Na osnovu člana 367. stav 7. KZ, od okrivljenog BB oduzeta je imovinska korist u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu na dan isplate, a na osnovu odredaba članova 91. i 92. KZ od okrivljenog AA oduzeta je i imovinska korist u iznosu od 17.000,00 dinara, te određeno da su ove iznose okrivljeni dužni da uplate u korist budžeta Republike Srbije u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja.

Na osnovu člana 85. KZ, prema okrivljenom BB izrečena je mera bezbednosti zabrane vršenja poslova carinskog službenika u Ministarstvu finansija RS – Upravi carina u trajanju od jedne godine, a na osnovu člana 264. stav 1. ZKP, okrivljeni su obavezani da na ime paušalnog iznosa sudu plate iznose od po 10.000,00 dinara, svaki u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja.

Istom presudom, na osnovu člana 422. tačka 1) ZKP, prema okrivljenom AA odbijena je optužba da je izvršio krivično delo trgovina uticajem iz člana 366. stav 1. KZ.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.662/18 od 19.09.2018. godine, usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Subotici, presuda Višeg suda u Subotici K br.22/17 od 11.04.2018. godine, preinačena je u pogledu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu okrivljenog AA za krivično delo davanje mita iz člana 368. stav 1. KZ, za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom, osudio na kaznu zatvora u trajanju od devet meseci, koja kazna će se izvršiti u prostorijama u kojima stanuje, u ..., ulica ..., uz primenu elektronskog nadzora, dok je okrivljenog BB za krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ, za koje je oglašen prvostepenom presudom, osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, koja kazna će se izvršiti u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje, u ..., ulica ..., uz primenu elektronskog nadzora, uz upozorenje da okrivljeni ne smeju napuštati prostorije u kojima stanuju, osim u slučajevima propisanim zakonom koji određuje izvršenje krivičnih sankcija, s tim što ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napuste prostorije u kojima stanuju, sud će odrediti da ostatak kazne izdrže u zavodu za izvršenje kazne zatvora, dok su žalbe okrivljenog BB i njegovog branioca i žalba branioca okrivljenog AA odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenog AA – advokat Dragan Dašić, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1), 2) i 3) ZKP, u vezi člana 163. stav 3. ZKP, te iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, kao i zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana 368. stav 1. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači drugostepenu presudu, tako što će ukinuti presudu Višeg suda u Subotici i predmet vratiti tom sudu na ponovni postupak i odlučivanje, ili da preinači obe pobijane presude tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe da je izvršio predmetno krivično delo;

-branilac okrivljenog BB – advokat Slavko Petrić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu, uz naredbu da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem, te da u smislu odredbe člana 488. stav 3. ZKP, odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odlaže, kao i da branilac okrivljenog bude obavešten o sednici veća u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je po primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA i BB su neosnovani u delu u kojem se odnose na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB navodi se da je pravnosnažna presuda zasnovana na dokazu na kome se ne može zasnovati – na SMS poruci koju je okrivljeni BB uputio okrivljenom AA na dan 28.05.2014. godine, a koja je pribavljena na osnovu naredbe sudije za prethodni postupak Višeg suda u Subotici Kpp br. Pov.99/14 od 22.05.2014. godine, kojom je odoborena posebna dokazna radnja tajnog nadzora i snimanja komunikacije putem mobilnog telefona ... koji je koristio okrivljeni AA. Prema navodima zahteva, navedena naredba doneta je u smislu člana 167. ZKP dana 22.05.2014. godine, a na predlog zamenika javnog tužioca doneta je naredba Kpp.Pov.br.99/14 od 27.08.2014. godine, kojom je produžena ova mera za još tri meseca, te je shodno članu 163. stav 1. ZKP zamenik VJT u Subotici imao rok od šest meseci da pokrene krivični postupak od kada se upoznao sa materijalom prikupljenim korišćenjem posebnih dokaznih radnji, koji se ima računati od 27.08.2014. godine. Kako je naredba o sprovođenju istrage Kt 34/15 prema okrivljenima BB i AA doneta tek 17.04.2015. godine, to je prema navodima zahteva na ovaj način došlo do bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, obzirom da je VJT u Subotici u konkretnom slučaju trebalo da pokrene krivični postupak protiv okrivljenih u roku od 6 meseci od dana donošenja posebne naredbe, odnosno najkasnije do 22.02.2015. godine.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, u vezi sa istom bitnom povredom odredaba krivičnog postupka, ističe se da je VJT u Subotici imao uvid u transkripte telefonskih razgovara za telefon okrivljenog AA, snimljenih u periodu od 26.05.2014. godine do 02.06.2014. godine, dakle pre 27.08.2014. godine, pa je shodno odredbi člana 163. stav 3. ZKP iste morao da koristi kao dokaz najkasnije do 27.02.2015. godine. Kako je naredba za sprovođenje istrage doneta 17.04.2015. godine, to je VJT u Subotici krivični postupak protiv okrivljenih pokrenuo po proteku roka od 6 meseci od kada se upoznao sa navedenim transkripitima telefonskih razgovora i imao je obavezu da taj materijal uništi, jer se na istom ne može zasnovati sudska odluka. I u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB navodi se da se na ovim transkriptima ne može zasnivati sudska odluka, te se u odnosu na prikupljeni materijal koji je dobijen tajnim nadzorom komunikacije, a samim tim i sa SMS porukom koju je okrivljeni BB uputio okrivljenom AA dana 22.05.2014. godine moralo postupiti u skladu sa članom 84. stav 2. ZKP, jer je u pitanju nezakonit dokaz.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih BB i AA, Vrhovni kasacioni sud ocenio je kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Odredbama člana 163. stav 1. ZKP propisano je da, ako javni tužilac ne pokrene krivični postupak u roku od 6 meseci od dana kada se upoznao sa materijalom prikupljenim korišćenjem posebnih dokaznih radnji ili ako izjavi da ga neće koristiti u postupku, odnosno da protiv osumnjičenog neće zahtevati vođenje postupka, sudija za prethodni postupak će doneti rešenje o uništenju prikupljenog materijala. Stavom 3. istog člana propisano je da, ako je pri preduzimanju posebnih dokaznih radnji postupljeno suprotno odredbama zakonika ili naredbi organa postupka, na prikupljenim podacima se ne može zasnivati sudska odluka, a sa prikupljenim materijalom se postupa u skladu sa članom 84. stav 3. Zakonika.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te činjenicu da je naredbom Višeg suda Kpp.Pov.br.99/14 od 22.05.2014. godine, odobrena posebna dokazna radnja tajnog nadzora i snimanja komunikacije koja se obavlja putem mobilnog telefona okrivljenog AA i da je naredbom istog suda Kpp.Pov.br.99/14 od 27.08.2014. godine produžena navedena posebna dokazna radnja za još tri meseca, koja se primenjivala do 27.11.2014. godine, te da je javni tužilac mogao da se upozna sa materijalom prikupljenim korišćenjem ovih posebnih dokaznih radnji tek od ovog datuma, to jasno proizilazi da je naredba o sprovođenju istrage Kt.br.34/15 od 17.04.2015. godine protiv okrivljenih AA i BB doneta pre isteka roka od 6 meseci, koji je propisan odredbom člana 163. stav 1. ZKP. Stoga su neosnovani i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih da materijal koji je prikupljen korišćenjem posebnih dokaznih radnji – SMS poruka od 28.05.2014. godine i transkripti telefonskih razgovora sa telefona okrivljenog AA od 26.05.2014. godine do 02.06.2014. godine predstavljaju nezakonit dokaz i da su morali biti uništeni na osnovu člana 163. stav 3. u vezi sa članom 84. stav 3. ZKP.

U preostalom delu, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA odbačen je kao nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u postupku pred prvostepenim i pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom.

Obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U preostalom delu, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti, pored ostalog, ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje povrede je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno okrivljenima preko branioca, međutim, u obrazloženju zahteva nijednom rečju ne navodi se u čemu se ova povreda sastoji, već se s tim u vezi ističe da se pravnosnažne presude zasnivaju isključivo na „nejasnom, nedoslednom i protivrečnom iskazu svedoka VV“, te da ne postoji nijedan dokaz iz kojeg bi proizilazilo da je svedok VV dao mito, niti da je u tome posredovao okrivljeni AA. Kako se izloženim navodima zahteva u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, a iz kog razloga okrivljenom preko branioca u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Pored toga, u istom zahtevu, kao razlog podnošenja, navode se bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP u vezi sa članom 163. stav 3. ZKP, kao i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, koje povrede, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitostima okrivljenima preko branilaca. Stoga je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA i u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u odbijajućem delu, te na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev branioca okrivljenog AA odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                          Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić