Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 879/23 od 02.10.2023. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Nenada Rajića, advokat Veljko Delibašić, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 1), 2) i 3) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) i 441. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud preinači prvostepenu presudu i okrivljenog Nenada Rajića osudi zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 5. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i oslobodi ga od kazne ili mu kaznu ublaži ispod zakonskog minimuma ili da ukine obe nižestepene presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nenada Rajića, je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog Nenada Rajića u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da su pravnosnažne presude zasnovane na nedozvoljenom dokazu – potvrdi o privremeno oduzetim predmetima, koju je okrivljeni potpisao u svojstvu građanina, iako je imao svojstvo osumnjičenog i samim tim prema stavu odbrane navedena potvrda ne može biti dokaz na kome će se zasnivati sudska odluka.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, po oceni Vrhovnog suda, nisu osnovani.

Odredbom člana 286. stav 1. ZKP propisano je ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, policija je dužna da preduzme potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela.., da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz..., a u stavu 2. istog člana propisano je da u cilju ispunjenja dužnosti iz stava 1. policija može da traži potrebno obaveštenje od građana, da izvrši potreban pregled prevoznih sredstava, putnika i prtljaga, da za neophodno potrebno vreme najduže do osam časova ograniči kretanje na određenom prostoru..., da preduzme druge potrebne mere i radnje, te da o činjenicama i okolnostima koje su utvrđene prilikom preduzimanja tih radnji i predmetima koji su pronađeni ili oduzeti sačine zapisnik ili službenu belešku.

Osim toga odredbom člana 147. ZKP propisano je da će organ postupka predmete koji se moraju oduzeti po krivičnom zakoniku ili mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku privremeno oduzeti i obezbediti njihovo čuvanje, dok je odredbama člana 150. ZKP propisano da se licu od koga su predmeti oduzeti izdaje potvrda u kojoj će se ti predmeti opisati, navesti gde su pronađeni, od koga se oduzimaju kao i svojstvo i potpis lica koje radnju sprovodi.

Iz predmetne potvrde o privremeno oduzetim predmetima PS Vršac od 30.03.2018. godine, proizilazi da je okrivljeni istu potpisao bez primedbi kao građanin, da je ista sačinjena na osnovu člana 147. ZKP, prilikom preduzimanja potrebnih mera iz člana 286. stav 1. i 2. ZKP, od strane ovlašćenih službenih lica, povodom pronalaska predmeta koji se po Krivičnom zakoniku moraju oduzeti odnosno predmeta koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku, te da je u skladu sa članom 150. stav 1. ZKP, okrivljenom izdat primerak potvrde, koju je bez primedbi i osporavanja sadržine potpisao kao građanin.

Da bi se dokaz smatrao nezakonitim, nepohodno je utvrditi da je on posredno ili neposredno, sam po sebi ili prema načinu pribavljanja, u suprotnosti sa Ustavom, ZKP, drugim zakonom ili opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima.

Međutim, potvrda o oduzetim predmetima, na koju kao nezakonit dokaz ukazuje branilac okrivljenog, sadrži sve zakonom propisane podatke jer su u njoj navedeni podaci i svojstvo lica od koga su oduzeti predmeti, vreme oduzimanja, a potvrda sadrži i potpis i svojstvo lica koje je predmete oduzelo, kao i konstataciju da je obavešten javni tužilac, pri čemu je okrivljeni potvrdu potpisao bez primedbi. Pri tome, po oceni Vrhovnog suda, ovlašćena službena lica su imala ovlašćenje da oduzmu predmete od okrivljenog, pa je potvrda o privremeno oduzetim predmetima od 30.03.2018. godine sačinjena u svemu u skladu sa odredbama člana 147., 150. i 286. ZKP i ista je u konkretnom slučaju pravilno cenjena kao dokaz prilikom donošenja pravnosnažne presude i suprotno navodima iznetim u zahtevu branioca okrivljenog, ne predstavlja nezakonit dokaz.

Samim tim, Vrhovni sud nalazi da pobijane pravnosnažne presude nisu donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, pa su suprotni navodi u zahtevu branioca okrivljenog ocenjeni kao neosnovani.

Vrhovni sud se nije upuštao u ocenu navoda zahteva kojima se ukazuje na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno, jer su iste obrazložene činjenično, navodima kojima se osporavaju činjenična utvrđenja suda i iznosi sopstveni zaključak branioca o ispunjenju uslova za primenu odredbe člana 246. stav 5. Krivičnog zakonika i izricanje blaže krivične sankcije i kao takvi predstavaljaju ukazivanje na povredu odredbe člana 440. ZKP, kao ni u ocenu istaknutih bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, obzirom da navedene povrede ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge u smislu člana 485. stav 4. ZKP za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog navodi i povredu zakona iz člana 441. ZKP. Međutim, kako branilac ne konkretizuje na koji način je sud povredio navedenu odredbu, a Vrhovni sud pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje samo u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti u smislu člana 489. stav 1. ZKP i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda samo numerički označena, to se ovaj sud ni u razmatranje i ocenu ove povrede zakona, nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić