Istom presudom okrivljenom Ilhanu Muftareviću je izrečena mera bezbednosti oduzimanja novca u iznosima i apoenima navedenim u izreci presude, a okr. Amelu Čelikoviću mera bezbednosti oduzimanja opojne droge, navedene u izreci, dok su svi okrivljeni obavezani da plate sudu na ime paušala iznos od po 8.000,00 dinara, a okr. Aladin Ćatović i okr. AA i troškove krivičnog postupka u iznosima navedenim u izreci, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 376/23 od 25.10.2023. godine, usvajanjem žalbe javnog tužioca VJT u Novom Pazaru, preinačena je presuda Višeg suda u Novom Pazaru K 13/22 od 10.03.2023.godine, tako što su okrivljeni Aladin Ćatović, Ilhan Muftarević i Amel Čeliković oglašeni krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33.KZ, a okrivljeni AA zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. u vezi stava 6. u vezi člana 33.KZ i osuđeni su i to okr. Aladin Ćatović, Ilhan Muftarević i Amel Čeliković na kazne zatvora u trajanju od po tri godine, koje kazne će izdržavati u zavodu za izvršenje krivičnih sankcija, a okr. AA na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, koju će izdržavati u prostorijama u kojima stanuje uz primenu elektronskog nadzora, kao u izreci presude, u koje kazne zatvora im se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 08.07.2020. do 03.09.2020. godine. Pored toga, istom presudom okr. Ilhanu Muftareviću izrečena je mera bezbednosti oduzimanja predmeta – novca u apoenima i iznosima navedenim u presudi, kao novac koji je pribavljen izvršenjem krivičnog dela, a okr. Amelu Čelikoviću je izrečena mera bezbednosti oduzimanja opojne droge „sannabis“ neto težine 96,42 grama. Istom presudom okrivljeni su obavezani da na ime sudskog paušala plate sudu iznos od po 10.000,00 dinara, kao i okr. Aladin Ćatović i okr. AA i troškove krivičnog postupka navedene u izreci presude, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenog Aladina Ćatovića, advokat Zlatan Kurtović, zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, da ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

- branilac okrivljenog Ilhana Muftarevića, advokat Selimir Antonić, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev kao osnovan, preinači drugostepenu odluku i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da ukine pobijanu drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Aladina Ćatovića, advokata Zlatana Kurtovića je neosnovan, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ilhana Muftarevića, advokata Selimira Antonića, nedozvoljen i nema propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog Aladina Ćatovića, advokat Zlatan Kurtović u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, koju obrazlaže navodima da je drugostepeni sud izrekom presude kojom je preinačio prvostepenu presudu, dodavanjem u izreku „da je procenat THC (tetrahidrokanabinola) u masenom udelu veći od 0,3%“ prekoračio identitet optužbe. Branilac, s tim u vezi, ističe da u optužbi VJT u Novom Pazaru, u činjeničnom opisu dela, nije navedena vrsta opojne droge „sannabis“, odnosno njen varijetet, odnosno da nije navedeno da je procenat THC veći od 0,3%, a što nije navedeno ni u prvostepenoj presudi. Dodajući da je procenat THC bio veći od 0,3%, u izreku drugostepene odluke, odnosno dodavanjem novog predmeta radnje izvršenja, učinjena je bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Aladina Ćatovića, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu se prihvatiti kao osnovani.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Iz citirane zakonske odredbe proizlazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva i izmenu činjeničnog opisa dela, koji je dat u optužnom aktu dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne volje okrivljenog, na koji način se pogoršava njegov položaj u pogledu pravne ocene i krivične sankcije.

Odredbom člana 58. stav 1. Zakona o psihoaktivnim i kontrolisanim supstancama, propisano je da je zabranjeno gajenje biljaka iz kojih se mogu dobiti psihoaktivne kontrolisane supstance, kao i njihov promet i posedovanje, osim pod uslovima propisanim tim zakonom i propisima donetim za sprovođenje tog zakona. Tačkom 1. stav 2. istog člana, određeno je da je zabranjeno gajenje vrsta i varijeteta konoplje roda sannabis koji mogu sadržati više od 0,3% supstance iz grupe tetrahidrokanabinola (THC), dok je stavom 3. određeno da se na zabranu iz stava 2. tog člana primenjuju propisi kojima se uređuju krivična dela.

Prema citiranoj zakonskoj odredbi, zabranjeno je gajenje, posedovanje i stavljanje u promet vrste i varijeteta konoplje (sannabis) koji mogu sadržavati više od 0,3% supstance iz grupe THC, a koja se nalazi na spisku psihoaktivnih supstanci i to listi jedan, pod brojem 47. i na listi 2., pod brojem 9, što praktično znači da opojna droga prema tom spisku mora da sadrži više od 0,3% THC.

U izreci pobijane drugostepene presude navedeno je da su okrivljeni kritičnom prilikom, u saizvršilaštvu, po prethodnom dogovoru i to okr. Aladin Ćatović i okr. Ilhan Muftarević neovlašćeno prodali, a okr. AA i okr. Amel Čeliković neovlašćeno posredovali pri kupovini supstance koja je proglašena za opojnu drogu – sannabis, a koja opojna droga se nalazi na spisku psihoaktivnih kontrolisanih supstanci Pravilnika o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci („Službeni glasnik RS“ br.31/19 od 31.05.2019. godine), sa procentom THC ( tetrahidrokanabinola ) u masenom udelu većem od 0,3%.

U izreci drugostepene presude, kao i u optužnom aktu, jasno je navedeno da se radi o opojnoj drogi, a u optužnom aktu je naveden tačan naziv supstance koja se nalazi na spisku psihoaktivnih kontrolisanih supstanici, što podrazumeva sadržaj THC veći od 0,3%, pa dodavanjem numeričke oznake (0,3% THC) u izreku drugostepene presude, nije prekoračena optužba, već je samo precizirana u odnosu na zakonske i podzakonske odrebe.

Stoga su neosnovani navodi branioca okrivljenog Aladina Ćatovića, jer u izreku presude nije dodata nova radnja izvršenja, niti veća kriminalna količina, niti je na ovakav način pogoršan položaj okrivljenih.

Shodno iznetom, neosnovani su navodi branioca okrivljenog, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog Aladina Ćatovića, advokat Zlatan Kurtović u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na bitnu povredu odredaba krvičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

S tim u vezi branilac ističe da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati i to na transkriptu, odnosno tajnom nadzoru komunikacije između okrivljenih. U konkretnom slučaju, po navodima branioca mera tajnog nadzora je određena samo prema okrivljenom AA dana 22.04.2020. godine, a izveštaj je dostavljen 31.08.2020. godine, bez detaljnog opisa sadržine transkripta razgovora između okrivljenih i tumačenja njihovog audio zapisa u odnosu na događaj od 07.08.2020. godine, a što upućuje na zaključak da je naredba doneta za krivična dela koja će tek biti učinjena u budućnosti. Pored toga, transkript predstavlja prepričavanje razgovora, a ne transkript u vidu audio razgovora. Imajući sve navedeno u vidu, materijal do koga se došlo posebnim dokaznim radnjama ne može biti dokaz u postupku jer isti između ostalog nije bio dostavljen sudiji i javnom tužiocu sa posebnim izveštajem.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Aladina Ćatovića se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Iz spisa predmeta proizlazi da je po predlogu VJT Novi Pazar, sudija za prethodni postupak Višeg suda u Novom Pazaru, naredbom za primenu posebne dokazne radnje tajnog nadzora i snimanja komunikacije str.pov. 24/20 od 22.04.2020. godine, odredio tajni nadzor komunikacije koje je putem telefona obavljao okrivljeni AA sa drugim licima. Na osnovu ovako donete naredbe PU Novi Pazar je dostavio izveštaj sudu dana 31.08.2020. godine, u smislu člana 170. ZKP, za dane 07.07. i 08.07.2020. godine, za okrivljenog.

Osnov za preduzimanje posebne dokazne radnje bilo je postojanje osnova sumnje da su izvršena krivična dela propisana članom 162. ZKP.

Odredbom člana 162. ZKP propisana su krivična dela u odnosu na koja se primenjuju posebne dokazne radnje, gde je pored ostalog propisano u stavu 1. tačka 1) da su to krivična dela za koja je posebnim zakonom određeno da postupa javno tužilaštvo posebne nadležnosti, a u tački 2) pored ostalog i za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. KZ, a za koje krivično delo je i podignuta optužnica protiv ovde okrivljenih i doneta pravnosnažna presuda, koja se zahtevima za zaštitu zakonitosti u ovom postupku pobija.

Odredbom člana 161. stav 2. ZKP propisano je da se posebne dokazne radnje izuzetno mogu odrediti i prema licu za koje postoje osnovi sumnje da priprema neko od krivičnih dela iz stava 1. ovog člana, a okolnosti slučaja ukazuju da se na drugi način krivično delo ne bi moglo otkriti, sprečiti ili dokazati ili bi to izazvalo nesrazmerne teškoće ili veliku opasnost.

Kako je posebna dokazne radnja tajni nadzor komunikacije koje je putem telefona obavljao okrivljeni AA sa drugim licima, određen u svemu u skladu sa odredbama člana 161. stav 2. u vezi člana 162. ZKP, po naredbi str.pov. 24/20 od 22.04.2020. godine sudije za prethodni postupak Višeg suda u Novom Pazaru, a po predlogu VJT Novi Pazar, a o čemu je sastavljen izveštaj PU Novi Pazar od 31.08.2020. godine, u smislu člana 170. ZKP, to Vrhovni sud nalazi da izvedeni dokazi uvidom u transkripte prisluškivanih razgovora, koji su preduzeti na zakonit način, čine dokazni materijal koji predstavlja zakoniti dokaz u ovom krivičnom postupku.

Imajući u vidu navedeno, pobijane pravnosnažne presude nisu zahvaćene bitnom povredom odredba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koje se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Aladina Ćatovića, advokata Zlatana Kurtovića ukazuje.

U ostalom delu zahteva branilac okrivljenog Aladina Ćatovića, advokat Zlatan Kurtović, ukazuje na povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i navodima da sadržina transkripta razgovora predstavlja prepričavanje i ne odgovara stvarnoj sadržini razgovora. Međutim, preslušavanje audio zapisa razgovora je kao dokaz izveden na glavnom pretresu, u prisustvu okrivljenih i branilaca, pa osporavanje činjenica koje su na osnovu tako izvedenog dokaza utvrđene, predstavlja osporavanje činjeničnog stanja u smislu člana 440. ZKP, koju povredu Vrhovi sud nije cenio, s obzirom da nije reč o razlogu iz člana 485. stav 4. ZKP, zbog koga je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom preko branioca.

Branilac okrivljenog Ilhana Muftarevića, advokat Selimir Antonić, u zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše povredu krivičnog zakona iz člana 439. stav 3. ZKP, misleći na tačku 3. istog člana, koja predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, ali istaknutu povredu zakona ne obrazlaže, odnosno ne daje razloge za svoj stav da je odlukom o krivičnoj sankciji povređen zakon.

Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje. Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona, podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

Kako Vrhovni sud pravnosnažnu odluku, odnosno postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje samo u okviru razloga, dela i pravca pobijanja, koji su istaknuti u zahtevu, u smislu člana 489. stav 1. ZKP nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretnom ogleda povreda zakona, na koju se zahtevom ukazuje, to je ocenjeno da u ovom delu zahtev branioca okrivljenog Ilhana Muftarevića, advokata Selimira Antonića nema propisan sadržaj, u smislu člana 484. ZKP.

Pored toga, branilac Ilhana Muftarevića, advokat Selimir Antonić, u podnetom zahtevu osporava utvrđeno činjenično stanje u pogledu vlasništva nad predmetnom opojnom drogom, zatim osporava izvedene dokaze, izveštaj PU za Novi Pazar, te ističe da je u toku postupka trebalo posebno preslušati tonski zapis glasova okrivljenih, kako bi se preko boje glasa utvrdile odlučne činjenice, o pojedinostima razgovora okrivljenih, iz čega proizlazi da branilac osporava utvrđeno činjenično stanje u smislu člana 440. ZKP, koju povredu Vrhovi sud nije cenio, s obzirom da nije reč o razlogu iz člana 485. stav 4. ZKP, zbog koga je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom preko branioca.

Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Aladina Ćatovića, advokata Zlatana Kurtovića, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u stavu I izreke presude i zahtev odbio kao neosnovan, a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ilhana Muftarevića, advokata Selimira Antonića je odbacio na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP i odlučio kao u stavu II izreke presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić