U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Dubravke Damjanović, Milene Rašić, Radoslava Petrovića i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Dušana Markovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Lazarevcu K.br.331/19 od 25.01.2021. godine i Višeg suda u Beogradu Kž1.br.499/21 od 16.09.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 19.01.2022. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Dušana Markovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Lazarevcu K.br.331/19 od 25.01.2021. godine i Višeg suda u Beogradu Kž1.br.499/21 od 16.09.2021. godine, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Lazarevcu K.br.331/19 od 25.01.2021. godine okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ i izrečena mu je uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci i određeno je da se ista neće izvršiti ako okrivljeni za vreme proveravanja od 3 (tri) godine od pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo.

Istom presudom okrivljeni je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka naknadi oštećenom BB iznos od 63.750,00 dinara i to na ime troškova njegovog punomoćnika, te Osnovnom javnom tužilaštvu u Lazarevcu iznos od 10.596,57 dinara na ime izrade nalaza i mišljenja veštaka dr Stevana Bajovića i sudu iznos od 2.322,39 dinara na ime pristupa veštaka na glavni pretres, kao i da na ime paušala naknadi sudu iznos od 5.000,00 dinara, a sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude. Oštećeni BB je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućen na parnicu.

Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1.br.499/21 od 16.09.2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA - advokata Dušana Markovića i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Lazarevcu K.br.331/19 od 25.01.2021. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Dušan Marković, zbog povreda zakona iz člana 16. stav 5, člana 419, člana 438. stav 1. tačka 11), člana 438. stav 2. tačka 1) i 2) i člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da u smislu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukine u celosti presude Osnovnog suda u Lazarevcu K.br.331/19 od 25.01.2021. godine i Višeg suda u Beogradu Kž1.br.499/21 od 16.09.2021. godine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje ili da u smislu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP preinači navedene presude tako što će okrivljenog osloboditi od odgovornosti i obavezati Osnovni sud u Lazarevcu da okrivljenom nadoknadi troškove krivičnog postupka u ukupnom iznosu od 384.750,00 dinara (iznos od 394.750,00 dinara po troškovniku, uvećan za iznose od po 45.000,00 dinara na ime sastavljanja žalbe i zahteva za zaštitu zakonitosti).

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne može zasnivati i to na iskazu svedoka VV, očuha oštećenog datom na zapisniku pred Osnovnim javnim tužiocem u Lazarevcu dana 25.04.2019. godine pod brojem Kt.br.376/18, a koji iskaz je sud nezakonito pročitao na glavnom pretresu, umesto da ovog svedoka neposredno ispita na glavnom pretresu. Kao razlog zbog čega sud nije mogao da pobijanu pravnosnažnu presudu zasnuje na iskazu svedoka VV datom pred OJT u Lazarevcu, branilac okrivljenog ističe da je sud navedeni dokaz izveo suprotno članu 406. ZKP, jer se stranke u konkretnom slučaju nisu na glavnom pretresu saglasile sa čitanjem iskaza svedoka VV.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo sa razloga jer odredba člana 406. stav 1. tačka 2) ZKP omogućava sudu da na glavnom pretresu izvede dokaz putem vršenja uvida ili čitanja sadržine zapisnika o iskazu svedoka ukoliko su stranke saglasne da se tako postupi umesto neposrednog ispitivanja svedoka koji nije prisutan i to bez obzira da li je bio pozvan ili ne. Upoznavanjem na glavnom pretresu održanom dana 10.03.2020. godine sa sadržinom zapisnika o iskazu svedoka VV koji je on dao pred Osnovnim javnim tužiocem u Lazarevcu dana 25.04.2019. godine, umesto neposrednog ispitivanja navedenog svedoka na glavnom pretresu, a što je prvostepeni sud učinio na saglasan predlog stranaka, sud je postupio u svemu zakonito, saglasno procesnoj odredbi člana 406. stav 1. tačka 2) ZKP, te je čitanjem navedenog zapisnika izveo dozvoljeni dokaz, pri čemu ni okrivljeni, a ni njegov branilac kasnije tokom postupka nisu imali primedbe na izvođenje ovog dokaza, a što proizilazi iz spisa predmeta. Sledstveno navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepeni sud u dokaznom postupku izveo dokaz na kojem se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda može zasnivati, te da stoga nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju branilac okrivljenog neosnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Pored toga, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovani su i navodi zahteva branioca okrivljenog u delu u kojem kao nezakonit dokaz na kojem je sud zasnovao pobijanu pravnosnažnu presudu označava fotografije o povredama oštećenog, isticanjem da izvođenje ovog dokaza nije predloženo od strane javnog tužioca, oštećenog i njegovog punomoćnika, već je punomoćnik oštećenog ove fotografije samo pokazao veštaku prilikom njegovog ispitivanja u vezi datog nalaza i mišljenja i to na glavnom pretresu dana 21.01.2021. godine, pri čemu izvođenje ovog dokaza nije predloženo ni od strane odbrane.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su neosnovani iz razloga jer je prvostepeni sud mogao da, i bez predloga stranaka, izvede navedeni dokaz koji je time i zakonit i to u konkretnom slučaju vršenjem uvida u fotografije o povredama oštećenog na glavnom pretresu održanom dana 21.01.2021. godine, a kako to proizilazi iz spisa predmeta. Ovo imajući u vidu da je odredbom člana 15. stav 4. ZKP sudu data mogućnost, odnosno ovlašćenje, da izuzetno sam odredi da se dopunski dokazi izvedu, ako oceni da su izvedeni dokazi protivrečni ili nejasni i da je to neophodno da bi se predmet dokazivanja svestrano raspravio, a što je u predmetnom krivičnom postupku upravo bio slučaj.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva, kao razlog njegovog podnošenja, ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, s tim što branilac ovu povredu zakona suštinski obrazlaže tako što osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one koju su dali nižestepeni sudovi i iznošenjem sopstvenog činjeničnog zaključka da okrivljeni kritičnom prilikom nije udario oštećenog. Ovo imajući u vidu da branilac ističe da je sud osuđujuću presudu zasnovao na pretpostavkama i na neistinitom i nedoslednom iskazu oštećenog koji je tokom postupka više puta izmenjen, umesto da pokloni veru doslednim iskazima svedoka koji su neposredni očevici kritičnog događaja, a posebno iskazu svedoka GG koga je predložio sam oštećeni, pri čemu iz nalaza i mišljenja veštaka dr Stevana Bajovića proizilazi da u konkretnom slučaju nije moguće sa sigurnošću utvrditi mehanizam nastanka povrede kod oštećenog.

Kako, dakle, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 439. tačka 1. ZKP), dok suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva navodi i povredu odredbe člana 16. stav 5. ZKP, isticanjem da je sud u konkretnom slučaju trebalo da reši u korist okrivljenog i da ga oslobodi od optužbe jer nije na nesumnjiv način utvrđeno da je okrivljeni kritičnom prilikom povredio oštećenog. Osim toga, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva navodi i povredu odredbe člana 419. ZKP, isticanjem da sud nije savesno cenio sve izvedene dokaze, već je poklonio veru samo onim dokazima koji idu na štetu okrivljenog. Takođe, branilac okrivljenog ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, isticanjem da je izreka prvostepene presude nerazumljiva u delu u kojem se opisuje način na koji je okrivljeni navodno povredio oštećenog, jer nije precizirano u koji deo tela je okrivljeni udario oštećenog, koliko puta i na koji tačno način. Branilac okrivljenog ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem da su razlozi koji su navedeni u pobijanim presudama nejasni i u znatnoj meri protivrečni, te da postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presuda o sadržini isprava i zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava i zapisnika.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti nižestepene presude pobija i zbog povreda odredaba člana 16. stav 5, člana 419, člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je Vrhovni kasacioni sud i u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Dušana Markovića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na navedenu povredu zakona odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić