Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 587/23 od 17.10.2023. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog i njegovih branilaca, a presuda Višeg suda u Čačku K 4/23 od 23.05.2023. godine, potvrđena, dok je odbačena kao nedozvoljena žalba punomoćnika maloletne oštećene.

Protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Čačku K 4/23 od 23.05.2023. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 587/23 od 17.10.2023. godine zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog Mileta Trifunovića – advokat Marko Tomović a protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 587/23 od 17.10.2023. godine zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog Mileta Trifunovića – advokat Miroslav Bojić i to:

- branilac okrivljenog Mileta Trifunovića – advokat Miroslav Bojić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) i 9) i stav 2. tačka 1) ZKP sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijanu presudu, predmet vrati na ponovno odlučivanje i odloži izvršenje pravnosnažne presude;

- branilac Mileta Trifunovića – advokat Marko Tomović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Miroslava Bojića je neosnovan u odnosu bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) i 9) i stav 2. tačka 1) ZKP, a u ostalom delu nedozvoljen, dok je zahtev branioca okrivljenog, advokata Marka Tomovića neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog Mileta Trifunovića – advokat Miroslav Bojić u podnetom zahtevu ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP navodeći da je članom 150. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica propisano da većem koje sudi učiniocu krivičnog dela može predsedavati samo sudija koji je stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta i krivičnopravnoj zašiti maloletnih lica, koji uslov mora da zadovolji i javni tužilac, policija, branioci i punomoćnici koji učestvuju u postupku. Kako u konkretnom slučaju nema konstatacije da navedena lica imaju potreban sertifikat, to je po navodima zahteva, učinjena istaknuta povreda zakona i postupajući sudija i javni tužilac su morali biti izuzeti iz postupanja u ovom predmetu.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Mileta Trifunovića – advokata Miroslava Bojića se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP propisano je da ova bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija porotnik koji se morao izuzeti.

Odredbom člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP propisano je da će sudija ili sudija porotnik biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu, ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili je odlučivao o potvrđivanju optužnice ili je učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom ili učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca ili je saslušan kao svedok ili kao veštak, ako ovim zakonikom nije drugačije propisano.

Dakle, iz citirane zakonske odredbe jasno proizilazi da se o apsolutno bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, na koju se branilac okrivljenog poziva u zahtevu, može govoriti samo ukoliko se radi o učestvovanju u suđenju, odnosno na glavnom pretresu u prvostepenom postupku ili o odlučivanju u postupku po redovnom ili vanrednom pravnom sredstvu, sudije koji se morao obavezno izuzeti iz razloga propisanih članom 37. stav 1. tačka 4) ZKP.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu traži izuzeće iz razloga koji u konkretnom slučaju nije ni jedna od procesnih situacija propisanih odredbom člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP i ukazuje na nepropisan sastav suda, pa su stoga navodi zahteva branioca okrivljenog kojima se ističe bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, od strane ovoga suda, ocenjeni kao neosnovani.

U podnetom zahtevu branioca okrivljenog – advokata Miroslava Bojića se kao razlog podnošenja navodi i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, koju obrazlaže tako što ističe da je sud prekoračio optužbu odlukom da okrivljenom izrekne meru iz člana 7. i 9. Zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, koja optužnicom nije predložena. Na ovaj način su, prema navodima zahteva, prvostepeni sud svojom presudom, a drugostepeni sud time što taj propust nije sankcionisao, prekoračili optužbu.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Mileta Trifunovića – advokata Miroslava Bojića se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Dakle, između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela. Pri tome, prekoračenje optužbe bi podrazumevalo izmene činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela opisanog u optužnom aktu i dodavanje veće kriminalne volje okrivljenog, kojima se otežava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

U konkretnom slučaju, nije došlo do prekoračenja optužbe pravnosnažnom presudom, obzirom da se prekoračenje optužbe može odnositi samo na izreku pravnosnažne presude i podrazumeva izmenu činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela opisanog u optužnom aktu, a ne na posebne mere propisane Zakonom o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, koji se primenjuje prema učiniocu koji je prema maloletnom licu izvršio između ostalih i krivično delo obljuba sa detetom iz člana 180. stav 1. KZ, za koje krivično delo je okrivljeni optužen i pravnosnažno osuđen, pa kako branilac okrivljenog u suštini, ukazujući na ovu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, ističe da je do prekoračenja došlo usled toga što je sud izrekao posebnu meru koja nije predložena optužnicom, to pravnosnažnom presudom optužba nije prekoračena.

Iz navedenih razloga, nalazeći da pravnosnažnom presudom nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Mileta Trifunovića u ovom delu ocenio kao neosnovan.

Pored navedenog, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP navodeći da se pravnosnažna presuda zasniva na dokazu na kome se prema odredbama zakonika ne može zasnivati i to na zapisniku o saslušanju maloletne oštećene sastavljenim pred VJT u Čačku od 02.11.2022. godine i 23.11.2022. godine, jer saslušanju maloletne oštećene nije prisustvovao roditelj, iako je po zakonu to bilo neophodno. Takođe, maloletna oštećena je položila zakletvu, iako je zakonom izričito propisano da se maloletna lica ne zaklinju. Pored navedenog, ni zapisnik od 02.11.2022. godine, a ni zapisnik od 23.11.2022. godine, koji je od strane suda tretiran kao nastavak prethodnog zapisnika, nisu potpisani niti od jednog prisutnog lica, branioca, punomoćnika oštećene, psihologa, predstavnika Centra za socijalni rad.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Mileta Trifunovića – advokata Miroslava Bojića se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Iz spisa predmeta proizilazi da je maloletna oštećena AA saslušana prema VJT u Čačku dana 02.11.2022. godine, kom saslušanju su prisustvovali predstavnik Centra za socijalni rad u Gornjem Milanovcu, punomoćnik oštećene, specijalista medicinske psihologije i branioci. Saslušanje je započeto u 10.30 a prekinuto u 12.30 iz razloga što se oštećena onesvestila. Zapisnik je potpisan od strane zapisničara i zamenika javnog tužioca. Dana 23.11.2022. godine ponovo je saslušana maloletna oštećena u prisustvu predstavnika Centra za socijalni rad u Gornjem Milanovcu, punomoćnika oštećene, specijaliste medicinske psihologije i branioca, a navedeni zapisnik je potpisan od strane maloletne oštećene, zapisničara i zamenika javnog tužioca. Na glavnom pretresu održanom dana 18.05.2023. godine saslušana je maloletna oštećena AA, u prisustvu predstavnika Centra za socijalni rad u Gornjem Milanovcu, psihologa i punomoćnika maloletne oštećene, iz druge prostorije, putem „Skajpa“ tako da maloletna oštećena u statusu posebno osetljivog svedoka nije bila u sudnici i nije položila zakletvu. Upozorena je da se ispituje u svojstvu svedoka, da je dužna da govori istinu i da je lažno svedočenje krivično delo, a da nije dužna da odgovara na pitanja koja bi nju ili njoj blisko lice izložila teškoj sramoti ili znatnoj imoviskoj šteti. Maloletna oštećena je na glavnom pretresu dala izjavu i odgovarala na pitanja branioca okrivljenog, tužioca i punomoćnika.

Po oceni ovoga suda, stoje navodi da saslušanju maloletne oštećene pred VJT u Čačku od 02.11.2022. godine i 23.11.2022. godine nije prisustvovao roditelj, te da zapisnici nisu potpisani od strane svih prisutnih lica odnosno branioca okrivljenog, punomoćnika oštećene, predstavnik Centra za socijalni rad i psihologa i da je maloletna oštećena prilikom saslušanja položila zakletvu, međutim imajući u vidu da je maloletna oštećena u svojstvu svedoka saslušana na glavnom pretresu održanom dana 18.05.2023. godine u prisustvu predstavnika Centra za socijalni rad u Gornjem Milanovcu, psihologa, punomoćnika maloletne oštećene upotrebom tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka kao posebno osetljiv svedok i da nije položila zakletvu, iskaz maloletne oštećene je na glavnom pretresu pribavljen saglasno odredbama člana 97, člana 103. i člana 104. ZKP i ne predstavlja nezakonit dokaz.

Iz iznetih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenjen je kao neosnovan.

Branilac okrivljenog – advokat Marko Tomović kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i kao nezakonit dokaz označava zapisnik o veštačenju mobilnog telefona i SIM kartice, MUP RS; DP PU Čačak, OKP, odseka za operativnu forenziku broj 03.40.2.3 broj 234-2-121/2022 od 24.11.2022. godine, sa tabelarnim prikazom u PDF formatu i CD diskom i izveštaj Telekoma Srbija AD, sektor za korporativnu bezbednost broj 523519/2 – 2022 od 21.12.2022. godine. Naime, zapisnik o veštačenju mobilnih telefona je po oceni branioca sačinjen pretresanjem uređaja za automatsku obradu podataka – mobilnih telefona, koji dokazi su izvedeni bez naredbe suda, suprotno odredbi člana 152. stav 3. ZKP, koji izričito nalaže da se pretresanje uređaja za automatsku obradu podataka, u koje nesumnjivo spada i mobilni telefon, preduzima na osnovu naredbe suda, pa je stoga, u konkretnom slučaju, reč o nezakonitom dokazu koji se ne može koristiti u krivičnom postupku. U konkretnom slučaju pretres mobilnih telefona izvršen je po naredbi VJT Kti br. 21/22 od 23.11.2022. godine, bez prisustva dva punoletna građanina, kao svedoka, što predstavlja dokaz koji je suprotan odredbama člana 152. stav 3. i 155. ZKP. Preostali dokazi, prema navodima zahteva koji su proistekli iz nezakonitog pretresa mobilnih telefona, odnosno izveštaj Telekoma Srbija AD, sektor za korporativnu bezbednost broj 523519/2 – 2022 od 21.12.2022. godine, predstavlja posredno nezakonit dokaz na kome se takođe ne može zasnivati sudska odluka.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

U konkretenom slučaju Viši javni tužilac u Čačku je, kao ovlašćeni organ postupka u fazi istrage, u skladu sa odredbama ZKP, doneo naredbu Kti.br. 21/22 od 23.11.2022. godine kojom je odredio veštačenje mobilnih telefona i to marke „...“, crne boje, sa pripadajućom SIM karticom broja ... i marke „...“, crne boje i veštačenje poverio Odseku za operativnu forenziku PU Čačak. Suštinski iz sadržine naredbe proizilazi da je organ postupka u ovoj fazi, javni tužilac, zatražio pomoć stručnog lica radi uvida u sadržaj predmetnih telefona shodno odredbi člana 133. i 135. ZKP, te je stručno lice ostvarilo uvid u predmetne telefone i o sadržini istih sačinio izveštaj u formi zapisnika o veštačenju, pri tome vršeći pregled odlaznih, dolaznih poziva i SMS poruka. Stručno lice prilikom pregleda telefona nije vršio nikakvu obradu podataka, niti je to od njega traženo pomenutom naredbom ovlašćenog organa postupka, javnog tužioca, te se u konkretnom slučaju preduzeta dokazna radnja ne može smatrati pretresanjem uređaja za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi, kako se neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti, a koja bi se mogla preduzeti samo na osnovu naredbe suda u smislu odredbe člana 152. stav 3. ZKP, što bi svakako podrazumevalo primenu složenijih stručnih operacija i metoda obrade podataka na uređaju za automatsku obradu podataka, a što bi mogao biti i mobilni telefon. Osim toga, a u prilog stavu da se ne radi o nezakonitom dokazu govori i činjenica da je ovaj dokaz pročitan na glavnom pretresu, uz saglasnost stranaka i branioca okrivljenog.

Imajući u vidu da je, po oceni ovog suda, zapisnik o veštačenju mobilnog telefona i SIM kartice, MUP RS; DP PU Čačak, OKP, odseka za operativnu forenziku broj 03.40.2.3 broj 234-2-121/2022 od 24.11.2022. godine, sa tabelarnim prikazom u PDF formatu i CD diskom, dokaz na kome se presuda može zasnivati, to su samim tim neosnovani i navodi branioca kojima se osporava zakonitost izveštaja Telekoma Srbija AD, sektor za korporativnu bezbednost broj 523519/2 – 2022 od 21.12.2022. godine.

Shodno navedenom Vrhovni sud je kao neosnovane ocenio navode branioca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Mileta Trifunovića – advokata Miroslava Bojića u preostalom delu je nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u preostalom delu zahteva navodi da javni tužilac ne veruje oštećenoj, te da je bilo nužno da se veštaci izjasne o tome da li kod oštećene postoji sklonost ka plasiranju neistina, kao i da je izjavila da je u više navrata majci davala novac koji bi dobila od okrivljenog, a što je majka negirala. Na ovaj način se suštinski osporava činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnim presudama i ocena dokaza data od strane suda, što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog, u ovom delu, ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona, na koje se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Mileta Trifunovića – advokata Miroslava Bojića i Marka Tomovića, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahteve branilaca okrivljenog u odnosu na te povrede odbio kao neosnovane, dok je u ostalom delu zahtev branioca okrivljenog, advokata Miroslava Bojića, odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić