Presudom Apelacionog suda u Nišu 1Kž1. 485/2022 od 29.09.2022. godine usvojena je žalba Osnovnog javnog tužioca u Nišu i presuda Osnovnog suda u Nišu 5K br. 458/2021 od 24.03.2022. godine preinačena je u pogledu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud u Nišu okrivljenom AA za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika kaznu zatvora u trajanju od 5 meseci, pa je okrivljenog AA, osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 3 meseca, dok je žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Zoran Saveljić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), i na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Zorana Saveljića, je u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP neosnovan, dok je u prestalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti nedozvoljen, odnosno nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog je u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti naveo da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i kao nezakonite dokaze označio iskaze privilegovanih svedoka (supruge BB i sina oštećenog VV i svedoka ćerke GG) kao i iskaze svedoka DD i svedoka ĐĐ.

Naime, branilac ukazuje da je povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP učinjena na taj način što je sud prvostepenu presudu zasnovao na zapisnicima o ranijem ispitivanju lica, supruge i dece okrivljenog, koji su se koristili svojim pravom iz člana 94. ZKP i izjavili da neće svedočiti.

Iz spisa predmeta, i to obrazloženja prvostepene presude (strana 4.) utvrđuje se da je sud prilikom izvođenja dokaza pročitao iskaze svedoka DD i ĐĐ, kao i pisanu dokumentaciju koja se nalazi u spisima predmeta, pri čemu je konstatovao da su oštećena BB, mal. oštećeni VV i svedok GG koristili svoje pravo iz odredbe člana 94. ZKP da ne svedoče, s obzirom da se radi o supruzi i deci okrivljenog, odnosno o privilegovanim svedocima. Stoji činjenica da je drugostepeni sud u obrazloženju svoje presude, na strani 4., naveo da je prvostepeni sud „na osnovu iskaza oštećenih“ utvrdio činjenično stanje i izveo zaključak o postojanju krivice okrivljenog, međutim ovakva konstatacija drugostepenog suda ne odgovara stanju u spisima predmeta, jer iz obrazloženja prvostepene presude proizilazi izričita konstatacija da su svedoci koristili svoje pravo i nisu svedočili, te samim tim navedena presuda i nije zasnovana na iskazima privilegovanih svedoka, kako se to neosnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Pored toga, po navodima branioca, nižestepenim presudama učinjena je povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i na taj način što se presuda zasniva na iskazima svedoka policijskog službenika DD i svedoka ĐĐ, uprkos nemogućnosti zasnivanja presude na iskazima svedoka koja svoja saznanja crpe iz iskaza privilegovanih svedoka.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su ovi navodi neosnovani s obzirom da iz spisa predmeta proizilazi da iako svedok DD kao inspektor nije neposredno postupala na licu mesta, već u policijskoj upravi, ista je posvedočila da je videla lica koja su bila dovedena od strane patrola, da je obavila razgovor sa oštećenom BB i GG, dok je razgovor sa maloletnim oštećenim VV obavio njen kolega iz Centra za socijalni rad i iznela je svoja opažanja „da je oštećena BB bila preplašena, da je plakala mnogo, da u početku nije mogla ni da govori, ne zbog toga što nije bila saradljiva da daje bilo kakvu izjavu, već iz razloga što je bila uplašena i što je sve vreme govorila da joj niko ne može pomoći...“ i navela radnje koje je preduzela. Takođe, iz spisa proizilazi da je inspektor ĐĐ po prijavi izašao na lice mesta pri čemu je zatekao uplakanu i uznemirenu oštećenu BB, da je o podacima koje mu je rekla sačinio službenu belešku, te je u svom iskazu izneo sopstveno opažanje i radnje koje je preduzeo, pa su suprotni navodi branioca izneti u zahtevu ocenjeni kao neosnovani, jer su svedoci svoj iskaz dali ne na osnovu iskaza privilegovanih svedoka, već o sopstvenim opažanjima i radnjama koje su preduzeli.

Dalje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac je numerički označio da je pobijanim presudama učinjena i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje povrede zakona je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno. Međutim, u obrazloženju podnetog zahteva branilac ne ukazuje u čemu se navedena povreda ogleda, pa je shodno tome Vrhovni kasacioni sud ocenio da zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni kasacioni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić