Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 647/20 od 29.09.2020. godine, delimičnim usvajanjem žalbi branilaca okrivljenog, prvostepena presuda je preinačena u pogledu pravne kvalifikacije dela i odluke o kazni tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu okrivljenog AA, pošto mu je prethodno utvrdio za krivično delo davanje mita iz člana 368. stav 1. KZ, opisanog pod tačkom 7), izreke prvostepene presude kaznu zatvora u trajanju od šest meseci, a za produženo krivično delo prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ, opisanog pod tačkama 2. i 8. izreke prvostepene presude, kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara, osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i četiri meseca, i novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara, koju je okrivljeni dužan da plati u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude. Na osnovu člana 63. stav 1. KZ, okrivljenom je u kaznu zatvora uračunato vreme provedeno u pritvoru od 01.02.2011. godine do 20.04.2011. godine. Istom presudom prema okrivljenom je na osnovu člana 422. stav 1. tačka 3) ZKP, odbijena optužba da je izvršio produženo krivično delo davanje mita iz člana 368. stav 1. KZ, opisano pod tačkama 1, 3. i 5. izreke prvostepene presude i produženo krivično delo prevara iz člana 208. stav 1. u vezi člana 61. KZ opisano pod tačkama 2. i 6. izreke prvostepene presude, zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, dok su žalba Višeg javnog tužioca u Zrenjaninu i žalbe branilaca okrivljenog u preostalom delu, odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Branilac okrivljenog AA, advokat Dragan Čolić, blagovremeno je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) u vezi člana 37. stav 1. tačka 4), člana 438. stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1), 2) i 3) i člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje i da u smislu člana 488. stav 3. ZKP, odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži odnosno prekine.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i na sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je osnovan.

Osnovano branilac okrivljenog AA navodima zahteva da su pobijane presude donesene od strane sudija koji su se morali izuzeti po odredbi člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP, ukazuje na apsolutno bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

Odredbama člana 37. stav 1. ZKP, predviđene su situacije u kojima je, u cilju obezbeđenja pretpostavke nepristrasnog suda, obavezno izuzeće sudije od vršenja sudijske dužnosti u određenom predmetu, kada je zbog neke njegove povezanosti sa strankama ili sa predmetom, dovedena u sumnju njegova objektivnost u postupanju.

Time je uspostavljena apsolutna zakonska pretpostavka neobjektivnosti sudije koji je u nekoj od pravnih situacija i odnosa, predviđenih stavom 1. tačka 1) do 4) navedenog člana.

Apsolutno bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, postoji ako je u određenom krivičnom predmetu u suđenju na glavnom pretresu i donošenju prvostepene presude učestvovao sudija koji je morao biti izuzet od vršenja sudijske dužnosti, između ostalog, iz razloga što je u istom predmetu učestvovao u potvrđivanju optužnice (član 37. stav 1. tačka 4) ZKP).

Učestvovanje u suđenju sudije koji je morao biti izuzet od vršenja sudijske dužnosti iz razloga što je u istom predmetu preduzimao određene radnje tokom prethodnog postupka i pripreme suđenja, prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, predstavlja povredu odredbe člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kojom je propisano da svako tokom odlučivanja o krivičnoj optužbi protiv njega ima pravo na pravičnu raspravu pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, formiranim na osnovu zakona, pod uslovom da se radi o radnjama i odlukama kojima se može uticati na vođenje i ishod postupka i koji stoga objektivno mogu dovesti u sumnju nepristrasnost i nezavisnost suda.

U konkretnom slučaju, prvostepenu presudu kojom je okrivljeni AA, oglašen krivim zbog produženog krivičnog dela davanje mita iz člana 368. stav 1. KZ i produženog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ i osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci i novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara, koja presuda je preinačena presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 647/20 od 29.09.2020. godine, u pogledu pravne kvalifikacije dela i odluke o kazni, tako što je okrivljeni za krivično delo davanje mita iz člana 368. stav 1. KZ i produženog krivično delo prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ, osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i četiri meseca i novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara, koja krivična dela su okrivljenom stavljena na teret optužnicom Višeg javnog tužioca u Zrenjaninu Kt 41/11 od 11.10.2011. godine, izmenjenom dana 20.06.2018. godine, doneo je Viši sud u Zrenjaninu, postupajući po sudiji Biljani Martinović, kao predsedniku veća.

Iz spisa predmeta se utvrđuje da je sudija Biljana Martinović, kao predsednik vanpretresnog veća Višeg suda u Zrenjaninu, učestovavala u odlučivanju o prigovoru okrivljenog protiv optužnice Višeg javnog tužioca u Zrenjaninu i donošenju rešenja Kv 349/2011 od 15.11.2011. godine, kojim je taj prigovor odbijen kao neosnovan, čime je optužnica saglasno odredbama člana 282. tada važećeg Zakonika o krivičnom postupku („Sl. list SRJ“, br.70/2002; 68/2002; „Sl. glasnik RS“, br.58/2004; 85/2005 i 46/2006), stupila na pravnu snagu, nakon čega je sudija Biljana Martinović bila predsednik pretresnog veća Višeg suda u Zrenjaninu, koje je donelo raniju prvostepenu presudu K 107/11 od 18.07.2018. godine, ukinutu presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1094/18 od 11.12.2018. godine i pobijanu prvostepenu presudu K 2/19 od 15.05.2020. godine.

Pored toga, iz spisa predmeta proizlazi i to da je sudija Zoran Paripović, koji je bio član veća Apelacionog suda u Novom Sadu koje je donelo pobijanu drugostepenu presudu Kž1 647/20 od 29.09.2020. godine, učestvovao kao član vanpretresnog veća Višeg suda u Zrenjaninu u odlučivanju o prigovoru okrivljenog protiv optužnice Višeg javnog tužioca u Zrenjaninu i donošenju rešenja Kv 349/2011 od 15.11.2011. godine kojim je taj prigovor odbijen kao neosnovan.

Veće koje je odlučivalo o prigovoru protiv optužnice, saglasno ovlašćenjima u tada važećem procesnom zakonu (član 277. a u vezi sa članom 274. stav 1. tačka 4) ZKP), ocenilo je da su činjenice i dokazi na kojima se zasniva optužnica u konkretnom slučaju, po svom kvalitetu i značaju podobni za zaključak da postoji osnovana sumnja da je okrivljeni izvršio krivična dela koja su mu optužnicom stavljena na teret, dakle da su ispunjeni zakonski uslovi da se okrivljeni izvede pred sud.

Na, u bitnom identičan način, odredbe člana 388. stav 1. tačka 3) i stav 2. sada važećeg ZKP, koji se primenjuje od 01.10.2013. godine, sadrže ovlašćenja za vanpretresno veće, da u postupku ispitivanja optužnice ceni da li ima dovoljno dokaza za „opravdanu sumnju“, da je okrivljeni učinio delo koje je predmet optužbe, sa istom posledicom te ocene, kao u ranije važećem procesnom zakonu, izvođenja okrivljenog pred sud, ako veće nađe da za to u činjenicama ili dokazima u optužnom aktu postoji dovoljno osnova ili u slučaju suprotnog zaključka, donošenja odluke o obustavljanju postupka.

Iz navedenog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda proizlazi da učešće sudija Biljane Martinović i Zorana Paripovića, u veću u odlučivanju o prigovoru na optužnicu, kojom prilikom su članovi veća razmatrali u istrazi prikupljene podatke i dokaze, zauzimali stavove i izjašnjavali se u pogledu dovoljnosti tih dokaza za potreban stepen sumnje o delu okrivljenog, odnosno odlučivali u toj fazi o daljoj sudbini postupka, predstavlja postupanje u krivičnom predmetu i donošenje procesne odluke koja je od bitnog uticaja na položaj okrivljenog, a koje odlučivanje je po načinu donošenja odluke, sadržini i posledicama u biti identično postupanju i odlučivanju u veću koje odlučuje o potvrđivanju optužnice. Ovo je predstavljalo razlog za obavezno izuzeće sudije Biljane Martinović u vreme održavanja glavnog pretresa i donošenja prvostepene presude, kao i sudije Zorana Paripovića u vreme donošenja drugostepene presude, u smislu člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP.

Nalazeći iz iznetih razloga, da je učestvovanje i to sudije Biljane Martinović u donošenju pravnosnažne prvostepene presude i sudije Zorana Paripovića u donošenju pravnosnažne drugostepene presude učinjena povreda krivičnog postupka istaknuta u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, zbog koje je ukidanje pobijanih pravnosnažnih presuda neophodno, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev branioca okrivljenog i na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude, odnosno ukinuo prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje, radi otklanjanja učinjene povrede odredaba krivičnog postupka.

Imajući u vidu razloge ukidanja pobijanih pravnosnažnih presuda, Vrhovni kasacioni sud se u ovoj presudi nije izjašnjavao o ostalim povredama zakona istaknutim u zahtevu branioca okrivljenog.

Zapisničar - savetnik                                                                                  Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić