-branilac okr. D.V., adv. M.G., zbog povrede zakona – član 439. tačka 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine obe presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje;

-branilac okr. V.B., adv. N.M., zbog povrede zakona – član 439. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev usvoji, obe presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Nakon što je primerke zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioce okrivljenih, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, po oceni navoda u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih D.V. i V.B. su neosnovani.

Branilac okr. D.V. u zahtevu navodi da je kvalifikacijom predmetnog krivičnog dela kao produženo delo iz člana 238. stav 3. u vezi stava 1. tačka 4. KZ primenjen zakon koji se ne može primeniti i time učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP u vezi člana 61. KZ. S tim u vezi, branilac u zahtevu navodi da u konkretnom slučaju nije bilo uslova da se radnje opisane pod tačkom 1 izreke prvostepene presude kvalifikuju kao produženo krivično delo, a zatim detaljno analizira odredbu člana 61. KZ i polemiše se zaključcima prvostepenog i drugostepenog suda u vezi sa primenom odredbe člana 61. KZ.

Osim navedenog, prema zahtevu istog branioca, povreda zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP učinjena je i u odnosu na krivično delo opisano pod tačkom 2 izreke prvostepene presude i s tim u vezi branilac navodi da okrivljeni nije mogao biti oglašen krivim za krivično delo iz člana 238. KZ već samo za krivično delo iz člana 24. Zakona o robnim rezervama.

Branilac okr. V.B. u zahtevu navodi da u konkretnom slučaju nije ostvareno ni jedno bitno obeležje krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim, te da je pobijanim presudama povređen zakon – član 439. tačka 1. ZKP. Osim toga, prema navodima istog branioca, u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni uslovi za primenu odredbe člana 61. KZ, pa su prvostepeni i drugostepeni sud primenili zakon koji se ne može primeniti. Ovim navodima branilac ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, iako je posebno ne navodi kao zakonski razlog iz koga podnosi zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iznete navode zahteva branilaca okrivljenih D.V. i V.B. Vrhovni kasacioni sud je ispitao shodno odredbi član 604. stav 1. ZKP, pa je našao da se neosnovano zahtevima ukazuje na povrede zakona iz člana 439. tačka 1. i 2. ZKP, odnosno povrede zakona iz člana 369. tačka 1. i 3. ZKP (''Službeni list SRJ'', br. 70/01 i 68/03 i ''Službeni glasnik RS'', br. 58/04 ... 76/10).

Iste povrede zakona branioci okrivljenih isticali su i u žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u vezi sa postojanjem predmetnog krivičnog dela i kvalifikacijom radnji okrivljenih po članu 238. stav 3. u vezi stava 1. tačka 4. u vezi člana 61. KZ, dao dovoljne i jasne razloge koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na njih upućuje.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučeno je kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                          Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović, s.r.                                                                     Dragiša Đorđević, s.r.