Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da je prvostepenom presudom koja je potvrđena od strane drugostepenog suda prekoračena optužba, obzirom da ne postoji objektivni identitet između optužbe i presude. Naime, po stavu branioca, sud je u presudi, suprotno odredbi člana 420. ZKP, na štetu okrivljenog izmenio činjenični opis krivičnog dela za koje su okrivljeni, među kojima je i okrivljeni AA, optuženi i to tako što je okrivljene oglasio krivim da su u tuči učestvovali tako što su se „međusobno odgurivali“, dok je u dispozitivu optužnog predloga Osnovnog javnog tužioca u Somboru KTO.560/19 (KT.46/17) od 18.11.2019. godine, a koji nije menjan do zaključenja glavnog pretresa, okrivljenima stavljeno na teret da su kritičnom prilikom u tuči učestvovali tako što su „međusobno razmenili neutvrđen broj udaraca“.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo (subjektivni identitet presude i optužbe) i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (objektivni identitet presude i optužbe).

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, navedenom izmenom u pobijanoj pravnosnažnoj presudi činjeničnog opisa krivičnog dela iz optužnog predloga Osnovnog javnog tužioca u Somboru KTO.560/19 (KT.46/17) od 18.11.2019. godine, sud nije prekoračio optužbu, odnosno nije povredio ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog AA. Ovo sa razloga jer se pravnosnažna presuda odnosi na isto lice – okrivljenog AA i na krivično delo za koje je optužen – krivično delo učestvovanje u tuči iz člana 123. stav 1. KZ, s tim što je prvostepeni sud u presudi ovom izmenom samo uskladio činjenični opis krivičnog dela sa činjeničnim stanjem utvrđenim na glavnom pretresu, krećući se pri tome u okviru optužnog akta javnog tužioca, pri čemu okrivljeni nije oglašen krivim za više kriminalnih aktivnosti i veću kriminalnu volju (veću „kriminalnu količinu“) od one za koju je optužen, niti je navedena izmena izvršena na štetu okrivljenog. Dakle, kako je činjenični opis u izreci presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja krivičnog dela učestvovanje u tuči iz člana 123. stav 1. KZ, to su u konretnom slučaju neosnovani navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Pored toga, po oceni ovog suda, neosnovani su i navodi branioca okrivljenog u delu u kojem ističe da je u konretnom slučaju pogrešno primenjen krivični zakon, jer sud nije primenio odredbu Zakona o javnom redu i miru koji je jedini zakon koji definiše pojam tuče i to na način da je tuča uzajamno vršenje nasilja između dva ili više lica koje se sastoji u zadavanju udaraca rukom, drugim delovima tela ili predmetima, dok Krivični zakonik ne sadrži definiciju pojma tuče, a stanovište sudske prakse je da u njoj moraju učestvovati najmanje tri lica. Iznetim navodima zahteva branioca okrivljenog se pravnosnažne presude, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, suštinski pobijaju zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 3. stav 1. tačka 11) Zakona o javnom redu i miru.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su neosnovani iz razloga jer sud u konkretnom slučaju nije bio u obavezi da primeni odredbu člana 3. stav 1. tačka 11) Zakona o javnom redu i miru, obzirom da je ovom odredbom Zakona o javnom redu i miru, koju branilac u zahtevu pravilno citira, zapravo predviđeno koje značenje ima izraz „tuča“ u smislu Zakona o javnom redu i miru, pri čemu u konkretnom slučaju okrivljeni nije oglašen krivim za krivično delo koje je propisano Zakonom o javnom redu i miru, već za krivično delo učestvovanje u tuči iz člana 123. stav 1. Krivičnog zakonika. Radnja izvršenja krivičnog dela učestvovanje u tuči iz člana 123. stav 1. KZ je učestvovanje u tuči u kojoj je neko lice teško telesno povređeno ili lišeno života, a što predstavlja objektivni uslov inkriminacije (kažnjivosti) koji je neophodan za postojanje ovog krivičnog dela, pri čemu nije nužno da je to lice i učestvovalo u tuči. Pojam tuče se određuje kao fizički obračun između najmanje tri lica. Fizički obračun podrazumeva preduzimanje radnji koje su usmerene na ugrožavanje i povredu telesnog integriteta drugih učesnika u tuči, pri čemu, iako su kod tuče to najčešće radnje zadavanja udaraca drugim učesnicima u tuči, po oceni ovoga suda, radnje fizičkog obračuna mogu biti i postavljanje prepreka, saplitanje, guranje, odgurivanje, polivanje alkoholnim pićem i slično, s obzirom da i preduzimanje takvih radnji može dovesti do ugrožavanja i povrede telesnog integriteta drugih učesnika u tuči. Imajući u vidu napred navedeno, te imajući pri tome u vidu činjenični opis krivičnog dela za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim, to je sud u konkretnom slučaju pravilno primenio krivični zakon kada je krivičnopravne radnje okrivljenog AA pravno kvalifikovao kao krivično delo učestvovanje u tuči iz člana 123. stav 1. KZ, pa se stoga kao neosnovani ocenjuju navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 3. stav 1. tačka 11) Zakona o javnom redu i miru.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, ukazujući da je sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka jer presuda ne sadrži razloge o bitnim činjenicama, između ostalog i o utvrđenoj činjenici da je kritične večeri u drugom delu kafane izbio sukob pri kojem je jedno lice bacilo flašu u pravcu vrata gde je povređena oštećena, po nalaženju ovoga suda, branilac okrivljenog ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, pa imajući u vidu da navedena povreda ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, to stoga Vrhovni kasacioni sud ove navode zahteva nije ni razmatrao. Pored toga, nisu razmatrani ni navodi branioca okrivljenog u kojima osporava ocenu dokaza i činjenični zaključak suda da je do povređivanja oštećene došlo usled tuče u kojoj su učestvovali okrivljeni, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza i iznošenjem sopstvenog činjeničnog zaključka da je do povređivanja oštećene došlo usled toga što je lice, koje je bilo učesnik drugog konflikta koji se kritične večeri odvijao u drugom delu kafane uporedo sa svađom između okrivljenih, bacilo flašu u pravcu vrata kafane, a iz razloga jer ovi navodi branioca okrivljenog u bitnom predstavljaju osporavanje činjeničnog stanja utvrđenog u pravnosnažnim odlukama i iznošenje sopstvene ocene dokaza.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Marije Vučković, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić