Istom presudom na osnovu člana 261. stav 3. u vezi stava 2. tačka 9) ZKP obavezani su okrivljeni BB i okrivljeni AA da na ime sudskog paušala plate sudu iznos od po 10.000,00 dinara u roku do 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, kao i da na osnovu člana 262. stav 2. ZKP, nadoknade troškove krivičnog postupka o čijoj visini će sud doneti posebno rešenje.

Na osnovu člana 258. stav 4. ZKP, obvezan je okrivljeni BB da oštećenom Gradu Novom Pazaru na ime naknade štete plati iznos od 5.238.335,00 dinara u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, obavezani su okrivljeni BB i AA da oštećenom Gradu Novom Pazaru na ime naknade štete solidarno plate iznos od 9.305.575,00 dinara u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, kao i da oštećenoj Republici Srbiji na ime naknade štete solidarno plate iznos od 3.445.880,00 dinara u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je oštećeni Grad Novi Pazar za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva na ime naknade štete za višak preko dosuđenog iznosa od 9.305.575,00 dinara, te na ime zakonske zatezne kamate na iznos od 5.238.335,00 dinara počev od 01.01.2010. godine, a za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva na ime zakonske zatezne kamate na iznos od 12.751.455,00 dinara počev od 26.03.2013. godine upućen na parnični postupak.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.594/18 od 18.09.2018. godine, delimičnim usvajanjem žalbi branioca okrivljenog BB i branioca okrivljenog AA preinačena je presuda Višeg suda u Novom Pazaru K br.11/17 od 02.04.2018. godine u pogledu pravne kvalifikacije protivpravnih radnji za koje je tom presudom oglašen krivim okrivljeni BB i u delu odluke o kazni u odnosu na obojicu okrivljenih, tako što je Apelacioni sud u Kragujevcu protivpravne radnje za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim okrivljeni BB pravno kvalifikovao kao jedno produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i 61. KZ, za koje ga je osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i dva meseca a okrivljenog AA za produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3.u vezi stava 1. u vezi člana 33. i 61. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i dva meseca u koje kazne se obojici okrivljenih ima uračunati vreme provedeno u pritvoru od 09.07. do 22.09.2015. godine dok su u preostalom delu ove žalbe i u celini žalba Višeg javnog tužioca u Novom Pazaru odbijene kao neosnovane i u nepreinačenom delu prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

-branilac okrivljenog AA, advokat Tatomir Leković, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, kao i povrede člana 6. stav 3. Evropske konvencije o ljudskim pravima te Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima (iccpr) i Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima sa predlogom da se pobijane odluke u svetlu navoda iz zahteva ispitaju, a potom da se zahtev usvoji,

-branilac okrivljenog BB, advokat Vladan Pantović, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje ili da iste preinači, tako što će okrivljenog osloboditi krivične odgovornosti.

Razmatrajući zahteve za zaštitu zakonitosti, na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao:

-Da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen,

-da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB nedozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenja odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi da iz činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela za koje je ovaj okrivljeni oglašen krivim ne proizilaze bitni elementi tog krivičnog dela, te da su prvostepena i drugostepena presuda morale u tom delu biti preciznije i jasnije.

Članom 359. stav 1. KZ propisano je da službeno lice, koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakvu korist, drugom nanese kakvu štetu ili teže povredi prava drugog, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina, a stavom 3. istog člana propisano je da ako vrednost pribavljene protivpravne imovinske koristi prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara učinilac će se kazniti zatvorom od 2 godine do 12 godina.

Iz izreke presude Višeg suda u Novom Pazaru K br.11/17 od 02.04.2018. godine proizilazi da je okrivljeni AA oglašen krivim da je u vreme, na način i na mestu bliže opisanom u izreci te presude, sposoban da shvati značaj svog dela i bio u mogućnosti da upravlja svojim postupcima, postupao sa direktnim umišljajem, u svojstvu službenog lica, iskorišćavanjem svog službenog položaja i prekoračenjem granice svojih službenih ovlašćenja, pribavio sebi imovinsku korist veću od 1.500.000,00 dinara, svestan da su takve njegove radnje zabranjene.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda iz izreke prvostepene presude protiv koje je podnet zahtev za zaštitu zakonitosta branioca okrivljenog AA proizilaze svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ za koje je tom presudom oglašen krivim, pa su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca ovog okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP ocenjeni kao neosnovani, iako branilac ne navodi drugo krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti na koje je ovaj okrivljeni trebalo da bude oglašen krivim i osuđen.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, ukazuje se i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodima da ni na jednom glavnom pretresu nije kao dokaz izvedeno čitanje SMS poruka koje su razmenjivali okrivljeni AA i okrivljeni BB i da se tek u pismenom otpravku prvostepene presude u obrazloženju navodi da je sud izvršio uvid u te SMS poruke bez navođenja da li je taj uvid izvršen na pretresu ili van njega, niti da li je do ovog dokaza došao legalnim putem po odredbama ZKP ili na drugi način, a s obzirom da ovi dokazi nisu izvedeni na glavnom pretresu nije pružena mogućnost okrivljenom i braniocu da se o njima izjasne, da ih ospore ili da ih prihvate.

Uvidom u spise predmeta utvrđeno je da je na zapisniku o glavnom pretresu koji je održan pred Višim sudom u Novom Pazaru u predmetu K br.11/17 dana 16.03.2018. godine izveden dokaz uvidom u kriminalističkotehničku dokumentaciju od 24.03.2016. godine a iz obrazloženja presude Višeg suda u Novom Pazaru K br.11/17 od 02.04.2018. godine proizilazi da je ta dokumentacija PU Novi Pazar Kt 287/16 od 24.03.2016. godine urađena fotografisanjem SMS poruka komunikacije između okrivljenih AA i BB, i da na taj izvedeni dokaz na glavnom pretresu stranke nisu imale primedbi.

Imajući u vidu da je tokom ovog krivičnog postupka na glavnom pretresu i izveden dokaz uvidom u kriminalističkotehničku dokumentaciju koja je urađena fotografisanjem SMS poruka komunikacije između okrivljenih AA i BB, i da okrivljeni AA i njegov branilac na ovako izveden dokaz nisu imali primedbi, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca ovog okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u isticane povrede Evropske konvencije o ljudskim pravima, Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima i Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, na koje se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA takođe ukazuje, obzirom da je u tom delu zahtev bez propisanog sadržaja, u smislu člana 484. i člana 485. stav 3. ZKP.

Iz napred navedenih razloga, doneta je odluka kao u stavu prvom izreke presude, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Branilac okrivljenog BB u svom zahtevu navodi da su pobijane presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer je u konkretnom slučaju nema protivpravnosti ni krivice okrivljenog BB, s obzirom da je okrivljeni prodajući obrasce i vršeći usluge fotokopiranja na svom radnom mestu, postupao na osnovu nezakonitih odluka koje su donete od strane neovlašćenog lica, nisu u skladu sa zakonom zavedene i nemaju svoj delovodni broj zbog čega ne mogu proizvoditi pravno dejstvo. Postupanje suprotno odlukama koje su nezakonite ne može biti protivpravno, a budući da je ovaj okrivljeni sve radnje preduzeo po nalogu okrivljenog AA, koji mu je bio pretpostavljeni, ne postoji umišljaj koji je neophodan za postojanje krivičnog dela za koje je oglašen krivim, a okrivljeni svojim radnjama ni u čemu nije postupao u suprotnosti sa ovlašćenjima koje je imao na svom radnom mestu, i nije imao nameru da svojim postupanjem omogući sebi ili drugom sticanjem protivpravne imovinske koristi.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, branilac okrivljenog BB kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti navodi povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koja formalno predstavlja povredu zakona zbog koje podnošenje zahteva dozvoljeno, ali u obrazloženju navedene povrede osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima suda, što u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog zbog kojeg je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa je zahtev branioca okrivljenog BB ocenjen kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga, doneta je odluka kao u stavu drugom izreke na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                           Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                     Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić