Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 405/19 od 10.07.2019. godine, delimičnim usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Zrenjaninu, prvostepena presuda je preinačena, samo u pogledu odluke o kazni u odnosu na okrivljene AA i BB, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu, okrivljenog AA, zbog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u podstrekavanju iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 34. KZ, za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom, osudio na kaznu zatvora u trajanju od osam meseci, koja će se izvršiti u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje u ... u ulici ..., uz primenu elektronskog nadzora, te je određeno da će sud, ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova, samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora, a okrivljenog BB zbog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je oglašen krivim tom presudom osudio na kaznu zatvora u trajanju od deset meseci, koja će se izvršiti u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje u ..., ulica ..., uz primenu elektronskog nadzora, te je određeno da će sud, ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju od šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, odrediti da okrivljeni ostatak kazne zatvora izdrži u Zavodu za izvršenje kazne zatvora, dok su žalba Višeg javnog tužioca u Zrenjaninu u preostalom delu i u celosti žalbe okrivljenog VV lično i branilaca okrivljenih VV, Igora Rebe, AA i BB, odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremeno su podneli:

- branilac okrivljenog AA, advokat Đorđe Nedeljkov, zbog bitnih povreda odredaba Zakonika o krivičnom postupku i pogrešne primene Krivičnog zakonika sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje;

-branioci okrivljenog Igora Rebe, advokat Željko Marović, advokat Aleksandar Stojanović, advokat Maja Smiljanić i advokat Ana Petrović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe za krivična dela koja su mu stavljena na teret ili mu izreći blažu krivičnu sankciju i to kaznu zatvora u trajanju do jedne godine i istovremeno odrediti da će se ona izvršiti tako što će je okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje ili da obe pravnosnažne presude ukine i predmet vrati Višem sudu u Zrenjaninu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu, te je održao sednicu veća, o kojoj u smislu član 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioce okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih su zahtevi podneti, te je po oceni navoda i predloga u zahtevima branioca okrivljenih, našao:

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 34. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim pobijanom pravnosnažnom presudom, uneto u Krivični zakonik od 15.04.2013. godine, tako da isto u vreme izvršenja krivičnog dela – 12.12.2011. godine nije postojalo, zbog čega okrivljeni u skladu sa odredbom člana 34. Ustava Republike Srbije, nije mogao biti oglašen krivim za delo pre nego što je učinjeno zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu, nije bilo predviđeno kao kažnjivo, niti mu se mogla izreći kazna koja za to delo nije bila predviđena.

Iznete navode zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA je već isticao u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a Apelacioni sud u Novom Sadu je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome u drugom stavu na strani 11, obrazloženja svoje presude Kž1 405/19 od 10.07.2019. godine dao jasne i dovoljne razloge koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da u konkretnom slučaju nije nastupila šteta za Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodina po trećoj privremenoj situaciji, niti je ikome pribavljena imovinska korist, što predstavlja posledicu odnosno objektivno obeležje krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u podstrekavanju iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 34. KZ, pa samim tim, prema navodima zahteva, nema ni krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da izreka prvostepene presude sadrži sve činjenice i okolnosti koje čine zakonska obeležja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u podstrekavanju iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 34. KZ za koje je okrivljeni AA oglašen krivim pravnosnažnom presudom uključujući i posledicu krivičnog dela koja se sastoji u tome što je okrivljeni iskorišćavanjem položaja odgovornog lica omogućio Privrednom društvu DOO „GG“ iz ..., da pribavi imovinsku korist u iznosu od 11.250.335,80 dinara, za koji iznos je oštećen Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodina.

Stoga se neosnovano zahtevom branioca okrivljenog AA ističe da je u izreci presude izostala posledica predmetnog krivičnog dela te da se u radnjama okrivljenog ne stiču zakonska obeležja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica podstrekavanjem iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 34. KZ.

Sledstveno iznetom, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane navode zahteva branioca okrivljenog da je pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog povređen zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Prema navodima zahteva branioca okrivljenog AA, izreka prvostepene presude je nerazumljiva, koji nedostatak presude predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, te da postoji protivrečnost između onoga što se navodi u izreci presude i razloga presude u pogledu nalaza sudskih veštaka građevinske, finansijske i elektrostruke i da postoji međusobna protivrečnost između razloga drugostepene presude jer drugostepeni sud u obrazloženju presude istovremeno navodi da je okrivljeni krivično delo izvršio i u pomaganju i u podstrekavanju, kojim navodima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Nadalje, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da prema izvršenom dopunskom ekonomsko-finansijskom veštačenju veštaka Fedoš Nemeš Katarine od 15.06.2018. godine, na koji nalaz i mišljenje niko nije imao primedbe, za Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodina po Trećoj privremenoj situaciji nije učinjena šteta u iznosu od 11.250.335,80 dinara, već je nasuprot tome pogrešno manje fakturisan iznos od stvarno izvedenih radova za 2.679.470,79 dinara.

Po nalaženju ovoga suda, iznetim navodima zahteva branilac okrivljenog ceni nalaz i mišljenje veštaka ekonomsko-finansijske struke i na osnovu istog izvodi sopstveni činjenični zaključak u pogledu nastupanja štete kao posledice predmetnog krivičnog dela i na taj način pravnosnažnu presudu pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, niti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj odluci, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA u preostalom delu ocenio kao nedozvoljen.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioci okrivljenog Igora Rebe navode da je prvostepeni sud povredio odredbe člana 68. i člana 124. ZKP, time što je odbio dokazne predloge odbrane da se ponovi građevinsko-ekonomsko veštačenje i građevinsko veštačenje u odnosu na izvršeni obračun ornamentike, da se na licu mesta u vezi sa predmetnim objektom izvrši uviđaj, te da se od izvođača radova zatraže građevinske knjige, dnevnici i potrebna dokumentacija u vezi sa nabavkom elektro materijala.

Branioci okrivljenog Igora Rebe u zahtevu ističu da je izreka prvostepene presude u odnosu na oba krivična dela za koja je ovaj okrivljeni oglašen krivim nerazumljiva, čime je učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, kao i to da je izreka prvostepene presude u odnosu na krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ u suprotnosti sa razlozima presude i izvedenim dokazima, a pre svega sa ugovorom o izvođenju radova od 17.03.2011. godine i aneksom istog ugovora od 12.09.2011. godine, te da prvostepena presuda ne sadrži razloge o činjenicama koje su predmet dokazivanja, niti ocenu svakog dokaza ponaosob i u međusobnoj vezi sa drugim dokazima, na koji način je učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Iznos štete i pribavljene imovinske koristi u iznosu od 64.957.248,00 dinara je prema stavu branilaca okrivljenog Igora Rebe utvrđen suprotno nalazu i mišljenju veštaka građevinske i ekonomske struke i postavljenom imovinskopravnom zahtevu oštećenog Fonda za kapitalna ulaganja AP Vojvodina, a u toku postupka sud nije utvrdio postojanje umišljaja kod okrivljenog, pa samim tim ni krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom, kojim navodima branioci okrivljenog Igora Rebe pravnosnažnu presudu pobijaju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Prema stavu branilaca okrivljenog Igora Rebe, kazna na koju je okrivljeni osuđen pravnosnažnom presudom je prestroga i ne odgovara stepenu krivice okrivljenog kojim navodima branioci ukazuju da sud nije pravilno odmerio kaznu s obzirom na činjenice koje utiču da kazna bude veća ili manja i da je time povređen zakon iz člana 441. stav 1. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povreda zakona iz člana 68, člana 124, člana 438. stav 1. tačka 11), člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 441. stav 1. ZKP, niti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj odluci, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Igora Rebe, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                            Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                               Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić