Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1.), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ovog zakonika mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi da je sud u pravnosnažnim rešenjima protiv kojih podnosi zahtev za zaštitu zakonitosti povredio odredbe člana 68, 71, 72, 117, 118, 300. i 303. u vezi člana 16. ZKP time što je sud u pobijanim rešenjima istakao da je dozvoljena posebna žalba protiv rešenja kojim se izdvajaju zapisnici, a kako se žalba branioca na rešenje Osnovno suda u Loznici K.26/25 od 26.05.2025. godine odnosi na deo rešenja kojim je odbijen predlog za izdvajanje dokaza, na koju odluku zakonom nije propisana mogućnost podnošenja posebne žalbe, proizilazi da je žalba branioca okrivljenog nedozvoljena, što je po stavu branioca nezakonito iz razloga što je zakonom propisano da protiv rešenja branilac i lica čija su prava povređena mogu izjaviti žalbu uvek kada u zakonu nije izričito određeno da žalba nije dozvoljena. U preostalom delu zahteva branilac okrivljenog objašnjava ceo tok događaja koji je doveo do donošenja rešenja Osnovnog suda u Loznici K.26/25 od 26.05.2025. godine kojim su stavom prvim izdvojeni određeni dokazi, a stavom drugim odbijen predlog odbrane za izdvajanje dokaza i zašto je navedeno rešenje po stavu branioca okrivljenog nezakonito, a protiv kog rešenja nije ni podnet zahtev za zaštitu zakonitosti.

Kako navedene povrede, ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog AA u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored navedenog, branilac okrivljenog ističe i povredu zakona iz člana 74. ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, međutim, kako branilac okrivljenog u zahtevu uopšte ne navodi u čemu se sastoji navedena povreda zakona, to je stoga Vrhovni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Takođe se u zahtevu navodi i da je povređeno pravo na pravično suđenje i druga prava zagarantovana Ustavom i Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnih Protokola a čime se u suštini ukazuje na povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni sud našao da u pogledu ove povrede zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA nema propisan sadržaj.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP i 484. ZKP zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Cvetka Marića odbacio.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković