Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Milan Alanović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, ne opredeljujući konkretno ni jednu povredu zakona u smislu stava 4. člana 485. ZKP, ali iz obrazloženja zahteva proizilazi da ga podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. Ovo imajući u vidu da se u zahtevu navodi da je sud suprotno odredbama člana 163. ZKP koristio materijal prikupljen posebnom dokaznom radnjom tajno praćenje i snimanje iako su istekli rokovi predviđeni Zakonikom, a u odnosu na trenutak kada se javni tužilac upoznao sa njegovom sadržinom. Naime, postoji velika vremenska distanca između dana kada je izvršena posebna dokazna radnja i dana donošenja naredbe o sprovođenju istrage i njenog predočavanja okrivljenom radi izjašnjenja, zbog čega je sporna zakonitost ovih dokaza i sporno je njihovo korišćenje u krivičnom postupku.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Odredbom člana 163. stav 1. ZKP, propisano je da ako javni tužilac ne pokrene krivični postupak u roku od šest meseci od dana kada se upoznao sa materijalom prikupljenim korišćenjem posebnih dokaznih radnji ili ako izjavi da ga neće koristiti u postupku, odnosno da protiv osumnjičenog neće zahtevati vođenje postupka, sudija za prethodni postupak će doneti rešenje o uništenju prikupljenog materijala. Stavom 3. istog člana, propisano je da, ako je pri preduzimanju posebnih dokaznih radnji postupljeno suprotno odredbama Zakonika ili naredbi organa postupka, na prikupljenim podacima se ne može zasnivati sudska odluka, a sa prikupljenim materijalom se postupa u skladu sa članom 84. stav 3. Zakonika

Dakle, prema citiranoj zakonskoj odredbi rok od šest meseci iz stava 1. člana 163. ZKP, počinje teći od dana kada se javni tužilac upoznao sa materijalom prikupljenim na osnovu sprovedenih posebnih dokaznih radnji što je mogao učiniti tek po dostavljanju navedenog materijala. Shodno iznetom, kako iz spisa predmeta proizlazi da je materijal nastao primenom posebne dokazne radnje tajno praćenje i snimanje Višem javnom tužiocu u Novom Sadu POSK dostavljen dana 03.12.2019. godine, uz krivičnu prijavu Ministarstva unutrašnjih poslova, Sektor unutrašnje kontrole Ku broj 180/19, a da je Viši javni tužilac u Novom Sadu POSK naredbu o sprovođenju istrage doneo dana 04.03.2020. godine, na koji način je pokrenuo krivični postupak, to proizlazi da je javni tužilac pokrenuo krivični postupak u okviru roka od šest meseci od dana kada mu je dostavljen, a kada je i upoznat sa materijalom prikupljenim korišćenjem posebne dokazne radnje tajno praćenje i snimanje po naredbi sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Pov-Po4 br.151/19od 28.03.2019. godine. Samim tim neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva navodi da sudu i odbrani nikada nisu predati snimci razgovora sa mobilnog telefona koji je bio predmet posebne dokazne radnje, pa samim tim nije bilo moguće proveriti da li je AA uopšte koristio mobilni telefon prilikom zaustavljanja od strane policijske patrole, te da je tužilaštvo predalo samo one razgovore koji su išli u korist potvrđivanja navoda optužnog akta. Ovakvi navodi branioca okrivljenog predstavljaju osporavanje činjeničnog stanja utvrđenog u pravnosnažnim odlukama i iznošenje sopstvene ocene dokaza, što nije dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, te se Vrhovni kasacioni sud u ocenu ovih navoda zahteva nije upuštao.

Vrhovni kasacioni sud je, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Milana Alanovića, na osnovu člana 491. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić