Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Nikole Radosavovića, je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen i nema propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP isticanjem da je celokupan dokazni materijal preuzet iz drugog postupka Osnovnog suda u Lazarevcu K 281/17, gde jedan od iskaza nije iskaz svedoka, već u tom postupku osuđenog lica BB, pa kako imenovani nije bio svedok u tom postupku, to njegovi iskazi iz tog postupka ne mogu biti razmatrani kao iskazi svedoka, što, dalje, povlači pitanje da li činjenice iz tih iskaza potvrđuju opravdanu sumnju da je okrivljeni AA učinio krivična dela, koja mu se optužbom stavljaju na teret.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

U postupku ispitivanja optužnice veće iz člana 21. stav 4. ZKP, pre svega, ceni postojanje dokaza da se osnovana sumnja da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret podigne do nivoa opravdane sumnje, kao uslova za podizanje optužnice.

U konkretnom slučaju, veće je našlo da dokazi prikupljeni tokom sprovedene istrage daju dovoljno osnova za zaključak o postojanju opravdane sumnje da je okrivljeni AA, izvršio krivična dela, koja su predmet optužbe, te optužnicu potvrdilo, a svaki pojedinačni dokaz biće predmet ocene suda, u daljem toku postupka.

Nalazeći da se navodima zahteva za zaštitu zakonitosti u ovoj fazi postupka ne dovodi u pitanje zakonitost odluka o potvrđivanju optužnice, Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenio neosnovanim.

Pored iznetog, branilac u zahtevu, dalje, ističe da u nižestepenim rešenjima nisu navedene činjenice, odnosno razlozi koji bi ukazivali da su u konkretnom slučaju ostvareni elementi kvalifikovanog oblika krivičnog dela iznuda iz člana 214. stav 2. u vezi stava 1. KZ, te da pobijana rešenja ne sadrže dovoljno jasnih razloga da prikupljeni dokazi ukazuju na opravdanu sumnju o postojanju elemenata krivičnog dela protivpravno lišenje slobode iz člana 132. stav 1. KZ, kojim navodima branilac, po oceni ovoga suda, ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, to je Vrhovni sud, zahtev branioca okrivljenog AA, u ovom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Nadalje, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog nižestepena rešenja pobija i zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i tačka 9) ZKP, zbog kojih je dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP. Međutim, kako branilac u obrazloženju zahteva ne precizira u čemu se sastoje istaknute povrede zakona, Vrhovni sud je ocenio da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu nema propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu razloga za njegovo podnošenje, što podrazumeva ne samo označavanje povrede zakona, već i obrazloženje u čemu se ta povreda sastoji, s obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić