Istom presudom, okrivljeni je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 45.854,00 dinara, koji se odnosi na troškove veštačenja i troškove dovođenja okrivljenog, te da na ime sudskog paušala plati iznos od 2.000,00 dinara, sve u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Istovremeno, okrivljeni je obavezan da oštećenima AA i BB naknadi troškove punomoćnika u iznosu koji će biti opredeljen u posebnom rešenju, nakon pravnosnažnosti presude, a oštećeni su radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućeni na parnicu.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.653/18 od 10.09.2018. godine, usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Sadu, presuda Višeg suda u Novom Sadu K br.199/16 od 29.03.2018. godine preinačena je pogledu odluke o kazni, tako što su okrivljenom Stevici Radosavljevu na osnovu odredaba članova 56. i 57. KZ utvrđene pojedinačne kazne za svako od izvršenih krivičnih dela zbog kojih je oglašen krivim pobijanom presudom, i to za krivično delo teško ubistvo u pokušaju iz člana 114. tačka 11) u vezi člana 30. KZ kazna zatvora u trajanju od 8 godina, a za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 2. i stava 1. KZ kazna zatvora u trajanju od jedne godine, nakon čega je okrivljeni primenom člana 60. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od osam godina i šest meseci, u koju kaznu mu je na osnovu člana 63. stav 1. KZ uračunato vreme provedeno u pritvoru od 18.07.2016. godine pa nadalje, dok je žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Stevice Radosavljeva - advokat Siniša Milić, zbog povreda zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, te zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i zbog povrede odredaba člana 15. i 16. ZKP i člana 440. stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu ili da preinači drugostepenu odluku tako što će okrivljenom izreći kaznu po zakonu, uz istovremeni zahtev da se odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odlaže do konačne odluke suda.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Stevice Radosavljeva ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP i stim u vezi ističe da je drugostepenom odlukom povređen zakon na štetu okrivljenog, pogrešnom primenom odredaba članova 56. i 57. KZ, jer drugostepeni sud nije u dovoljnoj meri cenio brojne olakšavajuće okolnosti koje se tiču ličnosti okrivljenog utvrđene prvostepenom presudom, niti je cenio to što je krivično delo ostalo u pokušaju kao razlog za ublažavanje kazne, dok je sa druge strane kao otežavajuću okolnost cenio težinu krivičnog dela iz člana 114. tačka 11) KZ, koja prema stavu branioca ne može biti otežavajuća okolnost obzirom da je propisana kao obeležje tog dela.

Suprotno izloženim navodima zahteva, drugostepeni sud je, kako je to konstatovano na strani 7 drugostepene odluke, okrivljenom ublažio kaznu ispod zakonom propisanog minimuma, primenom odredaba članova 56. i 57. KZ, pri čemu je na strani okrivljenog cenio sve utvrđene olakšavajuće okolnosti, te činjenicu da je ranije ekonomski pomagao oštećenu AA i njenu decu, nalazeći da su ove okolnosti osobito olakšavajuće okolnosti, pa je okrivljenom zakonito ublažio kaznu ispod propisanog minimuma.

Dakle, drugostepeni sud je pravilno primenio odredbe članova 56. i 57. KZ prilikom odmeravanja pojedinačnih kazni okrivljenom za svako od izvršenih krivičnih dela, a nakon toga i član 60. KZ, te ga osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 8 godina i 6 meseci.

Stoga, po oceni ovoga suda, drugostepenom presudom nije učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi sa članom 56. i 57. KZ, kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je zahtev u ovom delu odbijen kao neosnovan na osnovu člana 491. stav 1. ZKP.

U ostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle, zbog povrede odredaba člana 74., člana 438. stav 1. tačka 1) i 4), tačka 7) do 10), stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP, učinjenih u postupku pred prvostepenim i pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom.

Ostalim navodima zahteva branioca okrivljenog Stevice Radosavljeva ukazuje se na povredu odredaba člana 15. i člana 16. ZKP, te na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu odredaba člana 440. stav 2. ZKP i s tim u vezi navodi da u konkretnom slučaju nije izvršena rekonstrukcija događaja, niti je sproveden uviđaj u cilju utvrđivanja barutnog rastvora i čestica na telu i garderobi okrivljenog, niti je razrešen motiv iznenadnog dolaska oštećenog BB u kuću oštećene AA, a koji propusti suda su prema stavu branioca doveli do pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Takođe, zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje se i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i s tim u vezi ističe da prvostepeni sud odluku o krivici okrivljenog nije jasno obrazložio u presudi, kao i da u pobijanim odlukama nisu izneti jasni razlozi o prihvaćenoj pravnoj kvalifikaciji krivičnog dela iz člana 114. tačka 11) KZ.

Kako pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda odredaba člana 440. ZKP, kao i povreda odredaba člana 15. i 16. ZKP, te bitna povreda odredaba kriviičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP ne predstavljaju razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozovljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Stevice Radosavljeva u ovom delu odbačen kao nedozvoljen, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, u odbijajućem delu, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                           Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić