Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Slobodana Đinđića, je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu ističe da se pobijane presude zasnivaju na nezakonitim dokazima i to na izveštaju Službe za specijalne istražne metode – Odeljenje za elektronski nadzor od 08.09.2017. godine (koja ne postoji u spisima predmeta), izveštaju Službe za specijalne istražne metode – Odeljenje za elektronski nadzor o prikupljanju podataka iz mobilnih telefona i SIM kartica od 06 .12.2017. godine – izveštaj o veštačenju, naredbi Višeg suda u Beogradu K 432/15 od 08.09.2017. godine, iskazu veštaka Milana Baste sa glavnog pretresa održanog dana 19.07.2018. godine, iskazu okrivljenih Slobodana Đinđića i AA o sadržini komunikacije sa glavnog pretresa održanog dana 10.05.2018. godine i zapisniku o saslušanju osumnjičenog AA sačinjenog dana 06.07.2015.godine pred PS Vračar, obzirom da su ovi dokazi proizašli iz nezakonitog postupanja odnosno nezakonitog prikupljanja dokaza od strane Službe za specijalne istražne metode i suda. U vezi sa tim branilac okrivljenog posebno ističe da je predmetna naredba doneta po predlogu branioca saokrivljenog AA sa glavnog pretresa održanog 08.09.2017. godine i istom je podacima sa mobilnog telefona pristupljeno bez pristanka korisnika - okrivljenog Slobodana Đinđića i to više od 2 godine od nastanka podataka, zanemarujući pri tome da javni tužilac do zaključenja glavnog pretresa nije predložio da se podaci o ostvarenoj komunikaciji koriste kao dokaz.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da je naredbom predsednika veća Višeg suda u Beogradu K 432/15 od 08.09.2017. godine, određeno da Služba za specijalne istražne metode MUP RS obavi veštačenje odlazno - dolaznih poziva i poruka sa tri broja telefona koji su privremeno oduzeti od okrivljenog Slobodana Đinđića i jednog broja telefona koji je privremeno oduzet od okrivljenog AA, i to 15 dana pre kritičnog događaja, kao i na sam dan kritičnog događaja - 06.07.2015. godine i da je Služba za specijalne istražne metode MUP RS – Odeljenje za elektronski nadzor dana 06.12.2017. godine prvostepenom sudu dostavila izveštaj o prikupljanju podataka iz mobilnih telefona i SIM kartica ovih okrivljenih, koji izveštaj je sud izveo kao dokaz na glavnom pretresu (pri čemu je očiglednom omaškom naveo da isti datira od 08.09.2017. godine) i potom ga cenio kako pojedinačno tako i u međusobnoj vezi sa ostalim izvedenim dokazima i odbranom okrivljenih.

Odredbom člana 152. stav 3. ZKP propisano je da se pretresanje uređaja za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi, preduzima na osnovu naredbe suda i po potrebi uz pomoć stručnog lica.

Navedenom zakonskom odredbom dakle izričito je propisano da se pretresanje uređaja za automatsku obradu podataka, u koje uređaje nesumnjivo prema stavu Vrhovnog kasacionog suda, spada i mobilni telefon, preduzima na osnovu naredbe suda.

Međutim, u konkretnom slučaju, izvršen je uviđaj telefona, koji u smislu člana 133. ZKP predstavlja dokaznu radnju kojom organ postupka neposredno opaža činjenice radi njihovog utvrđivanja i razjašnjenja u postupku, pri čemu predmet uviđaja može biti lice, stvar (pokretna ili nepokretna) i mesto.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, naredba predsednika veća Višeg suda u Beogradu K 432/15 od 08.09.2017. godine, ne predstavlja nezakonit dokaz i na istoj se može zasnivati presuda, jer iz same naredbe proizilazi da je ista obrazložena i da sadrži sve elemente propisane odredbom člana 172. stav 2. ZKP, pri čemu se u konkretnom slučaju radi o pregledu sadržaja mobilnih telefona odnosno uviđaju na pokretnoj stvari, na osnovu odluke suda donete na glavnom pretresu dana 08.09.2017. godine - da se izvrši uvid u sadržaj predmetnih telefona i utvrdi listing dolazno odlaznog saobraćaja poziva i sadržina SMS poruka u označenom periodu, a što u konkretnom slučaju postoji, samo u formi naredbe za veštačenje telefona, koja okolnost nije od uticaja na zakonitost tog dokaza i dokaza koji su iz njega proizašli.

U vezi sa tim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, Izveštaj specijalnih istražnih metoda – Odeljenje za elektronski nadzor MUP RS, takođe predstavlja zakonit dokaz jer je pribavljen od nadležnih organa i to na zahtev suda, odnosno na osnovu naredbe Višeg suda u Beogradu K 432/15 od 08.09.2017. godine, pa je takav dokaz sam po sebi zakonit, a sasvim je drugo pitanje da li je izvođenje tog dokaza mogao da predloži branilac okrivljenog AA na glavnom pretresu i da li je sud prilikom pribavljanja ovog dokaza imao u vidu da li se radi o uviđaju stvari ili veštačenju, jer ove činjenice ne utiču na zakonitost samog dokaza, budući da se on odnosi na predmete odnosno mobilne telefone koji su privremeno oduzeti od okrivljenih Slobodana Đinđića i AA i njihove SIM kartice.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su neosnovani navodi zahteva kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog navodi da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) i 9) ZKP, budući da je sud subjektivne elemente krivičnog dela, naveo tako da se odnose na oba učinioca odnosno isti nisu individualizovani u pogledu svakog okrivljenog ponaosob, tako da prema stavu branioca, ne postoji ni krivično delo, čime je pobijanim pravnosnažnim presudama istovremeno učinjena povreda krivičnog zakona na štetu okrivljenih iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Naime, isti navodi bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Beogradu koji je postupao po žalbi branioca okrivljenog Slobodana Đinđića, advokata Zore Dobričanin Nikodinović, izjavljenoj protiv prvostepene presude. Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 3. u stavu trećem i četvrtom presude Kž1 695/19 od 19.09.2019. godine izneo jasne i argumentovane razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog navodi da kada nema dela ne može biti ni sankcije. Takođe, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe nezakonit dokaz, ali iz navoda zahteva proizilazi povreda zakona iz člana 440. ZKP, a zatim u podnetom zahtevu označava povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, bez konkretnog obrazloženja.

Kako su ovim navodima istaknuti u suštini nedozvoljeni razlozi za zahtev, a u odnosu na neke povrede nema ni konkretnih razloga u čemu ih branilac vidi, to se Vrhovni kasacioni sud nije upuštao u razmatranje istaknutih navoda.

Prilikom donošenja svoje odluke, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu navode zahteva branioca okrivljenog, kojima ukazuje na presudu Apealcionog suda u Beogradu Kž1 767/14 od 26.03.2015. godine, ali ih nije posebno razmatrao, zaključivši da u ovoj krivično-pravnoj stvari nisu od uticaja na donošenje drugačije odluke suda.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                   Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić