Vrhovni kasacioni sud je u smislu odredbe člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog AA, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene iznetih navoda našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 74. ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim rešenjima učinjena povreda zakona iz člana 74. ZKP na taj način što je okrivljeni AA pred policijom dao svoju izjavu bez prisustva branioca iako je po zakonu morao imati branioca.

Iz spisa predmeta proizilazi da je u policiji dana 20.10.2017. godine pozvan građanin AA radi prikupljanja obaveštenja kojim povodom je sačinjena službena beleška u smislu člana 288. stav 5. ZKP, zatim je okrivljeni pred Osnovnim javnim tužiocem ispitan 26.07.2018. godine u prisustvu branioca, advokatskog pripravnika Miloša Đorđevića kod advokata Jovana Šutovića, kada odbranu nije izneo, već je naveo da će istu dati u prisustvu svog branioca, advokata Jovana Šutovića. Nakon toga dana 10.08.2018. godine pred Osnovnim javnim tužiocem u Nišu u prisustvu branioca okrivljenog advokata Jovana Šutovića izjavio je da će se braniti ćutanjem.

Odredbom člana 74. stav 1. tačka 7) ZKP je propisano da ako se protiv okrivljenog vodi postupak za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja, okrivljeni mora imati branioca od podnošenja predloga za izricanje takve mere pa do donošenja odluke iz člana 526. stav 2. i 3. ovog zakonika ili do pravnosnažnosti rešenja o izricanju mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja. Kako iz spisa predmeta proizilazi da je već od ispitivanja pred Osnovnim javnim tužiocem u Nišu okrivljeni imao branioca, iako nije bila obavezna odbrana, da je nakon angažovanja branioca podnet predlog za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi (07.06.2019. godine), a potom i 11.02.2020. godine predlog za izricanje mere bezbenosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, to su suprotni navodi izneti u zahtevu ocenjeni kao neosnovani.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac je naveo da je prvostepenim rešenjem učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP koja predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim, prilikom obrazlaganja navedene povrede branilac ukazuje da su nejasni razlozi suda za odbijanje predloga branioca okrivljenog da se izvrši uvid u nalaz i mišljenje veštaka profesora doktora Zorana Ćirića od 20.01.2021. godine i da se navedeni veštak sasluša, a sa druge strane isti nalaz nije izuzet iz sudskih spisa, iako je sud morao obrazložiti zbog čega psihijatrijske činjenice navedene u tom nalazu ne prihvata, te da prvostepeno rešenje nema o ovim odlučnim činjenicama dovoljno jasnih razloga na koji način ukazuje da je učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP taksativno su nabrojane povrede zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom, a koje predstavljaju razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić