Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Zoran Pešić, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev kao osnovan, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da ukine navedene presude i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje i odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog okrivljenog AA, advokat Zoran Pešić u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) i 3) ZKP jer su razlozi o odlučnim činjenicama u prvostepenoj presudi potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni, te postoji znatna protivrečnost u pogledu odlučnih činjenica, zbog čega se nije mogla ispitati pravilnost i zakonitost presude.

Branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva ističe da je prvostepeni sud odbio predloge branioca okrivljenog za određivanje veštačenja od strane veštaka grafologa, a radi utvrđivanja da li se na spornim ugovorima nalaze potpisi svedoka BB i VV, već je sud navedene sporne okolnosti utvrđivao samo na osnovu iskaza ovih svedoka. Branilac još navodi da okrivljeni nije osporio da je sa računa privrednog društva podigao iznos od 22.521.000,00 dinara na ime materijalnih troškova, ali da je navedeno bilo opravdano i da o svemu postoji dokumentacija. Pored toga, sud nije cenio činjenicu da je samo jednom vršena terenska kontrola i da tom prilikom okrivljeni nije bio prisutan, te iz tog razloga nije mogao da priloži navedenu doumentaciju a da je rešenje o utvrđivanju obaveze preuzeo tek posle godinu ipo dana, odnosno 2016. godine. Na kraju, branilac je još istakao da tokom postupka nije ispitana bivša supruga okrivljenog, u kritično vreme zaposlena kao knjigovođa i koja sigurno ima saznanja u vezi sa dokumentacijom i poslovanjem firme, posebno što je bila prisutna tokom navedene kontrole.

Po oceni Vrhovnog suda, branilac okrivljenog u ovom delu osporava utvrđeno činjenično stanje i polemiše sa činjenicama utvrđenim u pravnosnažnim odlukama, pa na ovaj način suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva ukazuje da sud prilikom odmeravanja kazne nije u dovoljnoj merio cenio olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog, a to je njegov raniji život, držanje tokom krivičnog postupka, imovinske prilike i činjenicu da je otac maloletnog deteta koje izdržava, te se svrha kažnjavanja mogla ostvariti i blažom kaznom zatvora, a posebno manjom novčanom kaznom. Na ovaj način, branilac okrivljenog suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Kako povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) i 3), 440. i 441. stav 1 ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je ovaj sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Zorana Pešića ocenio kao nedozvoljen.

S toga je Vrhovni sud sa iznetih razloga, a na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovoga rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković