IZRIČE USLOVNU OSUDU

Tako što mu utvrđuje kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) meseca i istovremeno određuje da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku provere od 1 (jedne) godina, po pravnosnažnosti presude, ne učini novo krivično delo.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prokuplju K 383/18 od 02.07.2019. godine, okrivljeni AA, oglašen je krivim zbog izvršenog krivičnog dela neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka iz člana 145. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri meseca koju će izdržati u prostorijama u kojima stanuje, bez primene mere elektronskog nadzora, na način kako je to propisano Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija, te je obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka i sudskog paušala kao i na plaćanje nagrade i nužnih izdataka punomoćnika oštećene GG, koja je radi ostvarenja imovinskopravnog zahteva upućena na parnicu.

Presudom Višeg suda u Prokuplju Kž1 188/19 od 25.10.2019. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba branioca okrivljenog AA, i potvrđena presuda Osnovnog suda u Prokuplju K 383/18 od 02.07.2019. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, na osnovu člana 483. stav 1. ZKP, branilac okrivljenog, advokat AA podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) u vezi člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da usvoji podneti zahtev u smislu iznetih navoda u zahtevu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda u iznetom zahtevu, našao:

Osnovano branilac okrivljenog, advokat AA, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, jer okrivljeni AA koji je po zanimanju novinar i urednik regionalnog portala „BB“, nema svojstvo službenog lica, te nije mogao ni izvršiti krivično delo iz člana 145. stav 2. Krivičnog zakonika.

Odredbom člana 145. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da krivično delo neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka vrši „ko objavi ili prikaže spise, portret, fotografiju, film ili fonogram ličnog karaktera bez pristanka lica koje je spis sastavilo ili na koga se spis odnosi, odnosno bez pristanka lica koje je prikazano na portretu, fotografiji ili filmu ili čiji je glas snimljen na fonogramu ili bez pristanka drugog lica čiji se pristanak po zakonu traži i time osetno zadre u lični život tog lica, dok je odredbom člana 145. stav 2. KZ propisano „ako delo iz stava 1. ovog člana učini službeno lice u vršenju službe kazniće se ...“.

Odredbom člana 112. stav 3. KZ propisano je da se službenim licem smatra: 1) lice koje u državnom organu vrši službene dužnosti; 2) izabrano, imenovano ili postavljeno lice u državnom organu, organu lokalne samouprave ili lice koje stalno ili povremeno vrši službenu dužnost ili službene funkcije u tim organima; 3) javni beležnik, javni izvršitelj i arbitar, kao i lice u ustanovi, preduzeću ili drugom subjektu, kojem je povereno vršenje javnih ovlašćenja, koje odlučuje o pravima, obavezama ili interesima fizičkih ili pravnih lica ili o javnom interesu; 4) službenim licem smatra se i lice kojem je faktički povereno vršenje pojedinih službenih dužnosti ili poslova i 5) vojno lice.

Iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljeni AA na internet portalu „BB“, u okviru članka koji je objavio pod nazivom „VV“ objavio i fotografiju oštećene GG, bez njenog pristanka, iako ista nema nikakve veze sa spornim člankom i na taj način zadro u lični život oštećene GG. Okrivljeni AA je urednik internet portala „BB“, i isti prema nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nema svojstvo službenog lica. Naime, bez obzira na to što je okrivljenom AA, u okviru uređivanja portala, povereno vršenje određenih ovlašćenja sa elementima javnosti - odnosno informisanje javnosti putem portala koji predstavlja jednu vrstu medija, koje se vrši objavljivanjem informacija, ideja i mišljenja o pojavama, događajima i ličnostima za koje javnost ima opravdani interes da ih zna, okrivljeni „kao urednik medija-portala“ nije imao ovlašćenje u pogledu kriterijuma kako zakon propisuje, da odlučuje o pravima, obavezama ili interesima fizičkih ili pravnih lica ili o javnom interesu, kako je to propisano odredbom člana 112. stav 3. tačka 3. KZ.

Imajući u vidu napred navedeno, Vrhovni kasacioni sud je našao da se u radnjama okrivljenog AA ne stiču sva bitna obeležja krivičnog dela neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka iz člana 145. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, budući da okrivljeni nije imao svojstvo službenog lica u vršenju službe, već navedenog krivičnog dela iz člana 145. stava 1. za koje se krivični progon, u smislu člana 153. stav 1. KZ preduzima po privatnoj tužbi.

Iz spisa predmeta proizlazi da je na osnovu iskaza oštećene GG, u MUP-u RS PU Prokuplje 14.03.2018. godine sačinjena službena beleška o obaveštenju primljenom od građana, a zatim podneta i krivična prijava istog dana PU Prokuplje 03/35/1/1-Pu br.237/18 od 14.03.2018.godine, da bi zatim svedok oštećena GG izjavila kod javnog tužioca dana 24.04.2018.godine da se pridružuje krivičnom gonjenju protiv osumnjičenog zbog navedenog krivičnog dela, što je zapisnički konstatovano u predmetu Kt 223/18.

Sve ovo ima se smatrati blagovremenom izjavom volje kojom se oštećena pridružuje krivičnom gonjenju te stoga i blagovremenom privatnom krivičnom tužbom protiv okrivljenog.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je oštećena GG, u roku od tri meseca od saznanja za krivično delo i učinioca, kako to propisuje član 65. stav 2. ZKP, preduzela krivični progon okrivljenog AA, za krivično delo neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđih spisa, portreta i snimka iz člana 145. stav 1. KZ.

Dakle, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Ljubomira Jovanovića ukazuje na učinjenu povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, s`obzirom da je u redovnom krivičnom postupku sud primenio zakon koji nije mogao biti primenjen.

Odlučujući o krivičnopravnoj sankciji, Vrhovni kasacioni sud je, primenom odredaba člana 4, 42, 45, 54, 64, 65. i 66. KZ okrivljenom izrekao uslovnu osudu tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od tri meseca i istovremeno odredio da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni, u roku provere od jedne godine, po pravnosnažnosti presude, ne učini novo krivično delo. Pri odmeravanju kazne, Vrhovni kasacioni sud je uzeo u obzir težinu izvršenog krivičnog dela, pri čemu je imao u vidu sve okolnosti iz člana 54. KZ, kao pravilno utvrđene u redovnom postupku. Po oceni ovoga suda, ovako izrečena uslovna osuda je srazmerna stepenu njegove krivice i nužna da izrazi društvenu osudu za krivično delo u pitanju, ali i dovoljna za ostvarenje propisane svrhe izricanja uslovne osude u smislu člana 64. stav 2. KZ.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i primenom člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,

Olgica Kozlov,s.r.                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija,

                                                                                                                                                                                       Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić