Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Bojan Milosavljević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, ukine pobijane presude i vrati na ponovno odlučivanje, ili ih preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe, a privatnu tužilju obaveže da naknadi okrivljenom troškove krivičnog postupka.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da je prvostepeni sud izrekom prvostepene presude oglasio krivim i osudio okrivljenog da je „u stanju uračunljivosti, svestan svoga dela i da je isto zabranjeno, pri čemu je hteo izvršenje krivičnog dela uvredio privatnu tužilju VV na taj način što se okrivljenom BB obratio rečima: „Šta hoće ta VV, metnem je na ku..c, pi..a joj materina“, koje izgovorene reči su se odnosile na privatnu tužilju“, dok je privatnom tužbom stavljeno na teret okrivljenom da je „umišljajno i u stanju uračunljivosti, bez ikakvog povoda uvredio oštećenu na taj način što se ovde okrivljenom BB obratio rečima:“Pi..a joj materina, da je metnem na onu stvar, videće ta VV“, misleći na oštećenu“. Prema navodima zahteva činjenični opis dat u izreci pravnosnažne presude se u bitnom razlikuje od onog navedenog u privatnoj tužbi, čime su prekoračene granice činjenica i okolnosti na kojima se zasniva optužba.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo (subjektivni identitet presude i optužbe) i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (objektivni identitet presude i optužbe).

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, navedenom izmenom u pobijanoj pravnosnažnoj presudi činjeničnog opisa krivičnog dela sud nije prekoračio optužbu, odnosno nije povredio ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog AA, obzirom da se pravnosnažna presuda odnosi na isto lice - okrivljenog AA i na krivično delo za koje je on optužen - krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ. Naime, privatnom tužbom privatne tužilje VV je okrivljenom AA, bilo stavljeno na teret da je umišljajno, u stanju uračunljivosti uvredio oštećenu, a prvostepeni sud je u presudi navedenom izmenom samo jasnije definisao zakonsku formulaciju umišljaja koji je već bio naveden u privatnoj tužbi, kao što je precizirao i reči koje je okrivljeni kritičnom prilikom izgovorio, a koje je privatna tužilja u svom iskazu navela da je okrivljeni izgovorio, pri čemu je učinjena dopuna bez uticaja na sadržaj uvredljivih reči, koje je privatni tužilac u privatnoj tužbi naveo i na taj način je zapravo uskladio činjenični opis krivičnog dela sa činjeničnim stanjem utvrđenim tokom postupka, krećući se pri tome u okviru privatne tužbe, pri čemu navedena izmena nije izvršena na štetu okrivljenog. Dakle, kako je činjenični opis u izreci presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, to su u konkretnom slučaju neosnovani navodi branioca okrivljenog AA kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Pored navedenog, ne radi se o prekoračenju optužbe u smislu bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, koja da bi postojala treba da postoji prekoračenje optužbe u smislu povrede identiteta optužbe odnosno činjeničnog opisa radnje izvršenja dela u okviru izreke optužnog akta i presude, na način na koji to navodi branilac okrivljenog u zahtevu kada ističe da je drugostepeni sud učinio navedenu povredu kada je u razlozima presude na strani drugoj naveo da je okrivljeni „ove reči izgovorio sa namerom omalovažavanja“, jer privatnom tužbom nije okrivljenom stavljeno na teret da je krivično delo izvršio u nameri omalovažavanja.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodeći da iz činjeničnog opisa u izreci prvostepene presude proizilazi da krivično delo za koje je okriveni oglašen krivim ima sve elemente nekadašnjeg krivičnog dela klevete iz člana 171. KZ („Sl.Glasnik RS“ br.72/09) koje više ne postoji. Naime prema navodima zahteva iz izreke prvostpene presude proizilazi da se okrivljeni nije obraćao privatnoj tužilji, već je razgovorao sa BB, pominjući VV, pa ukoliko se privatna tužilja u tom razgovoru, kome nije prisustvovala našla uvređenom, stvorivši na ovaj način pogrešnu lošu predstavu o sebi, što ukazuje da su se ispunili bitni elementi nekadašnjeg krivičnog dela klevete, pa su nižestepeni sudovi morali postupiti shodno članu 423. tačka 1) ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Naime, isti navodi istaknuti u žalbi branioca okrivljenog AA - advokata Bojana Milosavljevića bili su predmet razmatranja drugostepenog veća Višeg suda u Požarevcu koje je postupalo po žalbi branioca okrivljenog AA izjavljenoj protiv prvostepene presude Osnovnog suda u Velikom Gradištu K 17/20 od 08.04.2021. godine. Drugostepeno veće Višeg suda u Požarecu je ove navode ocenilo neosnovanim i o tome na strani 2 u stavu 7 presude Višeg suda u Požarecu Kž1 73/21 od 07.09.2021. godine iznelo jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 439. tačka 1) ZKP na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Bojana Milosavljevića, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić