana presuda izmenjena na njihovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije, štaviše, okrivljeni su oglašeni krivim i osuđeni za krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246a. stav 2. KZ, koje je blaže u odnosu na krivično delo koje im je optužnim aktom stavljeno na teret.

Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih BB i VV.

Branilac okrivljenog AA, advokat Milan Mile Petković, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povreda zakona člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, koja je opšteg karaktera, bez označavanja konkretne povrede zakona u smislu člana 485. stav 4. ZKP, s tim da u obrazloženju zahteva navodi da prvostepeni sud nije odlučio o krivičnom delu koje je okrivljenima stavljeno na teret optužnicom Višeg javnog tužioca u Zaječaru Kto 46/20 od 21.12.2020. godine, odnosno iz sadržaja zahteva se može zaključiti da ukazuje na povredu iz čl. 438. st. 1 tačka 8) ZKP.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti, kojima se ukazuje da pravnosnažnom presudom nije potpuno rešen optužbe, odnosno na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP postoji ukoliko presudom nije potpuno rešen predmet optužbe, pri čemu se o nepotpuno rešenom predmetu optužbe može govoriti samo u situaciji kada sud uopšte nije doneo odluku o nekoj tački optužbe.

Prema nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pobijanom presudom u potpunosti je rešen predmet optužbe. U konkretnom slučaju, izostavljanjem iz činjeničnog opisa krivičnog dela radnji izvršenja krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ, jer je prvostepeni sud našao da oni nisu dokazane, zbog čega je okrivljene oglasio krivim zbog krivičnog dela iz člana 246a. stav 2. KZ u vezi člana 33. KZ, ne znači da nije rešen predmet optužbe i da je sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP. Ovo stoga što je sud ovlašćen da menja činjenični opis dela iz optužnog akta i da ga upodobi činjeničnom stanju utvrđenom tokom dokaznog postupka, u koliko pri tome ostaje u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja određenog krivičnog dela, kao što je učinjeno u konkretnom slučaju, pri čemu je navedena izmena činjeničnog opisa krivičnog dela i pravne kvalifikacije izvršena u korist okrivljenih.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasascioci sud nalazi da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA.

Branilac okrivljenog VV, advokat Dragan Rajković, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ističući da radnja za koju je okrivljeni VV oglašen krivim ne predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela iz člana 246a. stav 2. KZ, niti bilo kog drugog krivičnog dela.

Iz izreke pobijane prvostepene presude proizilazi da su okrivljeni AA, BB i VV dana 19.10.2020. godine, na mestu bliže opisanom u izreci presude, u stanju uračunljivosti, svesni svog dela i njegove protivpravnosti, čije je izvršenje su hteli, po prethodnom dogovoru, neovlašćeno držali u velikoj količini supstancu koja je proglašena za opojnu drogu i to opojnu drogu kanabis, ukupne neto mase 995,4 grama, koja sadrži THC (tetrahidrokanabinol) u koncetraciji većoj od 0,3%, pri čemu su u izreci presude opisane radnje koje je svaki od okrivljenih kritičnom prilikom preduzeo.

Prema nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u radnjama okrivljenih opisanim u izreci prvostepene presude, pa i radnjama okrivljenog VV, stiču se sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246a. stav 2. KZ u vezi člana 33. KZ. Preduzimajući zajednički radnje navedene u izreci presude, u skladu sa prethodnim dogovorom, okrivljeni su krivično delo izvršili kao saizvršioci u smislu člana 33. KZ. Obzirom da su okrivljeni zajednički učestvovali u radnji izvršenja i da je kod svakog od okrivljenih postojala svest o zajedničkoj delatnosti, za postojanje navedenog krivičnog dela nije od značaja koji od okrivljenih je bio u neposrednom posedu opojne droge, odnosno istu odbacio od sebe prilikom pokušaja da pobegne sa lica mesta.

Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, pa su stoga suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog VV, ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog VV u zahtevu za zaštitu zakonitosti osporava priznanje okrivljenog AA, navodeći da nema ni jednog dokaza koji ga potkrpljuje, i tako ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, dok navodima da u izreci presude nije opisana uloga okrivljenog VV, kao saizvršioca, ukazuje na nerazumljivost izreke presude odnosno bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP. Međutim, bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP i povreda zakona iz člana 440. ZKP, kao ni povreda zakona iz člana 68. ZKP, na koju se ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 4. ZKP, pa se Vrhovni kasacioni sud nije upuštao u razmatranje iznetih navoda zahteva.

Iz svih iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić