Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 838/17 od 25.09.2017. godine, usvajanjem žalbe branioca okrivljenih, advokata Bojana Mitrovića, preinačena je presuda Osnovnog suda u Vršcu 2K 331/16 od 11.04.2017. godine, u delu odluke o krivičnim sankcijama, tako što je Apelacioni sud u Beogradu, okrivljene AA i BB, zbog izvršenja krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 33. KZ, za koje su oglašeni krivim prvostepenom presudom, na osnovu odredbi člana 4, 42, 45. i 54. KZ, i to okrivljenog BB, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine, dok je okrivljenom AA, izrekao uslovnu osudu kojom mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci i istovremeno odredio da se utvrđena kazna neće izvršiti, ukoliko okrivljeni u roku od 2 (dve) godine ne učini novo krivično delo, dok je u preostalom delu žalba branioca okrivljenih BB i AA, advokata Bojana Mitrovića, odbijena kao neosnovana, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenih AA i BB, advokat Bojan Mitrović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljene oslobodi od optužbe da su izvršili krivično delo koje im je stavljeno na teret ili okrivljenom BB izrekne uslovnu osudu ili ih ukine u celini i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Branilac je predložio da Vrhovni kasacioni sud odloži izvršenje pravnosnažne presude shodno članu 488. stav 3. ZKP, a ukoliko okrivljeni pre donošenja odluke o zahtevu budu upućeni na izdržavanje kazne, isto prekine.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Osnovano branilac okrivljenih AA i BB, advokat Bojan Mitrović, navodima zahteva da u konkretnom slučaju u pogledu pravne kvalifikacije radnji okrivljenih nije bilo mesta primeni odredbe člana 323. stav 2. ZKP, ukazuje da je navedenim pravnosnažnim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na štetu okrivljenih, iako je formalno ne označava.

Naime, iz činjenica i okolnosti navedenih u izreci pravnosnažne presude proizilazi da su okrivljeni AA i BB kao saizvršioci kritičnom prilikom napali službena lica (VV i GG) u vršenju poslova javne bezbednosti, pa stoga sud ove radnje okrivljenih, za koje ih je oglasio krivim, nije mogao pravno kvalifikovati kao krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti u saizvršilaštvu iz člana 323. stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 33. KZ, budući da u izreci pravnosnažne presude nije navedeno da je pri izvršenju ovog dela, službenom licu nanesena laka telesna povreda ili da je isto praćeno upotrebom oružja, u kom slučaju bi jedino njihove radnje mogle biti kvalifikovane po stavu 2. člana 323. KZ, na koji način je nižestepeni sud povredio krivični zakon iz člana 439. tačka 2) ZKP na štetu okrivljenih, na šta se osnovano podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud kao osnovan usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, i preinačio pobijane pravnosnažne presude u pogledu pravne ocene dela, tako što je radnje ovih okrivljenih opisane u izreci pravnosnažne presude, pravno kvalifikovao kao krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti u saizvršilaštvu iz člana 323. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, za koje je okrivljenog BB osudio na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine, dok je okrivljenom AA izrekao uslovnu osudu kojom mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci i istovremeno odredio da se utvrđena kazna neće izvršiti, ukoliko okrivljeni u vreme proveravanja od 2 (dve) godine, ne učini novo krivično delo.

Pri odmeravanju kazne, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu sve okolnosti iz člana 54. od značaja za odmeravanje kazne, kao pravilno utvrđene u redovnom postupku i to na strani okrivljenog AA, kao olakšavajuće okolnosti da se radi o licu mlađe životne dobi, tj. da je u pitanju mlađe punoletno lice, da je bez imovine, nezaposlen, da je neosuđivan, dok otežavajućih okolnosti na strani ovog okrivljenog, po nalaženju ovog suda, nije bilo; a u odnosu na okrivljenog BB, kao olakšavajuće okolnosti da je relativno mlad čovek, otac troje dece, da je bez imovine, nezaposlen, dok je od otežavajućih okolnosti, ovaj sud imao u vidu da je okrivljeni više puta osuđivan.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ovako izrečena kazna zatvora okrivljenom BB u trajanju od 1 (jedne) godine, i uslovna osuda izrečena okrivljenom AA, kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci i istovremeno određeno da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni u vreme proveravanja od 2 (dve) godine ne učini novo krivično delo, a kako je to dato u izreci ove presude, srazmerne su stepenu njihove krivice i nužne da izraze društvenu osudu za krivično delo upitanju, ali i dovoljne za ostvarenje u članu 4. stav 2. i članu 42. KZ propisane svrhe kažnjavanja.

Vrhovni kasacioni sud nije mogao prihvatiti navode zahteva, da radnje okrivljenih, opisane u izreci pobijane pravnosnažne presude, ne predstavljaju napad na telesni integritet, tj. da se nisu mogle kvalifikovati kao krivično delo iz člana 323. KZ, već da bi se eventualno u radnjama okrivljenih mogla steći obeležja krivičnog dela iz člana 322. KZ. Ovo iz razloga što je za postojanje krivičnog dela sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje iz člana 322. KZ, neophodno da su službena lica sprečena da izvrše službenu radnju, a što u konkretnom, prema izreci pobijane pravnosnažne presude nije slučaj, dok je upravo napad, kao bitno obeležje krivičnog dela iz člana 323. KZ, naveden i opisan u izreci pobijane pravnosnažne presude, a naime iz izreke proizilazi da je kritičnom prilikom ... „okrivljeni AA oštećenog VV uhvatio za desnu ruku ..., a potom je oštećeni GG pokušao da rukama odgurne od AA oštećenog VV kada se umešao i okrivljeni BB koji je krenuo ka oštećenima i stavio se u položaj da će ih napasti, prišao i rukama uhvatio oštećenog GG za obe ruke, kako bi ga onemogućio da veže okrivljenog AA, ali su okrivljeni AA i BB savladani, vezani i sprovedeni do policijske stanice ...“

Takođe, u vezi napred navedenog, ne mogu se prihvatiti kao osnovani ni navodi zahteva branioca okrivljenih da u konkretnom slučaju nije bilo mesta primeni odredbe člana 323. stav 3. KZ, s obzirom da oštećeni, prema navodima zahteva, nisu kritičnom prilikom vršili poslove bezbednosti, već poslove održavanja javnog reda. Ovo iz razloga što su prema izreci pravnosnažne presude, okrivljeni oglašeni krivim da su kritičnom prilikom „napali službena lica u vršenju poslova javne bezbednosti“, na način bliže opisan u izreci, a što je bitno obeležje oblika krivičnog dela iz člana 323. stav 3. KZ. Uz to, po nalaženju ovog suda, poslovni javne bezbednosti, obuhvataju čitav delokrug poslova i zadataka, koji uključuju između ostalog i vršenje poslova održavanja javnog reda i mira.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenih ukazuje i da sud prilikom izricanja kazne okrivljenom BB, nije pravilno cenio olakšavajuće i otežavajuće okolnosti, jer je kao otežavajuću okolnost uzeo raniju osuđivanost, iako je okrivljeni ranije osuđivan za dela koja nisu srodna sa delom za koje je u ovom postupku oglašen krivim, zatim da nije dao nikakav značaj činjenici da je isti u trenutku izvršenja dela koje mu se stavlja na teret, postupao u stanju bitno smanjene uračunljivosti, da su štetne posledice u potpunosti izostale, kao i da je kao otežavajuću okolnost, sud cenio društvenu opasnost izvršenog krivičnog dela. Iznetim navodima, po nalaženju ovog suda, branilac okrivljenih ukazuje da je sud u konkretnom slučaju učinio povredu člana 441. stav 1. ZKP.

Pored toga, u zahtevu za zaštitu zakonitosti se ističe i to da je okrivljeni AA u vreme izvršenja krivičnog dela, imao ... godina i ... meseci, da u vreme suđenja nije imao navršenu 21 godinu života, zbog čega branilac smatra da je sud bio dužan da utvrdi njegovu duševnu razvijenost, radi eventualne primene odredaba Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, a propuštanjem da to učini, nižestepeni sud je, prema navodima zahteva, povredio zakon na štetu okrivljenog. Takođe, u zahtevu se ističe i da je sud pogrešno cenio izvedene dokaze, da se to posebno odnosi na oštećenog GG, koji je kritičnom prilikom postupao u civilu i bez prethodnog legitimisanja, pa stoga isti, prema navodima zahteva, nije mogao imati svojstvo službenog lica, zbog čega branilac smatra da prema ovom oštećenom, nije moglo biti ni izvršeno krivično delo koje se okrivljenima stavlja na teret.

Iznetim navodima, branilac okrivljenih osporava ocenu dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njegovom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud, zahtev branioca okrivljenih u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, i to u odnosu na usvajajući deo na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Marina Pandurović,s.r.                                                                                                            Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić