Presudom Višeg suda u Zrenjaninu Kž1. 245/24 od 05.08.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenih AA i BB, a presuda Osnovnog suda u Kikindi 2K. 146/23 od 17.04.2024. godine je potvrđena.

Zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenih AA i BB, advokat Vukica Midorović, formalno protiv drugostepene presude, s tim što iz sadržine samog zahteva nedvosmisleno proizilazi da se podnetim zahtevom zapravo pobijaju obe pravnosnažne presude, zbog povrede zakona u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, pobijanu presudu drugostepenog suda preinači i u odnosu na okrivljene donese odbijajuću presudu.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenih navodi da je drugostepeni sud prilikom donošenja pobijane presude zanemario činjenicu da je privatni tužilac tek dana 11.07.2023. godine podneo privatnu tužbu za događaj koji se odigrao 21.08.2020. godine, odnosno tri godine nakon predmetnog događaja, s obzirom da je tek tada naveo da se privatna tužba podnosi za događaj koji se desio 21.08.2020. godine, a ne za događaj od 16.08.2020. godine koji je označen u prethodnoj privatnoj tužbi. Po navodima branioca, u konkretnom slučaju ne radi se o ispravci greške u kucanju već o faktički novoj privatnoj tužbi podnetoj tri godine od predmetnog događaja, te je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja. Ovakvim navodima branioca kojima se ukazuje da je sud pokrenuo postupak na osnovu privatne tužbe podnete po isteku roka predviđenog u članu 65. stav 2. ZKP, faktički se ukazuje na učinjenu povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP.

Ovakvi navodi branioca okrivljenog po nalaženju ovog suda ocenjeni su kao neosnovani.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je privatni tužilac podneo tužbu dana 22.09.2020. godine, a izmenio je dana 12.05.2022. godine, s tim što je nakon ukidanja prvobitno donete prvostepene presude Osnovnog suda u Kikindi 2K. 268/20 od 16.05.2022. godine, privatni tužilac dostavio podnesak 11.07.2023. godine u kome je naveo da ispravlja privatnu krivičnu tužbu tako što ispravlja datum na 21.08.2020. godine, s obzirom da je prilikom pisanja privatne krivične tužbe došlo do očigledne greške u kucanju, a koji je Osnovni sud u Kikindi na glavnom pretresu održanom dana 03.11.2023. godine dostavio braniocu i okrivljenima. Imajući u vidu da iz spisa predmeta očigledno proizilazi da su dva lekarska izveštaja sačinjena od strane lekara Opšte bolnice u Kikindi dana 21.08.2020. godine, da je istog dana u pratnji policije sproveden privatni tužilac u bolnicu radi pregleda, što je redovna procedura u situacijama kada se sumnja da je došlo do nečijeg povređivanja, to se ne može uzeti kao osnovan stav branioca iznet u zahtevu da se radi o novoj privatnoj tužbi, te da je time učinjena povreda odredbi krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca u smislu člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, pa su u ovom delu navodi branioca ocenjeni kao neosnovani.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je u više navrata proveravao kada je održana sednica veća pred drugostepenim sudom, te iz višebrojnog pozivanja pisarnice i kontrolisanja Libre utvrdio je da tokom avgusta meseca ovaj predmet nije većan pred drugostepenim sudom, i da je sudija bila na odmoru do početka septembra, pa naknadnim objavljivanjem da je presuda doneta 05.08.2024. godine, a ekspedovana 02.09.2024. godine očigledno je reč o antidatiranoj odluci kako bi se izmanipulisalo nastupanju zastarelosti krivičnog gonjenja, a kojim navodima branilac polemiše sa činjenicama vezanim za datum većanja, te suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je u ovom delu zahtev za zaštitu zakonitosti odbačen kao nedozvoljen.

U preostalom delu podnetog zahteva branilac ukazuje da je donošenjem drugostepene presude povređeno i uskraćeno ljudsko pravo i sloboda okrivljenih zajamčena Ustavom i Evropskim konvencijama o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Međutim, kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se prema odredbi člana 484. ZKP uz zahtev mora dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajamčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evrpskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni sud našao da u pogledu ove povrede zahtev za zaštitu zakonitosti nema propisan sadržaj.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP doneo odluku kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                             Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                  Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković