.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 138/2016
02.03.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković i Dragana Aćimovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Medenicom kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog D.S.1, zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 1. u vezi sa članom 289. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog– advokata D.S.2, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Vranju K br.369/12 od 22.04.2015. godine i Apelacionog suda u Nišu 6Kž1 br.593/15 od 01.10.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 02. marta 2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.S.1 – advokata D.S.2, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Vranju K br.369/12 od 22.04.2015. godine i Apelacionog suda u Nišu 6Kž1 br.593/15 od 01.10.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju K br.369/12 od 22.04.2015. godine, okrivljeni D.S.1 oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 1. u vezi sa članom 289. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje delo mu je primenom odredaba članova 64,65. i 66. KZ izrečena uslovna osuda, tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku proveravanja od dve godine ne učini novo krivično delo, koji rok će se računati od pravnosnažnosti presude.
Isto presudom, okrivljeni je obavezan da sudu plati na ime paušala iznos od 2.000,00 dinara, a na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 30.000,00 dinara, kao i da oštećenom B.L. na ime troškova angažovanja punomoćnika plati iznos od 222.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Presudom Apelacionog suda u Nišu 6Kž1 br.593/15 od 01.10.2015. godine, delimično je usvojena žalba Osnovnog javnog tužioca u Vranju i presuda Osnovnog suda u Vranju K br.369/12 od 22.04.2015. godine preinačena tako što je okrivljenom D.S.1 za krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz član 297. stav 1. u vezi sa članom 289. stav 1. KZ, zbog kojeg je oglašen krivim, primenom člana 297. stav 5. u vezi sa članom 86. stav 7. KZ izrečena i mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „F“ kategorije – traktora sa ili bez priključnog vozila i radne mašine u trajanju od jedne godine, dok su žalba Osnovnog javnog tužioca u Vranju u ostalom delu i žalba branioca okrivljenog u celini odbijene kao neosnovane i pobijana presuda u nepreinačenom delu potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog D.S.1 - advokat D.S.2, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 4. ZKP, te zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da pobijane presude preinači tako što će okrivljenog D.S.1 osloboditi od optužbe.
Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbe člana 487. stav 1. ZKP, ocenio da su ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP), iz sledećih razloga:
Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2. i 3. ovog zakonika mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili evropskog suda za ljudska prava.
Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tač. 1. i 4. i tačka 7. do 10. i stav 2. tačka 1, član 439. tačka 1. do 3. i član 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u postupku pred prvostepenim i pred apelacionim sudom.
Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.
U konkretnom slučaju, branilac je u zahtevu, kao razlog podnošenja, samo formalno označio povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, ukazujući da su pobijanim presudama učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka, i da je stoga došlo do pogrešne primene zakona, što bi predstavljalo povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom i njegovom braniocu, međutim, u obrazloženju zatheva branilac osporava nalaz i mišljenje sudskog veštaka saobraćajne struke B.Đ., kao i postojanje uzročno-posledične veze između postupanja okrivljenog u konkretnoj saobraćajnoj situaciji i nastanka saobraćajne nezgode, a iz kojih navoda proizilazi da se nižestepene presude suštinski pobijaju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene dokaza, što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, a zbog povrede zakona.
Imajući u vidu da je u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, te da se suštinski ukazuje na nedozvoljne razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu odbacio kao nedozvoljen, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP.
Pored toga, branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije, dakle iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3. ZKP.
Odredbom člana 485. stav 1. tačka 3. ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo i sloboda okrivljenog ili drugog učesnika u postupku koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, a to je utvrđeno odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.
Dakle, kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede ili ugrožavanja ljudskih prava i sloboda (član 485. stav 1. tačka 3. ZKP), ta povreda mora biti utvrđena odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, i shodno odredbi člana 484. ZKP takva odluka mora biti dostavljena uz zahtev za zaštitu zakonitosti.
Kako okrivljeni D.S.1 preko svog branioca uz podneti zahtev za zaštitu zakonitosti nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev u ovom delu odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3. ZKP, nalazeći da nema zakonom propisani sadržaj.
Sa svega izloženog, doneta je odluka kao u izreci.
Zapisničar-savetnik Za predsednika veća-sudija
Snežana Medenica, s.r. Vesko Krstajić, s.r.
