Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 1375/2022
22.12.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biljane Sinanović predsednika veća, Radmile Dragičević Dičić, Svetlane Tomić Jokić, Bojane Paunović i Tatjane Vuković, članova veća, sa savetnikom Mašom Denić, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA i dr., zbog krivičnog dela teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 3) u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Žarka Stanisavljevića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Aleksincu K 160/21 od 17.05.2022. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 629/22 od 29.09.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 22.12.2022. godine, jednoglasno je doneo
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Žarka Stanisavljevića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Aleksincu K 160/21 od 17.05.2022. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 629/22 od 29.09.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Aleksincu K 160/21 od 17.05.2022. godine, okrivljene AA i BB, oglašene su krivim zbog izvršenja krivičnog dela teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 3) u vezi člana 33. KZ, pa je okrivljena AA osuđena na kaznu zatvora u trajanju od sedam meseci, za koju je određeno da će se izvršiti tako što će je okrivljena izdržavati u prostorijama u kojima stanuje uz primenu elektronskog nadzora, na taj način što okrivljena ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, uz upozorenje da ukoliko okrivljena jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da se ostatak kazne zatvora izdrži u Zavodu za izvršenje kazne zatvora, dok je okrivljena BB osuđena na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine.
Istom presudom okrivljene su obavezane da plate sudu na ime paušala iznose od po 5.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, kao i troškove krivičnog postupka o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem, a oštećena je, radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva, upućena na parnicu.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 629/22 od 29.09.2022. godine, usvojena je žalba Osnovnog javnog tužioca u Aleksincu i preinačena je presuda Osnovnog suda u Aleksincu K 160/21 od 17.05.2022. godine u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Nišu okrivljenu AA zbog krivičnog dela teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 3) u vezi člana 33. KZ, za koje je navedenom presudom oglašena krivom, osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i odredio da se ista ima izvršiti tako što će je okrivljena izdržavati u prostorijama u kojima stanuje uz primenu elektronskog nadzora, na taj način što okrivljena ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, uz upozorenje da ukoliko okrivljena jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da se ostatak kazne zatvora izdrži u Zavodu za izvršenje kazne zatvora, a okrivljenu BB zbog krivičnog dela teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 3) u vezi člana 33. KZ, za koje je navedenom presudom oglašena krivom, osudio na kaznu zatvora u trajanju od dve godine i dva meseca, dok su žalbe branilaca okrivljenih AA i BB i žalba Osnovnog javnog tužioca u Aleksincu u ostalom delu, odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.
Branilac okrivljene AA, advokat Žarko Stanisavljević, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan i preinači pobijane pravnosnažne presude, tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe.
Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koja je održana bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene je neosnovan.
Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tač. 1) ZKP branilac okrivljene AA ističe da se pravnosnažne presude zasnivaju na dokazu na kome se ne mogu zasnivati, te u tom smislu kao nezakoniti dokaz označava zapisnik o prepoznavanju lica MUP - Direkcija policije, PU u Nišu, PS Aleksinac broj Ku 1212/2019 od 25.04.2019. godine.
U podnetom zahtevu, branilac navodi da dokazna radnja prepoznavanja lica, kao i zapisnik sastavljen povodom navedene dokazne radnje sa pratećom dokumentacijom nije zakonit dokaz, s obzirom da je članom 90. stav 3. ZKP propisana procedura kako se vrši prepoznavanje, a kada se prepoznavanje lica vrši posredstvom fotografije, obavezan uslov je da je lice ili predmet nedostupan. U navednom zapisniku nije konstatovan razlog zbog koga je okrivljena u tom trenutku bila nedostupna organima gonjenja, jer je imala prijavljenu adresu stanovanja u ... i uredno se odazivala pozivima suda, odnosno okrivljena nije bila u bekstvu niti je bila nedostupna organima postupka u momentu sačinjavanja spornog zapisnika o prepoznavanju. Pored toga, branilac navodi da nema dokaza da je OJT Aleksinac bio prisutan u prostorijama PU Aleksinac kada je oštećena prepoznala okrivljenu na fotografijama, što ukazuje da je navedena radnja sprovedena nezakonito i nepravilno.
Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene po oceni Vrhovnog kasacionog suda su neosnovani.
U spisima predmeta se nalazi zapisnik o prepoznavanju lica sačinjen u MUP- Direkcija policije, PU u Nišu, PS Aleksinac, pod brojem Ku 1212/19 od 25.04.2019. godine, u kome je navedeno da je dokazna radnja prepoznavanje lica – okrivljenih AA i BB, od strane, svedoka - oštećene VV, obavljena dana 25.04.2019. godine, u prostorijama PS Aleksinac, da su svedoku pokazane fotografije njoj nepoznatih lica, čije su osnovne osobine slične onima koje je prethodno opisala, pa joj je navednom prilikom pokazano sedam fotografija različitih lica, sličnog godišta. Ovoj dokaznoj radnji izvršenoj u prostorijama PU Niš PS Aleksinac prisustvovali su zamenik javnog tužioca, policijski službenik i svedok – oštećena VV, što je sve konstatovano na zapisnik o prepoznavanju. Konkretno, svedok je prvo opisala, a potom sa sigurnošću od 100% prepoznala okrivljene AA i BB, kao izvršioce predmetnog krivičnog dela. Navedni zapisnici su potpisani od zamenika javnog tužioca, svedoka prepoznavanja i policijskog službenika PS Aleksinac.
Odrebom člana 100. stav 1. ZKP koja se odnosi na prepoznavanje lica ili predmeta, propisno je da ako je potrebno da se utvrdi da li svedok prepoznaje određeno lice ili predmet, odnosno njihove osobine koje je opisao, prepoznavanje će se obaviti u skladu sa članom 90. tog zakonika. Stavom tri istog člana je propisano da se u predistražnom postupku i istrazi, prepoznavanje lica obavlja u prisustvu javnog tužioca.
Odredbom člana 90. stav 1. ZKP propisano je da ako je potrebno da se utvrdi da li okrivljeni prepoznaje određeno lice ili predmet, odnosno njegove osobine koje je opisao, pokazaće mu se to lice ili predmet zajedno sa drugim njemu nepoznatim licima ili predmetima čije su osnovne osobine slične onima kakve je opisao. Stavom tri istog člana je propisano da ako lice ili predmet iz stava 1. nisu dostupni, okrivljenom se može pokazati fotografija tog lica ili predmeta zajedno sa drugim fotografijama njemu nepoznatih lica ili predmeta čije su osnovne osobine slične onima kakve je opisao.
Prema tome, prepoznavanje lica od strane svedoka predviđeno je kao posebna dokazna radnja u smislu odredbe člana 100. ZKP i, pošto je prepoznavanje u formalnom smislu zadovoljilo sve uslove koje predviđa odreba člana 100. ZKP i člana 90. stav 3. ZKP, odnosno izvršeno je na osnovu fotografija, ono jeste zakonit dokaz. Suprotni navodi branioca, da je okrivljena bila dostupna u tom trenutku, predstavljaju njegov lični zaključak koji ne čini zapisnik o prepoznavanju nezakonitim dokazom.
Obzirom da je dokazna radnja prepoznavanje lica u MUP Policijskoj upravi Niš PS Aleksinac pod brojem Ku 1212/2019 od 25.04.2019. godine, obavljena u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Žarka Stanisavljevića, ocenio neosnovanim, u pogledu povrede odredbe člana 438. stav 2. tač. 1) ZKP.
U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljene ističe da je oštećena bila unapred upoznata sa fotografijama okrivljene, da je bila sklona manipulacijama, jer je na njenu štetu izvršeno krivično delo, da okrivljena ima rođenu sestru GG koja jako liči na okrivljenu, te dovodi u sumnju zaključke nižestepenih sudova u pogledu činjenica ko je izvršilac krivičnog dela, kao i u pogledu dokaza i njihove ocene, te u tom smislu navodi i nalaz i mišljenje sudskog veštaka ekonomske struke i izvodi sopstvene zaključke iz navedenog dokaza. Međutim, polemišući sa činjeničnim stanjem utvrđenim u pobijanim pravnosnažnim presudama i iznošenjem ocene dokaza i zaključaka, koji su suprotni oceni, činjeničnim utvrđenima i zaključcima nižestepenih sudova, branilac zapravo ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno na povredu zakona iz člana 440. ZKP. Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu iznetih navoda jer povreda zakona iz člana 440. ZKP, nije povreda propisana u članu 485. stav 4. ZKP, zbog koje je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom preko branioca.
Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Žarka Stanisavljevića, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev za zaštitu zakonitosti odbio kao neosnovan.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Maša Denić, s.r. Biljana Sinanović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić