Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. ZKP i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, i nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, branilac okrivljenog AA ističe da je stav nižestepenih sudova – da okrivljeni nema pravo na naknadu troškova krivičnog postupka u pogledu krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ, za koje je pravnosnažno oslobođen od optužbe, sa obrazloženjem da je branilac pružao jedinstvenu odbranu za više krivičnih dela tokom jedinstvenog krivičnog postupka, zbog čega se ovi troškovi ne mogu izdvojiti, nepravilan i neprihvatljiv, a odluka suda nezakonita.

Prema stavu odbrane, sud je morao iz ukupnih troškova krivičnog postupka izdvojiti troškove koji se odnose na krivično delo za koje je okrivljeni pravnosnažnom presudom oslobođen od optužbe, uz zaključak da okrivljeni nije dužan da naknadi troškove na ime nagrade i nužnih izdataka svoga branioca u pogledu dela za koje oslobođen od optužbe jer isti uvek padaju na teret budžeta, shodno odredbi člana 266. u vezi člana 265. stav 1. ZKP.

Nadalje, u zahtevu se ističe i da se odredba člana 264. stav 2. ZKP, na koju se poziva drugostepeni sud, ni u kom slučaju ne može odnositi na troškove nagrade i nužnih izdataka branioca, jer se troškovi nagrade i nužnih izdataka branioca uvek mogu izdvojiti iz ukupnih troškova, na osnovu vrste i broja preduzetih krivično procesnih radnji, i opredeliti prema važećoj Advokatskoj tarifi, te je odbijanje nižestepenih sudova da okrivljenom priznaju troškove krivičnog postupka u delu u kojem je oslobođen od optužbe „neprihvatljivo“.

Vrhovni kasacioni sud izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenjuje neosnovanim, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da je pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Požegi K br.353/20 od 21.03.2022. godine okrivljeni AA oglašen krivim zbog krivičnog dela protivpravno lišenje slobode iz člana 132. stav 1. u vezi člana 33. KZ, krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ i krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koja dela je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru. Istom presudom, okrivljeni AA obavezan je da na ime paušala plati sudu iznos od 10.000,00 dinara, te na ime troškova krivičnog postupka iznos od 2.382,74 dinara, kao i da Osnovnom javnom tužilaštvu u Požegi na ime troškova krivičnog postupka sa ostalim okrivljenima plati iznos od 15.046,19 dinara. Stavom dva izreke presude, na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP okrivljeni AA, oslobođen je optužbe da je izvršio krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 1. u saizvršilaštvu – u vezi člana 33. KZ.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.359/22 od 22.06.2022. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Požegi i branilaca okrivljenih AA i BB, a presuda Osnovnog suda u Požegi K br.353/20 od 21.03.2022. godine, potvrđena.

Odlučujući o zahtevu branioca okrivljenog AA – advokata Slobodana Stevovića za naknadu troškova krivičnog postupka u predmetu K br.353/20, Osnovni sud u Požegi doneo je pravnosnažna rešenja koja se zahtevom za zaštitu zakonitosti pobijaju, a kojima je ovaj zahtev odbijen kao neosnovan.

Odredbom člana 264. stav 1. ZKP propisano je da će sud, kada okrivljenog oglasi krivim, u presudi izreći da je okrivljeni dužan da naknadi troškove krivičnog postupka. Stavom 2. istog člana propisano je da lice koje je okrivljeno za više krivičnih dela nije dužno da naknadi troškove u pogledu dela za koje je oslobođen od optužbe, ukoliko se ti troškovi mogu izdvojiti iz ukupnih troškova.

Dakle, navedenom zakonskom odredbom predviđeno je izdvajanje troškova krivičnog postupka samo pod uslovom ako sud nađe da se ti troškovi mogu izdvojiti iz ukupnih troškova, ali ne i obaveza suda da to mora da učini u svakom slučaju.

Imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu, te činjenicu da je sud u konkretnom slučaju na osnovu podataka u spisima predmeta našao da se u konkretnom slučaju ne mogu izdvojiti troškovi krivičnog postupka nastali u pogledu krivičnog dela za koje je okrivljeni oslobođen od optužbe (krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ), iz razloga što je branilac okrivljenog pružio jedinstvenu odbranu tokom jedinstvenog krivičnog postupka u kome se okrivljenom AA sudilo za više krivičnih dela, nalazeći da se u okviru svih tih troškova ne mogu izdvojiti troškovi koji se odnose samo na odbranu u odnosu na delo za koje je oslobođen od optužbe, to se neosnovano zahtevom branioca okrivljenog ukazuje da je sud postupio suprotno odredbama članova 266. i 265. stav 1. ZKP, jer okrivljenog nije oslobodio obaveze naknade troškova i u tom delu odredio da troškovi padaju na teret budžetskih sredstava.

Pri tome, po oceni ovoga suda, troškovi krivičnog postupka koji bi se mogli izdvojiti u pogledu krivičnog dela za koje je okrivljeni oslobođen od optužbe, svakako ne obuhvataju nagradu i nužne izdatke branioca za radnje koje je preduzimao u toku jedinstvenog krivičnog postupka, a koje se odnose na jedinstvenu odbranu u pogledu svih krivičnih dela zbog kojih se krivični postupak protiv okrivljenog vodio, te u vezi kojih je branilac imao jedinstvene troškove (ovaj stav izražen je i u odluci Vrhovnog kasacionog suda Kzz br.154/2021 od 04.03.2021. godine). Ovo stoga što odredba člana 264. stav 2. ZKP propisuje samo mogućnost oslobađanja okrivljenog da nadknadi troškove u pogledu dela za koje je oslbođen od optužbe, a ne i obavezu suda da okrivljenom u takvoj situaciji plati troškove odbrane.

Iz napred navednih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pobijanim rešenjima nije učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, na koju se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Slobodana Stevovića neosnovano ukazuje.

Sa svega izloženog a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić