Presudom Višeg suda u Šapcu Kž1 286/22 od 11.10.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branilaca okrivljenih AA i BB, a presuda Osnovnog suda u Šapcu, sudska jedinica u Koceljevi K 535/21 od 14.07.2022. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih AA i BB, advokat Aleksandar Lazarević, zbog povreda zakona u smislu člana 482. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude na taj način što će osloboditi okrivljene od optužbe ili da ukine pobijane presude i vrati predmet prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB je neosnovan.

Branilac okrivljenih kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ne opredeljuje ni jednu povredu zakona u smislu stava 4. člana 485. ZKP, dok u obrazloženju zahteva, ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Branilac okrivljenih u podnetom zahtevu ističe da sud u konkretnom slučaju nije mogao oglasiti okrivljene krivim za krivična dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. i stav 2. KZ, s obzirom da dela koja su opisana u izreci presude nisu krivična dela. Po stavu branioca u radnjama okrivljene AA, odnosno izgovorenim rečima okrivljene, nema tog odlučnog elementa koji čini biće ovog krivičnog dela, odnosno nema elemenata stvarne pretnje i objektivne opasnosti za oštećenu, a takođe, ni u radnjama okrivljenog BB nema stvarne pretnje ni objektivne opasnosti za oštećene. Branilac dalje u zahtevu ističe, da okrivljeni nisu ni u jednom trenutku imali kontakt sa oštećenima, niti su ulazili u njihovo dvorište, te nije postojala objektivna opasnost za oštećene, niti im je sigurnost bila ugrožena.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani iz sledećih razloga:

Odredbom člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da krivično delo čini onaj ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica i da će se kazniti novčanom kaznom ili kaznom zatvora do jedne godine. Radnja izvršenja osnovnog oblika krivičnog dela sastoji se u upotrebi pretnje da će se napasti na život ili telo nekog lica ili njemu bliskog lica, čime se ugrožava sigurnost pasivnog subjekta koja se manifestuje u njegovom osećaju nesigurnosti. Stavom 2. istog člana je propisana kazna zatvora u trajanju od tri meseca do tri godine, ukoliko je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno prema više lica ili ako je delo izazvalo uznemirenost građana ili druge teške posledice.

Predmetno krivično delo je svršeno kada je pretnjom stvoren osećaj ugroženosti kod lica kome se preti. Pri tom je za postojanje dela bitno da se radi o ozbiljnoj pretnji koja kod pasivnog subjekta izaziva nespokojstvo, uznemirenje ili strah za život i telesni integritet.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, po nalaženju ovog suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela datog u optužnom predlogu Osnovnog javnog tužioca u Šapcu Kto 483/21 od 20.07.2021. godine i u izreci prvostepene presude i to da je okrivljena AA:„..u uračunljivom stanju ugrozila sigurnost oštećene VV iz ..., pretnjom da će napasti na njen život i telo, na taj način što je rekla oštećenoj: „Izvadiću ti grkljan, zaklaću te, ubiću te“, u vreme i mestu bliže opisanim u izreci presude, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljene AA stiču sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, za koje je ona optužena i pravnosnažno oglašena krivom.

Takođe, imajući u vidu citiran zakonski opis bića krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ, po nalaženju ovog suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela datog u optužnom predlogu Osnovnog javnog tužioca u Šapcu Kto 483/21 od 20.07.2021. godine i u izreci prvostepene presude i to da je okrivljeni BB „..„..u uračunljivom stanju ugrozio sigurnost više lica, oštećenih VV i GG, oboje iz ..., pretnjom da će napasti na njihov život i telo, kao i na život i telo njima bliskog lica, njihovog sina DD iz ..., na taj način što se obratio oštećenima rečima: “Pobiću vas u toku noći, vas i vašeg sina DD, odsećiću vam ruke do lakata“, u vreme i mestu bliže opisanim u izreci presude, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog BB stiču sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je on optužen i pravnosnažno oglašen krivim.

Suprotno navodima branioca okrivljenih, sadržina izgovorenih reči koje je okrivljena, uputila oštećenoj, kao i sadržina reči koje je okrivljeni uputio oštećenima, a koje su bliže navedene u izreci pravnosnažne presude, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, predstavljaju upućivanje konkretne pretnje napadom na život i telo, kao i život i telo bliskom licu, a koje pretnje u oba slučaja su objektivno podobne da ugroze sigurnost oštećenih i usmerene su na to i koje su, kod oštećenih stvorile osećaj straha, nesigurnosti i ugroženosti za sopstveni život i telesni integritet, kao i za život i telesni integritet člana porodice, a što je u konkretnom slučaju dovoljno za postojanje krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, odnosno krivičnog dela 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ. Stoga su ocenjeni kao neosnovani navodi branioca okrivljenih kojima se ukazuje da dela za koja su okrivljeni optuženi i pravnosnažno oglašeni krivim nisu krivična dela.

Branilac okrivljenih, kao razlog podnošenja zahteva ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom preko branioca, ali navodi zahteva ne sadrže obrazloženje u čemu se istaknuta povreda sastoji, odnosno zbog čega smatra da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti. Kako Vrhovni kasacioni sud pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodnio njenom donošenju ispituje samo u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 489. stav 1. ZKP i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda istaknuta povreda zakona na koje se zahtevom samo ukazuje, to se ovaj sud u razmatranje i ocenu ove povrede, nije upuštao.

Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanom presudom nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, advokata Aleksandra Lazarevića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić