Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Kzz 1401/2025
26.11.2025. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Miroljuba Tomića i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Vesnom Zarić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Zorana Bogojevića i dr., zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Zorana Bogojevića - advokata Dragana Stojšića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Majdanpeku K 26/2023 od 14.06.2024. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 626/24 od 27.05.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 26.11.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Zorana Bogojevića - advokata Dragana Stojšića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Majdanpeku K 26/2023 od 14.06.2024. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 626/24 od 27.05.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Majdanpeku K 26/2023 od 14.06.2024. godine okrivljeni Zoran Bogojević oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od dve godine. Pravni sledbenik, sada pokojnog oštećenog je upućen na parnicu radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva. Prema okrivljenom izrečena je mera bezbednosti zabrana upravljanja motornim vozilom u trajanju od tri godine i obavezan je na plaćanje troškova krivičnog postupka.

Istom presudom, okrivljeni AA oslobođen je od optužbe da je izvršio krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ. Pravni sledbenik, sada pokojnog oštećenog je upućen na parnicu radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva. Odlučeno je da troškovi krivičnog postupka padnu na teret budžetskih sredstava.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 626/24 od 27.05.2025. godine, delimičnim usvajanjem žalbe OJT u Negotinu, Odeljenje u Majdanpeku, preinačena je presuda Osnovnog suda u Majdanpeku K 26/2023 od 14.06.2024. godine, u stavu prvom u delu odluke o krivičnog sankciji, tako što je Apelacioni sud u Nišu okrivljenog Zorana Bogojevića za krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine, dok je žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu, u stavu prvom, potvrđena. Istom presudom odbijena je žalba OJT u Negotinu, Odeljenje u Majdanpeku, izjavljena protiv presude Osnovnog suda u Majdanpeku K 26/2023 od 14.06.2024. godine, u odnosu na okrivljenog AA, kao neosnovana i prvostepena presuda u ovom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Zorana Bogojevića - advokat Dragan Stojšić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, pri čemu ne opredeljuje konkretno ni jednu povredu zakona u smislu stava 4. člana 485. ZKP, već u obrazloženju zahteva najpre navodi da drugostepeni sud nije naveo koje su to objektivne okolnosti pod kojima je delo izvršeno koje se u tolikoj meri razlikuju od objektivnih okolnosti koje je utvrdio prvostepeni sud, kao i da nije naveo razloge zašto stepen krivice okrivljenog podiže do te mere da duplira kaznu, na koji se način suštinski ističe bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Pored navedenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti se ističe i da okrivljeni nije upravljao vozilom pod dejstvom alkohola ili bilo kojih psihotropnih supstanci, a prekoračio je dozvoljenu brzinu za tri kilometra na čas. Takođe, nalazom i mišljenjem Fakulteta tehničkih nauka, Departman za saobraćaj Novi Sad je navedneo da je reakcija vozača automobila „BMW“ bila neadekvatna, jer da je ostao u kolovoznoj traci kojom se kretao ili da je svoje vozilo izmestio u desnu stranu do sudara ne bi došlo. Branilac zaključuje da je nejasno na osnovu čega je sud zaključio da je skretanje ulevo vozača automobila „BMW“ bila instinktivna reakcija, a vreme od 1,7 sekundi je bilo isto za skretanje i ulevo i udesno. Prema mišljenju branioca instinktivna reakcija bi bila da se što više udalji od vozila koje mu dolazi iz suprotnog pravca u susret i koje počinje da se vraća u svoju kolovoznu traku a ne da prelazi na kolovoznu traku namenjenu za kretanje upravo tog vozila. Naime, kolovozna traka kojom se kretao vozač automobila „BMW“ je namenjena za preticanje vozila iz smera kojim se on kretao a ne za vožnju istom. Takođe, činjenica je da oštećena nije bila vezana sigurnosnim pojasem, iako je to bila njena obaveza, jer da jeste posledice saobraćajne nesreće bi bile znato manje, što je i mišljenje Zavoda za sudsku medicinu Niš u kome se navodi da bi verovatnoća nekontrolisanog pomeranja oštećene i nastanak smrtne posledice usled povrede glave bila daleko manja.

Izneti navodi branioca okrivljenog u bitnom predstavljaju osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja i ocene dokaza date od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim pravnosnažnim odlukama.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da se nižestepene presude pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene dokaza od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Zorana Bogojevića - advokata Dragana Stojšića ocenio nedozvoljenim.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Zorana Bogojevića - advokata Dragana Stojšića, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odbacio kao nedozvoljen.