Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 667/19 od 22.08.2019. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Nišu i branioca okrivljenog Svetolika Stojanovića i potvrđena presuda Višeg suda u Nišu K br. 142/17 od 28.03.2019. godine.

Protiv navedenih pravosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Svetolika Stojanovića advokat Momčilo Kovačević zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 2. i 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati nadležnom sudu na ponovni postupak i odluku, drugostepenom ili prvostepenom sudu, ili da drugostepenu presudu preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe jer delo koje mu se stavlja na teret nije krivično delo jer je učinjeno u nužnoj odbrani, ili da ga osudi zbog prekoračenja nužne odbrane ili pokušaja ubistva na mah i izrekne mu blažu sankciju ili oslobodi od kazne.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP).

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Svetolika Stojanovića je neosnovan.

Branilac okrivljenog Svetolika Stojanovića u zahtevu navodi da je kritičnom prilikom oštećeni započeo sukob, da je okrivljeni osećao najjači intenzitet afekta i straha za život, pa je krivično pravne radnje trebao kvalifikovati kao nužnu odbranu ili pokušaj ubistva na mah, a kako to sudovi nisu učinili, na štetu okrivljenog učinjena je povreda zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP.

Odredbom člana 19. stav 2. KZ propisano je da je nužna ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra drugoga odbije istovremen protivpravan napad.

Odredbom člana 115. KZ propisano je da ko drugog liši života na mah doveden bez svoje krivice u jaku razdraženost napadom, zlostavljanjem ili teškim vređanjem od strane ubijenog, kazniće se zatvorom od 1 do 8 godina.

Iz izreke prvostepene presude kojom je okrivljeni Svetolik Stojanović oglašen krivim proizilazi da je u vreme i na mestu bliže opisanom u izreci te presude sa umišljajem započeo izvršenje krivičnog dela ubistva iz člana 113. KZ, tako što je nakon verbalnog sukoba sa oštećenim AA, u toku koga je oštećeni prišao okrivljenom, koji je sedeo na oborenoj banderi i zadao mu udarac rukom u predelu tela, ustao sa bandere, prišao oštećenom i tada su okrivljeni i oštećeni počeli međusobno da se guraju i udaraju rukama po telu kojom prilikom je okrivljeni levom rukom iz džepa pantalona izvadio nož sa metalnim rukohvatom, koji je poneo sa sobom, i u nameri da oštećenog liši života istim ubo oštećenog u levi slabinski predeo nanevši mu laku telesnu povredu...., pa su okrivljeni i oštećeni nastavili da se guraju i udaraju rukama..., udaljili se od mesta na kome je otpočeo sukob, zajedno pali na zemlju i to okrivljeni na leđa, a oštećeni iznad njega okrenut prema okrivljenom prednjim delom tela i tada je okrivljeni nožem koji je držao u levoj ruci nastavio da ubada oštećenog u predelu stomaka i grudnog koša u nameri da ga liši života..., u najmanje sedam vremenskih odvojenih akata pri čemu mu je naneo teške telesne povrede opasne po život..., kada im je prišao meštanin BB koji je okrivljenog uhvatio za levu ruku, zavrnuo je i tako mu oduzeo nož iz kog razloga okrivljeni nije dovršio započeto krivično delo, nakon čega je okrivljeni otrčao, kojom prilikom je bio uračunljiv, svestan da je njegovo delo protivpravno i zabranjeno pa je hteo njegovo izvršenje.

Iz činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni Svetolik Stojanović oglašen krivim prvostepenom presudom, ne proizilazi da su radnje okrivljenog bile neophodno potrebne da bi okrivljeni od sebe odbio istovremeni protivpravni napad, kao ni da je okrivljeni kritičnom prilikom bio doveden bez svoje krivice u jaku razdraženost napadom, zlostavljanjem ili teškim vređanjem oštećenog. Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda kritičnom prilikom se radilo o međusobnoj tuči okrivljenog i oštećenog, a nakon verbalnog sukoba i udaranja rukom okrivljenog od strane oštećenog, u kojoj tuči je okrivljeni upotrebio nož i to prvo u stojećem položaju, pa pošto se tuča nastavila i poštu su okrivljeni i oštećeni pali, i u ležećem položaju, pri čemu je okrivljeni oštećenog ubo više puta u vitalne delove tela i naneo mu teške telesne povrede opasne po život, a sa napadom nožem je prestao tek pošto ga je treće lice u tome sprečilo, zbog čega je krivično delo ostalo u pokušaju, pa po nalaženju ovog suda na okrivljenog Svetolika Stojanovića nije mogao biti primenjen institut nužne odbrane, niti su se njegove radnje mogle kvalifikovati kao krivično delo ubistvo na mah u pokušaju.

Kako se u radnjama izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni Svetolik Stojanović oglašen krivim pobijanim presudama stiču subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela ubistva u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. KZ, Vrhovni kasacioni sud je navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca ovog okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, ocenio kao neosnovane.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu istaknute povrede zakona iz člana 439. tačka 3. ZKP, obzirom da u obrazloženju te povrede branilac okrivljenog izražava svoj stav o visini izrečene kazne, dajući pri tome sopstvenu ocenu olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog, a što predstavlja činjenično utvrđenje suda i kao takvo u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP što ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Iz napred navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                      Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                 Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić