Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž3 br.40/17 od 21.05.2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog AA i presuda Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.714/17 od 03.10.2018. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Dragoljub Joksimović, bez navođenja zakonskog osnova, a iz obrazloženja proizilazi da je isti podnet zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje Apelacionom sudu u Nišu ili da navedene presude preinači tako što će okrivljenog oslobodi od optužbe.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti, na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenja odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi da krivično delo „zloupotreba položaja odgovornog lica“ iz člana 234. KZ nije bilo predviđeno zakonom kao krivično delo u vreme izvršenja krivičnog dela koje se okrivljenom u ovom krivičnom postupku stavlja na teret, obzirom da se radi o događaju iz 2009. godine.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Naime navode sadržane u zahtevu zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog AA je isticao i u žalbi izjavljenoj protiv drugostepene presude, a trećestepeni sud je našao da su ti žalbeni neosnovani i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge da budući da je optužnica protiv okrivljenog AA podignuta 06.12.2010. godine, nakon čega je promenjen krivični zakonik navedenim izmenama nije izvršena dekriminalizacija krivičnog dela za koje je okrivljeni optužen prvobitnom optužbom, već samo sužena kriminalna zona na odgovorne lice, pri čemu je zadržan jasan pravni kontinuitet navedenih dela – za koje je optužen i za koje je osuđen, jer je radnja izvršenja ostala ista (strana 4 stav 6 i strana 5 stav 1 trećestepene presude) koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje se da su pravilna činjenična utvrđenja prvostepenog suda a da to nisu činjenična utvrđenja suda drugog i trećeg stepena, međutim budući da po stavu Vrhovnog kasacionog suda pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne predstavlja zakonski razlog u okviru povreda nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog koje bi okrivljeni, kao ovlašćeno lice mogao podneti zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud se u ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                     Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                               Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić