Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 1137/18 od 02.10.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog AA izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Zrenjaninu Kv 369/18 od 12.09.2018. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- Republički javni tužilac Ktz 1208/18 od 27.11.2018. godine, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1) tačka 1. u vezi člana 107. stav. 6. u vezi stava 1. i 2. u vezi člana 105. tačka 5. Krivičnog zakonika, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i utvrdi da je nastupila zastarelost izvršenja kazne zatvora u trajanju od četiri godine i donese rešenje o obustavi izvršenja navedene kazne.

- Branilac okrivljenog AA, adv. Svetlana Tekić, zbog povrede Zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev u smislu istaknutih navoda.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okrivljenog AA, adv. Svetlani Tekić, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz 1208/18 od 27.11.2018. godine, je osnovan, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA adv. Svetlane Tekić, nedozvoljen.

Osnovano se u zahevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da je prvostepeni sud odbijanjem zahteva okrivljenog da utvrdi nastupanje apsolutne zastarelosti izvršenja kazne i drugostepeni sud koji je potvrdio prvostepeno rešenje, povredili krivični zakon na štetu okrivljenog AA i to odredbe člana 107. stav 6. u vezi stava 1. i 2. u vezi člana 105. tačka 5. Krivičnog zakonika.

Iz spisa predmeta proizilazi da je presudom Okružnog suda u Zrenjaninu K 1/05 od 26.10.2006. godine okrivljeni AA u odsustvu oglašen krivim i osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od pet godina zbog krivičnog dela falsifikovanje novca u pokušaju iz člana 168. stav 1. u vezi člana 19. OKZ i krivičnog dela falsifikovanje novca iz člana 168. stav 1. OKZ i krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 233. stav 3. u vezi stava 1. KZ, a koja presuda je preinačena u pogledu odluke o kazni presudom Vrhovnog suda Srbije Kž1 1324/07 od 25.03.2008. godine, na taj način što je okrivljeni AA osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od četiri godine.

Pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Zrenjaninu 3Kv 295/16 od 09.09.2016. godine, dozvoljeno je ponavljanje krivičnog postupka i presudom Višeg suda u Zrenjaninu 2K 69/16 od 21.11.2016. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim i osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od četiri godine zbog krivičnog dela falsifikovanje novca u pokušaju iz člana 168. stav 1. u vezi člana 19. OKZ, krivičnog dela falsifikovalje novca iz člana 168. stav 1. OKZ i krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 233. stav 3. u vezi stava 1. KZ, i odlučeno da se shodno članu 50. OKZ okrivljenom i vreme provedeno u ekstradicionom pritvoru ima uračunavati u izrečenu kaznu zatvora i to od 02.02.2016. godine do 26.02.2016. godine kao i vreme provedeno u pritvoru do 05.10.2016. godine, gde je faktički ostavljena na snazi ranije doneta presuda Vrhovnog suda Srbije Kž1 1324/07 od 25.03.2008. godine.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 166/17 od 14.02.2017. godine, usvojena je žalba branioca okrivljenog AA i preinačena presuda Višeg suda u Zrenjaninu 2K 69/16 od 21.11.2016. godine u pogledu odluke o krivičnoj sankciji na taj način što se okrivljenom u jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od četiri godine uračunava i vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora po presudi Okružnog suda u Zrenjaninu K 1/05 od 26.10.2006. godine od 26.02.2016. godine do 05.10.2016. godine dok je u preostalom delu žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana, a u nepreinačenom delu presuda potvrđena.

Prema stavu prvostepenog i drugostepenog suda, u pobijanim rešenjima, rok zastarelosti izvršenja kazne počinje da teče od dana kada je presuda Višeg suda u Zrenjaninu K 69/16 od 21.11.2016. godine postala pravnosnažna, to jest od dana 14.02.2017. godine, te po stavu prvostepenog i drugostepenog suda u konkretnom slučaju se ne radi o zastarelosti izvršenja kazne u smislu člana 107. stav 6. ZKP.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ovakvo stanovište nižestepenih sudova je pogrešno, jer u krivičnom postupku u kome je suđeno u odsustvu okrivljenog i u kome dođe do ponavljanja krivičnog postupka, pa se ranija presuda u celosti održi na snazi (što je u konkretnoj situaciji slučaj), rok zastarelosti izvršenja kazne počinje da teče od dana kada je ta prvobitna presuda postala pravnosnažna, a ne od dana pravnosnažnosti presude donete u ponovljenom postupku, jer konkretnom presudom nastavio se kontinuitet ranije donete pravnosnažne presude, imajući u vidu da je kazna izrečena okrivljenom u ponovljenom postupku po vanrednom pravnom leku ostala ista, a tok zastarelosti se svakako računa od ranije pravnosnažne presude (člana 107. stav 2. KZ).

Prema odredbi člana 107. stav 1. KZ, zastarelost izvršenja kazne počinje da teče od dana kada je presuda kojom je kazna izrečena postala pravnosnažna. U konkretnom slučaju, kazna zatvora okrivljenom AA, izrečena je presudom Vrhovnog suda Srbije Kž1 1324/07 od 25.03.2008. godine, pa se rok zastarelosti izvršenja kazne mora računati od dana pravnosnžnosti te presude.

Kako se, u konkretnom slučaju, shodno odredbi člana 105. tačka 5. izrečena kazna ne može izvršiti kad protekne pet godina od osude na kaznu zatvora preko tri godine, i kako, shodno odredbi člana 107. stav 6. KZ zastrelost izvršenja kazne nastaje u svakom slučaju kada protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost izvršenja kazne, to je dana 25.03.2018. godine nastupila apsolutna zastarelost izvršenja kazne zatvora u trajanju od četiri godine na koju je okrivljeni AA osuđen presudom Vrhovnog suda Srbije Kž1 1324/07 od 25.03.2008. godine.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca i utvrdio da je pravnosnažnim rešenjima Višeg suda u Zrenjaninu 1Kv 369/18 od 12.09.2018. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 1137/18 od 02.10.2018. godine, povređen krivični zakon, član 107. stav 6. u vezi stava 1. i 2. u vezi člana 105. tačka 5. KZ na štetu okrivljenog AA, preinačio navedena rešenja i utvrdio da je nastupila apsolutna zastarelost izvršenja kazne zatvora, te se ista ne može izvršiti.

Sa iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osvnovu člana 492. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci I presude.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA, adv. Svetlana Tekić, ističe da je donošenje pobijanih rešenja učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog kojih povreda je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno.

Međutim u zahtevu za zaštitu zakonitosti, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ne opredeljuje se o kom se dokazu radi, zbog čega ga podnosilac zahteva smatra nedozvoljenim i na kome se po odredbama ovog zakonika ne može zasnivati odluka suda, a u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koja je odredba materijalne prirode i propisuje da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti, dakle odnosi se na povrede krivičnog zakona u odnosu na krivično delo a zahtevom se obrazlaže izvršenje kazne, pa se ovim ukazuje na razloge zbog kojih u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Takođe zahtevom branioca okrivljenog AA adv. Svetlane Tekić, zahtevom za zaštitu zakonitosti podnet je i zbog povrede odredaba iz člana 438. stav 2. tačka 2), člana 437. tačka 1) i tačka 2) ZKP, koje povrede nisu predviđene kao dozvoljen zakonski razlog za podnošenje ovog vandrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Sa iznetih razloga, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci pod II presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Mila Ristić, s.r.                                                                                                                                           Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić