Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbe člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011 ... 55/2014) propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog je u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog za podnošenje zahteva samo formalno označio da je „na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenjen zakon, te da u konkretnom slučaju ne postoje elementi bića krivičnog dela nedozvoljeno nošenje oružja iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen, već samo elementi prekršaja“, a što bi predstavljalo povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, branilac suštinski ove povrede zakona obrazlaže tako što osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, isticanjem da i pored toga što je utvrđeno da je predmetni pištolj funkcionalan i da u tom smislu predstavlja vatreno oružje, u toku postupka je nesporno utvrđeno i da je isti trofejno oružje, tako da po stavu odbrane činjenica funkcionalnosti predmetnog pištolja ne oduzima istom karakter trofejnog oružja, pa je zbog toga bilo nužno primeniti odredbe članova 11. i 35. Zakona o oružju i municiji kojima se predviđa zabrana nošenja trofejnog oružja i propisano je da je nošenje oružja koje ima trofejni karakter prekršaj, a što sve u bitnom predstavlja osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja i ocenu dokaza u pravnosnažnim odlukama.

Kako su, dakle, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označene povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno, dok se suštinski ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, a što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, a zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na povredu iz člana 438. stav 1. tačka 5) ZKP, isticanjem da okrivljeni koji je ... državljanin Republike Srbije, a ... je nacionalne pripadnosti, nije u toku postupka upozoren na njegovo pravo da se koristi svojim jezikom, odnosno da krivični postupak može pratiti na ... jeziku koji bolje razume. Takođe se ukazuje i na povrede odredaba člana 11. stav 3., člana 68. stav 1. tačka 1) i člana 87. stav 2. ZKP, isticanjem da je prvostepeni sud u toku postupka propustio da primeni ove članove, a i saslušani svedoci koji su ... nacionalne pripadnosti, kao i okrivljeni, nisu poučeni o pravu da daju iskaze na jeziku koji bolje razumeju, usled čega su zbog nerazumevanja jezika na kojem se vodio postupak svaki put davali drugačije iskaze.

Kako navedene povrede ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je i u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenjen kao nedozvoljen.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ž.P. - advokata Z.M., na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                             Za Predsednika veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                 Vesko Krstajić,s.r.