Okrivljena je obavezana da na ime troškova krivičnog postupka plati Osnovnom javnom tužilaštvu u Šapcu iznos od 25.000,00 dinara, te da sudu na ime paušala plati iznos od 5.000,00 dinara sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.368/22 od 12.10.2022. godine, povodom žalbe branioca okrivljene AA, a po službenoj dužnosti, presuda Osnovnog suda u Šapcu K br.44/21 od 22.02.2022. godine preinačena je u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, u odnosu na novčanu kaznu, tako što je okrivljena AA za krivično delo poreska utaja iz člana 225. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašena krivom, primenom odredaba članova 48. i 50. KZ osuđena na novčanu kaznu u iznosu do 150.000,00 dinara, koju je dužna da plati u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude, s tim što ukoliko ne plati ovu kaznu u određenom roku, ista će biti zamenjena kaznom zatvora tako što će se za svakih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, dok su žalbe Osnovnog javnog tužioca u Šapcu i branioca okrivljene AA odbijene kao neosnovane, a presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA - advokat Svetislav Živković, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, ili da preinači pobijane presude tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (člana 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se u pobijanom zahtevu branioca okrivljene AA ukazuje da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, jer je na štetu okrivljene pogrešno primenjen krivični zakon.

Naime, prema činjeničnom opisu krivičnog dela, proizilazi da je okrivljena AA u periodu od 01.02.2016. godine do 30.06.2016. godine, u ..., u uračunljivom stanju, svesna zabranjenosti svog dela, kao osnivač i direktor privrednog društva „BB“ DOO ..., u nameri da potpuno izbegne plaćanje poreza, davala lažne podatke o činjenicama koje su uticale na utvrđivanje poreza, tako što je izvršila prodaju polovnih motornih vozila za gotov novac, uz izdavanje fiskalnih računa kupcima, ukupne vrednosti od 99.504.000,00 dinara, koja je evidentirana u poslovnim knjigama njenog privrednog društva, pri čemu u poslovnoj dokumentaciji ne postoje dokazi o uplati navedenog iznosa novca na poslovne račune privrednog društva, već je navedeni iznos zadržala za lične potrebe, zbog čega navedeni novac predstavlja uzimanje iz imovine i korišćenje usluga privrednog društva za privatne potrebe vlasnika i ima tretman zarade shodno odredbi člana 14. stav 1. Zakona o porezu na dohodak građana, a na koju zaradu, protivno odredbi člana 15. i 16. Zakona o porezu na dohodak građana i odredbi člana 51. Zakona o porezima na obavezno socijalno osiguranje, okrivljena nije obračunala porez na zarade u iznosu od 11.086.581,53 dinara, niti doprinose za obavezno socijalno osiguranje u iznosu od 127.506,96 dinara, čime je izbegla plaćanje navedenog poreza i doprinosa u iznosu od 11.214.088,49 dinara, pri čemu je bila svesna svog dela i htela njegovo izvršenje, a koje radnje okrivljene su pravno kvalifikovane kao krivično delo poreska utaja iz člana 225. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Objektivno obeležje krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. stav 2. KZ („Sl. glasnik RS“, broj 35/19), zbog kog je okrivljena pravnosnažno oglašena krivom, je da iznos obaveze – poreza čije se plaćanje izbegava prelazi 5.000.000,00 dinara.

Odredbom člana 101. Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS“, broj 108/2013), koja je važila u vreme izvršenja krivičnog dela, propisano je da porez po odbitku iz člana 99. ovog zakona, za svakog obveznika i za svaki pojedinačno isplaćeni prihod, isplatilac obračunava, obustavlja i uplaćuje na propisane račune u momentu isplate prihoda, u skladu sa propisima koji važe na dan isplate prihoda, osim ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

Odredbom člana 99. stav 1. tačka 1. istog zakona, propisano je da se po odbitku od svakog pojedinačno ostvarenog prihoda utvrđuju i plaćaju porezi na zarade.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se radnja izvršenja krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. KZ, kao i iznos poreske obaveze čije se plaćanje izbegava, a što je zakonsko obeležje predmetnog krivičnog dela, u konkretnom slučaju ne može posmatrati u okviru vremenskog perioda od jedne fiskalne, odnosno kalendarske godine (kako to pogrešno smatraju nižestepeni sudovi), već shodno članu 101. Zakona o porezu na dohodak građana, porez po odbitku iz člana 99. tog zakona, za svakog obaveznika i za svaki pojedinačno isplaćeni prihod isplatilac obračunava, obustavlja i uplaćuje u momentu isplate prihoda, pa se samim tim ne mogu sabirati pojedinačni iznosi poreskih obaveza čije se plaćanje izbegava iz različitih poreskih perioda, u okviru jedne kalendarske godine, kako su to učinili nižestepeni sudovi u konkretnom slučaju.

Naime, nižestepenim presudama radnja izvršenja i ukupan iznos poreske obaveze obračunati su u odnosu na vremenski period od pet meseci (od 01.02.2016. godine do 30.06.2016. godine) i to zbirno za svih pet meseci, a ne onako kako je propisano Zakonom o porezu na dohodak građana – da se poraz obračunava prilikom svake isplate prihoda pojedinačno.

Pri tome, nižestepeni sudovi su u konkretnom slučaju, iako to nije izričito navedeno, očigledno pogrešno primenili odredbu člana 41. stav 5. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, broj 55/2004), kojom je propisano da se pojedinačna poreska prijava za porez po odbitku za svakog poreskog obveznika, odnosno poreskog platca, podnosi Poreskoj upravi jednom godišnje, a najkasnije do 31. januara za prethodnu godinu, a koja zakonska odredba je bila na snazi do 01.03.2014. godine („Sl. glasnik RS“, broj 108/2013), dakle koja je prestala da važi pre vremena izvršenja predmetnog krivičnog dela, i na taj način su primenili odredbu koja u konkretnom slučaju nije mogla biti primenjena.

Pored toga, imajući u vidu navedeno sabiranje iznosa dugovanog poreza od strane suda, čije je izbegavanje, obračunavanje i plaćanje od strane okrivljene predmet ovog krivičnog postupka, to sud u konkretnom slučaju nije primenio i odredbe člana 99. i 101. Zakona o porezu na dohodak građana, koja su važile i u vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela, i u vreme presuđenja.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukinuo nižestepene presude, a predmet vratio Osnovnom sudu u Šapcu na ponovno odlučivanje, u smislu razloga iznetih u ovoj presudi.

U ponovnom postupku, Osnovni sud u Šapcu će prilikom odlučivanja imati u vidu primedbe iz ove presude, te postupiti po istima i otkloniti povredu krivičnog zakona na koju mu je ukazano, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku, o kojoj će izneti jasne i argumentovane razloge.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić