Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Paun Jovanović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrat na ponovno odlučivanje ili ih preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati. Kao nezakonite dokaze označava: -zapisnik o saslušanju osumnjičenog AA sačinjen pred Osnovnim javnim tužiocem u Boru 30.01.2019. godine, koji je nezakonit jer je okrivljeni bio izložen mučenju i nečovečnom postupanju, što je uticalo na slobodnu volju okrivljenog prilikom saslušanja; -izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta PU OKP Bor KT 502-36/2019 od 25.01.2019. godine i forenzičkoj fotodokumentaciji PU OKP Bor, UV.br. 36/19 od 25.01.2019. godine i UV.br.37/19 od 26.01.2019. godine. Naime, ovi dokazi su nezakoniti jer naredbom Osnovnog suda u Boru Kppr 31/19 od 25.01.2019. godine nije bilo određeno da se izvrši pretresanje mobilnog telefona kao uređaja za automatsku obradu podataka u smislu člana 152. stav 3. ZKP, iz koje proizilazi da se prikupljanje računarskih podataka iz mobilnog telefona može vršiti samo na osnovu sudske naredbe o pretresanju zbog čega ovlašćena službena lica nisu mogla da vrše uvid u elektronsku komunikaciju koju je okrivljeni vodio preko društvene mreže Facebook, odnosno da vrše pretresanje mobilnog telefona kao uređaja za automatsku obradu podataka, pa su samim tim neovlašćeno o istom sačinili izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta i fotodokumentaciju.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Iste navode, sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kojima se ukazuje na nezakonitost zapisnika o saslušanju osumnjičenog AA sačinjenim pred Osnovnim javnim tužiocem u Boru 30.01.2019. godine, iz razloga što je okrivljeni bio izložen mučenju i nečovečnom postupanju, što je uticalo na slobodnu volju okrivljenog prilikom saslušanja, branilac okrivljenog isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i za prihvatanje kao pravilnog pravnog stanovišta prvostepenog suda – da je navedeni dokaz zakonit i da se na njemu može zasnivati presuda (strana 5. peti stav, strana 6. prvi stav, obrazloženja prvostepene presude), na strani 3. u trećem stavu obrazloženja drugostepene presude, izneo razloge koje u svemu prihvata Vrhovni kasacioni sud i na iste upućuje, shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP.

Takođe, neosnovani su i navodi zahteva kojima se ističu kao nezakoniti dokazi izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta PU OKP Bor KT 502-36/2019 od 25.01.2019. godine i forenzička fotodokumentacija PU OKP Bor, UV.br. 36/19 od 25.01.2019. godine i UV.br.37/19 od 26.01.2019. godine, jer naredbom Osnovnog suda u Boru Kppr 31/19 od 25.01.2019. godine nije bilo određeno da se izvrši pretresanje mobilnog telefona kao uređaja za automatsku obradu podataka u smislu člana 152. stav 3. ZKP, iz razloga što je u konretnom slučaju izvršena dokazna radnja uviđaj na stvari u smislu člana 135. ZKP, za koju nije obavezno postojanje naredbe suda.

U preostalom delu navedene povrede zakona branilac okrivljenog ističe i da oštećeni BB od strane suda nije upućen izvan sudnice u skladu sa članom 390. stav 1. ZKP, nego je ostao u sudnici od početka glavnog pretresa i bio je prisutan za vreme trajanja glavnog pretresa odnosno prisustvovao je saslušanju okrivljenog nakon čega se pristupilo njegovom ispitivanju, zbog čega je ova povreda zakona na štetu okrivljenog od značaja za donošenje zakonite odluke, na koji način se suštinski ističe bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP. Imajući u vidu da navedena povreda zakona nije dozvoljeni razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu ovih navoda kao ni navoda branioca okrivljenog u kojima ističe i da su prikupljeni sadržaji iz mobilnog telefona trebali da budu veštačeni od strane veštaka digitalne forenzike i elektronske komunikacije, a iz razloga jer ovi navodi branioca okrivljenog u bitnom predstavljaju osporavanje činjeničnog stanja utvrđenog u pravnosnažnim odlukama i iznošenje sopstvene ocene dokaza.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu odbačen je kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog dalje kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti samo formalno označava povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, obrazlažući ovu povredu zakona, branilac okrivljenog ne ukazuje u čemu se sastoji navedena povreda već navodi da je nesporan zaključak da sporne navedene poruke nisu od okrivljenog neposredno, ni posredno pretnje upućene oštećenom, te da je činjenica da je oštećeni mogao da shvati politički kontekst opisanih poruka, da iste predstavljaju kritiku javne vlasti na šokantan način, odnosno da ista predstavlja opomenu za odbornike Skupštine grada Bora, da ne donose nezakonitu odluku o otpisu duga RTB-u. Zaključak odbrane da u konretnoj pravnoj situaciji opisane poruke nemaju karakter pretnji kojima se ugrožava sigurnost oštećenog, kao gradonačelnika Bora, po nalaženju ovoga suda predstavljaju iznošenje sopstvenih činjeničnih zaključaka, da opisane poruke nemaju karakter pretnji, na koji način se osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim presudama.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja nižestepenih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, dok suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje, a koja povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Pauna Jovanovića, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. ZKP, zahtev u odnosu na navedenu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                       Za Predsednika veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                  Dubravka Damjanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić