Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Gorana Čavline, Dragana Aćimovića, i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Ivanom Trkuljom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog M.S., zbog krivičnog dela teška krađa u pokušaju iz člana 204. stav 1 tačka 1) u vezi čl. 30. i 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.S., advokata R. – R.R., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Vranju K 193/14 od 01.04.2015. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 334/15 od 30.09.2015. godine, u sednici veća održanoj 25.02.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.S., advokata R. – R.R., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Vranju K 193/14 od 01.04.2015. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 334/15 od 30.09.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju K 193/14 od 01.04.2015. godine okrivljeni M.S., je oglašen krivim da je izvršio krivično delo teška krađa u pokušaju iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi čl. 30. i 33. KZ, za koje mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine i istovremeno određeno da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od tri godine od pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Okrivljeni je obavezan da na ime sudskog paušala plati iznos od 3.000,00 dinara u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude pod pretnjom izvršenja. Istom presudom oštećeni V.P. je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućen na parnicu.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 334/15 od 30.09.2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog M.S., a presuda Osnovnog suda u Vranju K 193/14 od 01.04.2015. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenog M.S., advokat R.-R.R., zbog povrede čl.15.i 16. stav 5. Zakonika o krivičnom postupku, a sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovnu odluku.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. ZKP održao sednicu veća u kojoj je razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je drugostepeni sud prilikom donošenja pobijane drugostepene presude povredio odredbu člana 15. ZKP, koja se ogleda u tome što nijednim dokazom izvedenim tokom postupka nije na pouzdan i neposredan način utvrđeno da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret, budući da prvostepeni sud nije dao nalog tužiocu, na kome je teret dokazivanja, da se izvedu dopunski dokazi, pri čemu su dokazi koji su izvedeni tokom postupka nejasni. Branilac ističe i da je pogrešan zaključak prvostepenog suda, koji je prihvatio i drugostepeni sud, a da je kritičnom prilikom postojala koordinisana aktivnost okrivljenog i NN lica, te da je okrivljeni čuvao stražu, zbog čega branilac smatra da je stav drugostepenog suda kojim u celosti prihvata obrazloženje prvostepenog suda, zasnovan na povredi odredbi člana 16. stav 5. ZKP.

Pored toga, branilac u zahtevu ističe i to da je u konkretnom slučaju okrivljeni M.S. osuđen na osnovu pretpostavke prvostepenog suda, koji je pogrešno, iz jedinog dokaza - CD koji nema tonskog zapisa, izveo zaključak da se okrivljeni sa NN licem prethodno dogovorio oko izvršenja dela, a za šta, po oceni branioca, nema konkretnih dokaza.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog osporava ocenu izvedenih dokaza i činjenične zaključke donete od strane nižestepenih sudova, odnosno ukazuje na povredu člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz čl. 15, 16. stav 5. i 440. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar - savetnik                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                                 Janko Lazarević,s.r.