Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

- branilac okrivljenog AA, advokat Ivan Ćalović, u smislu odredabe člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP – zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1), 2) i 3),

- branilac okrivljenog BB, advokat Stefan Romanovski, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP,

obojica sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači u celini presudu drugostepenog suda tako što će okrivljene osloboditi od optužbe ili ukine u celini pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu.

Vrhovni kasacioni sud je primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti su neosnovani.

Branioci okrivljenih u zahtevima za zaštitu zakonitosti ukazuju na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačke 1. ZKP navodima da opis krivičnog dela u izreci prvostepene presude, ne sadrži sva obeležja krivičnog dela trgovina uticajem iz člana 366. stav 3. u vezi člana 33. KZ, konkretno, opis radnje izvršenja odnosno posredovanja da se ne izvrši službena radnja koja bi se morala izvršiti.

Krivično delo trgovina uticajem, prema odredbi člana 366. stav 3. KZ, čini ko koristeći svoj službeni ili društveni položaj ili stvarni ili pretpostavljeni uticaj posreduje da se izvrši službena radnja koja se ne bi smela izvršiti ili da se ne izvrši službena radnja koja bi se morala izvršiti.

Iz izreke prvostepene presude, proizlazi da su u vreme, na način i na mestu bliže opisanim u izreci, u stanju uračunljivosti, svesni zabranjenosti dela i pri tome svesni da koristeći svoj službeni položaj posreduju da se ne izvrši službena radnja koja bi se morala izvršiti, a što su i hteli, okrivljeni AA, koristeći svoj službeni položaj načelnika Odeljenja saobraćajne policije PU ... i uticaj pretpostavljenog starešine nad saobraćajnim inspektorom VV i pomoćnikom komandira okrivljenim BB, a okrivljeni BB koristeći svoj službeni položaj pomoćnika komandira Saobraćajne policijske ispostave u ..., posredovali da VV, samostalni policijski inspektor Odseka za saobraćajno-tehničke poslove odeljenja SPI, PU ..., ne izvrši službenu radnju koju bi morao da izvrši u nadzoru poštovanja propisa o bezbednosti saobraćaja na putevima nad privrednim društvom za promet i usluge „GG“ doo, koje je vlasništvo DD, pa je nakon međusobnih komunikacija i susreta opisanih u izreci, u kojoj se navode i opisuju nepravilnosti utvrđene tokom nadzora nad kontrolisanim privrednim društvom „GG“ doo, uprkos opisanim nepravilnostima koje su navedene, opisane i kvalifikovane kao prekršaji numerisani u izreci presude, podneo samo dve prekršajne prijave i to prijavu od 14.12.2012. godine protiv vozača ĐĐ zbog prekršaja iz člana 331. stav 1. tačka 91) i 92) ZOBS na putevima, i prijavu od 21.12.2012. godine protiv privrednog društva „GG“ doo i odgovornog lica EE zbog prekršaja iz člana 324. stav 1. i 2. tačka 57) i 55) ZOBS na putevima.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, opisane radnje, koje su okrivljeni zajednički preduzeli sadrže sva zakonska obeležja krivičnog dela trgovina uticajem u saizvršilaštvu iz člana 366. stav 3. u vezi člana 33. KZ, a kako su pravilno zaključili i nižestepeni sudovi. U izreci pobijane presude, jasno su opisane radnje izvršenja navedenog krivičnog dela i zajedničko učestvovanje okrivljenih u njenom izvršenju, koje se ogleda u međusobnoj telefonskoj komunikaciji od 04.12.2012. godine i dogovoranju susreta između okrivljenog BB, DD i VV od 05.12.2012. godine, telefonskoj komunikaciji između okrivljenih od istog tog dana kada okrivljeni BB najavljuje i dogovara kućnu posetu okrivljenom AA, koji mu odgovara kada će biti kod kuće, zatim dalje vreme njihovih međusobnih telefonskih kontakata, među kojima i telefonski razgovor od 11.12.2012. godine kada VV okrivljenog AA obaveštava o nepravilnostima koje su utvrđene tokom nadzora u privrednom društvu „GG“ doo, vlasništvo DD, a okrivljeni AA od njega zahteva da narednog dana tj. 12.12.2012. godine zajedno sa DD dođe kod njega u službene prostorije Odeljenja saobraćajne policije PU ..., što je ovaj i uradio i o tome obavestio DD, nakon čega su je sastali kako je dogovoreno, a što je u izreci takođe opisano. Iz izreke pobijane presude takođe proizilazi da je nakon navedenih telefonskih i ličnih kontakata između okrivljenih, DD i VV, VV podneo samo dve prekršajne prijave iako je tokom navedenog nadzora nad privrednim društvom „GG“ doo, vlasništvo DD, konstatovao brojne nepravilnosti koje su detaljno opisane u izreci presude.

Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su okrivljeni AA i BB, u inkriminisanom periodu, svaki koristeći svoj službeni položaj, a okrivljeni AA koristeći i svoj uticaj koji je imao kao pretpostavljeni, zajedno posredovali između DD, vlasnika privrednog društva „GG“ doo i samostalnog policijskog inspektora VV, da VV ne izvrši službenu radnju koja bi morao da izvrši - da ne podnese sve prekršajne prijave zbog nepoštovanja propisa o bezbednosti saobraćaja na putevima koje je utvrdio tokom vršenja nadzora u sprovođenju navedenih propisa u privrednom društvu za promet i usluge „GG“ doo, pa se u radnjama koje je preduzeli stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela trgovina uticajem u saizvršilaštvu iz člana 366. stav 3. u vezi člana 33. KZ, za koje su pravnosnažno osuđeni iz kog razloga su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti njihovih branilaca kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, neosnovani.

Branioci okrivljenih zahteve za zaštitu zakonitosti podnose zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP ističući da se pobijane presude zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati.

Kao nezakonit dokaz branioci označavaju presudu Osnovnog suda u Čačku SPK 16/15 od 30.09.2015. godine, na kojoj se, po mišljenju branioca okrivljenog AA, pobijane presude isključivo zasnivaju. Prema njegovim navodima, navedena presuda izvedena je kao dokaz na osnovu člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP, koji je sud pogrešno primenio obzirom da se navedena odredba odnosi na upoznavanje suda sa iskazom saokrivljenog prema kome je postupak okončan pravnosnažnom osuđujućom presudom.

Branilac okrivljenog BB, kao nezakonit dokaz navodi i službenu belešku VV br.246/12 od 27.07.2012. godine, koja je, prema njegovom mišljenju, nezakonit dokaz obzirom da službena beleška, sama po sebi, ne može biti dokaz u krivičnom postupku.

Prema stanju u spisima, prvostepeni sud je u dokaznom postupku izvršio uvid u pravnosnažnu presudu Osnovnog suda u Čačku SPK 16/15 od 30.09.2015. godine i „službenu belešku VV br.246/12 od 27.07.2012. godine sa rukom ispisanim nalogom okrivljenog AA“.

Odredbom člana 2. stav 1. tačka 26) ZKP propisano je, između ostalog, da je „isprava“ svaki predmet koji je podoban ili određen da služi kao dokaz činjenica koje se utvrđuju u postupku (član 83. stav 1. i 2. ZKP).

Odredbom člana 138. stav 1. ZKP propisano je da se dokazivanje ispravom vrši čitanjem, gledanjem, slušanjem ili uvidom u sadržaj isprave na drugi način.

Odredbom člana 139. stav 1. propisano je da ispravu po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka pribavlja organ postupka ili podnose stranke, po pravilu, u originalu.

Odredba člana 405. stav 1. ZKP omogućava sudu da na glavnom pretresu izvede dokaz vršenjem uvida u isprave koje služe kao dokaz, pa je prvostepeni sud u konkretnom slučaju postupio u svemu zakonito, kada se na glavnom pretresu upoznao sa sadržinom isprave odnosno sadržinom pravnosnažne presude Osnovnog suda u Čačku SPK 16/15 od 30.09.2015. godine, donete protiv okrivljenog VV. U konkretnom slučaju, suprotno navodima zahteva okrivljenog AA, prvostepena presuda se ne zasniva isključivo na pravnosnažnoj presudi Osnovnog suda u Čačku SPK 16/15 od 30.09.2015. godine i istu je sud u dokaznom postupku izveo u skladu sa članom 405 ZKP, što bi značilo da je iz nje utvrdio da je doneta od strane za to nadležnog suda, da predstavlja verodostojnu ispravu koja je izvedena kao dokaz iz koje je sud utvrdio da je VV osuđen zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ, a što jasno proizlazi iz obrazloženja prvostepene presude na strani 14. stav drugi i strani 24. stav treći.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da dokaz koji je označen kao „službena beleška VV br.246/12 od 27.07.2012. godine sa rukom ispisanim nalogom okrivljenog AA“, suprotno navodima branioca okrivljenog BB, sam po sebi nije nezakonit, već je reč o ispravi koja je podobna da bude dokaz, obirom da se u njoj konstatuje postupanje VV, kao ovlašćenog službenog lica Odeljenja saobraćajne policije PU ..., o vršenju nadzora nad poštovanjem propisa o bezbednosti saobraćaja u privrednim društvima, te ova isprava ne predstavlja službenu belešku u smislu člana 288. ZKP.

Branilac okrivljenog BB u podnetom zahtevu kao nezakonite dokaze označava i nalaz i mišljenje Departmana za saobraćaj, Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu od 24.04.2015. godine i iskaze svedoka ŽŽ i DD, oba sa zapisnika o ispitivanju svedoka sačinjenom pred Osnovnim javnim tužiocem u Čačku Kt 262/13 od 12.03.2014. godine. Prema njegovom mišljenju, navedeni dokazi nezakoniti su po načinu pribavljanja, jer je reč o dokaznim radnjama koje je naredio odnosno sproveo javni tužilac umesto istražni sudija. Branilac navodi da je „istraga pokrenuta 21.03.2013. godine“ i da je ista, u skladu sa članom 603. ZKP, morala biti dovršena u skladu sa ranije važećim Zakonikom o krivičnom postupku tako da su navedeni dokazi koje je, nakon izmena Zakonika o krivičnom postupku, pribavio javni tužilac, a ne istražni sudija, nezakoniti.

Iz spisa predmeta proizlazi da je javni tužilac podneo zahtev za sprovođenje istrage Kt 262/13 od 21.03.2013. godine protiv okrivljenih AA i BB, zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili krivično delo trgovina uticajem iz člana 366. stav 3. KZ u vezi člana 33. KZ, za koje je propisana kazna zatvora od jedne do osam godina. Međutim, do izmena Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 35/19,27/21 i 62/21) koji se primenjuje od 1. oktobra 2013. godine, nije doneto rešenje o sprovođenju istrage protiv okrivljenih, pa ne stoje navodi branioca okrivljenog BB da je istragu koja je u toku, u smislu člana 603. ZKP, bilo nužno nastaviti prema odredbama ranijeg Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik SRJ“ br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04 ... 76/10), jer istraga u konkretnom slučaju nije ni bila pokrenuta.

Stupanjem na snagu Zakonika o krivičnom postupku 1. oktobra 2013. godine, izvršene su brojne izmene, među kojima i izmene odredbi kojima se uređuje skraćeni postupak, pa je tako odredbom člana 495. ZKP propisano da će se za krivična dela za koje je kao glavna kazna propisana novčana kazna ili kazna zatvora do osam godina, primenjivati odredbe člana 496. do 520. ovog zakonika. Na taj način izmenjeno je prethodno zakonsko rešenje prema kom je skraćeni postupak, shodno odredbama člana 433. do 448. ranijeg ZKP, bilo moguće voditi, između ostalog, za krivična dela za koje je kao glavna kazna propisana kazna zatvora do pet godina.

Shodno navedenom, za krivično delo trgovina uticajem iz člana 366. stav 3. KZ, za koje je propisana kazna zatvora od jedne do osam godina, nakon 1. oktobra 2013. godine, primenjuju se odredbe o skraćenom postupku, predviđene odredbama člana 496. do 520 ZKP.

U konkretnom slučaju, krivični postupak protiv okrivljenih AA i BB vođen je i okončan po odredbama ZKP za skraćeni postupak (član 496. do 520. ZKP), u kome se ne primenjuju odredbe koje se odnose na istragu, već javni tužilac, u smislu člana 499. stav 2. ZKP, može preduzeti određene dokazne radnje, pa su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB da javni tužilac nije ovlašćen da prikuplja dokaze, ocenjeni kao neosnovani.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP branilac okrivljenog BB kao nezakonit dokaz označava i materijal prikupljen sprovođenjem posebne dokazne radnje nadzora i snimanja telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija, koji nije mogao da se koristi po proteku roka od šest meseci od dana upoznavanja javnog tužioca sa prikupljenim materijalom, kako je to propisano članom 504z. stav 3. ranije važećeg ZKP. Po navodima branioca, javni tužilac se sa navedenim materijalom upoznao pre podnošenja zahteva za sprovođenje istrage, a optužni predlog je podneo 26.06.2015. godine, dok je krivični postupak „započeo nakon tog momenta, kada je sud potvrdio optužbu“ iz čega, po njegovom mišljenju, proizlazi da je proteklo dve godine od kada se javni tužilac upoznao sa prikupljenim materijalom, zbog čega je istražni sudija bio dužan da donese rešenje o uništavanju predmetnog materijala. Kako istražni sudija takvo rešenje nije doneo, to sav dokazni materijal koji je proistekao iz posebnih dokaznih radnji, a na kom je sud zasnovao svoju odluku, predstavlja nezakonit dokaz.

Prema stanju u spisima predmeta, istražni sudija Osnovnog suda u Čačku, odlučujući o predogu Osnovnog javnog tužioca u Čačku Str pov 8/12 od 14.09.2012. godine, na osnovu člana 504e. stav 1. i 3. u vezi člana 504a. stav 1 i 5. ZKP, doneo je naredbu Ki 790/12 od 20.09.2012. godine, kojom je dozvoljen nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehničkim sredstvima i optičko snimanje lica i to, između ostalih, okrivljenog BB. Trajanje nadzora i snimanja telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehničkim sredstvima i optičko snimanje lica, u odnosu na okrivljenog BB produženo je naredbom istražnog sudije navedenog suda Str pov 8/12 od 12.12.2012. godine, a prekinuto naredbom Ki 790/12 od 06.03.2013. godine.

Naredbom istražnog sudije Osnovnog suda u Čačku Ki 790/12 od 13.03.2013. godine data je saglasnost da se presretnuti telefonski razgovori okrivljenog BB, koriste u daljem toku postupka, da se isti delimično prepišu i da se materijal dobijen sprovođenjem mera iz člana 504e. stav 1. ZKP dostavi javnom tužiocu, a sve prema njehovom predlogu Str Pov 8/13 od 13.03.2013. godine.

Istražni sudija Osnovnog suda u Čačku je uz dopis Ki 790/12 od 26.03.2013. godine, Osnovnom javnom tužiocu u Čačku dostavio spise predmeta Ki 790/12 sa propratnim materijalom na dalju nadležnost. Osnovni javni tužilac u Čačku je dopisom Str pov 8/12 od 01.04.2013. godine obavestio postupajućeg istražnog sudiju da se materijal koji im je prosleđen, ima priključiti uz zahtev za sprovođenje istrage Kt 262/13 od 21.03.2013. godine, podnet protiv okrivljenih AA i BB, radi združivanja spisima Ki 217/13.

Odredbom člana 604. stav 1. važećeg ZKP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 35/19, 27/21 i 62/21), propisano je da će se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog zakonika ocenjivati po odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik SRJ“ br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04 ... 76/10) (u daljem tekstu: raniji ZKP).

Odredbom člana 504z. stav 3. ranijeg ZKP, važećeg u vreme sprovođenja posebnih dokaznih radnji, propisano je da ako javni tužilac ne pokrene krivični postupak u roku od šest meseci od dana kada se upoznao sa materijalom iz stava 2. ovog člana ili ako izjavi da ga neće koristiti u postupku, odnosno da protiv osumnjičenog neće zahtevati vođenje postupka, istražni sudija će doneti rešenje o uništenju prikupljenog materijala. O donošenju rešenja istražni sudija može obavestiti lice prema kome su sprovođene mere iz člana 504e stav 1. ovog zakonika, ukoliko je u toku sprovođenja mere utvrđen njegov identitet. Materijal se uništava pod nadzorom istražnog sudije. O preduzetim radnjama istražni sudija će sastaviti zapisnik.

U konkretnom slučaju, postupajući javni tužilac se sa materijalom dobijenim sprovođenjem posebne dokazne radnje - nadzor i snimanje telefonskih i drugih komunikacija, upoznao kada mu je isti dostavljen uz dopis sudije Osnovnog suda u Čačku Ki 790/12 od 26.03.2013. godine, a zahtev za sprovođenje istrage Kt 262/13 protiv okrivljenih AA i BB zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili krivično delo trgovina uticajem u saizvršilaštvu iz člana 366. stav 3. KZ u vezi člana 33. KZ, podneo je nadležnom sudu 21.03.2013. godine, a dana 01.04.2013. godine, dostavljeni materijal priključio podnetom zahtevu za sprovođenje istrage, što znači da je javni tužilac u svemu postupio u skladu sa obavezom i rokom propisanim članom 504z. stav 3. tada važećeg ZKP.

Podnoseći zahtev za sprovođenje istrage Kt 262/13 od 21.03.2013. godine, u čijim razlozima navodi sadržaj materijala dobijenog sprovođenjem posebne dokazne radnje - nadzor i snimanje telefonskih i drugih komunikacija, a nakon toga dostavljanjem materijala dobijenog sprovođenjem posebnih dokaznih radnji istražnom sudiji, javni tužilac je u roku kraćem od šest meseci od trenutka kada se upoznao sa prikupljenim materijalom, inicirao pokretanje krivičnog postupka i tako jasno izjavio da će protiv okrivljenih zahtevati vođenje postupka u kojem će koristiti navedeni materijal. Prema tome, javni tužilac je u konkretnom slučaju postupio u skladu sa odredbom člana 504z. stav 3. ranijeg ZKP, pa je materijal dobijen sprovođenjem posebne dokazne radnje iz člana 504e. ZKP, suprotno navodim branioca, i formalno i sadržinski zakonit dokaz i na njemu se može zasnivati sudska odluka.

Shodno svemu navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pobijane presude nisu donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevima branilaca okrivljenih AA i BB.

Branilac okrivljenog AA, bez numeričkog označavanja, ukazuje na nerazumljivost izreke presude, što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, a branilac okrivljenog BB na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP navodima da su razlozi presude protivurečni izreci presude. Ostalim navodima zahteva, branioci osporavaju ocenu dokaza, činjenična utvrđenja i zaključke nižestepenih sudova, iznošenjem sopstvene ocene dokaza, čime suštinski ukazuju na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Navodima zahteva branioca okrivljenog BB, u kojima kao nezakonite dokaze označava „zapisnik o kontroli inspektora VV u privrednom društvu „GG“ doo od 05.12.2012. godine do 11.12.2012. godine“ i „izveštaj o izvršenom uvidu u dokumentaciju vezanu za rad privrednog društva za promet i usluge „GG“ doo ... i preduzeća za trgovinu i prevoz robe „ZZ“ doo ...“, po nalaženju ovog suda, ne osporava se zakonitost ovih dokaza, već njihova verodostojnost, pa se takvim navodima takođe ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Branilac okrivljenog AA kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti opredeljuje ali ne obrazlaže povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP iz kog razloga zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP, pa se Vrhovni kasacioni sud nije upuštano u razmatranje navedene povrede niti bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP i povrede zakona iz člana 440. ZKP, jer iste ne predstavljaju zakonske razloge u smislu člana 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP ni povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Ivana Ćalovića i branioca okrivljenog BB, advokata Stefana Romanovskog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                   Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić